Predstavljanje romana brazilske spisateljice LIŽIJE FAGUNDES TELES: DEVOJKE IZ SAO PAOLA

Prevod: Ana Kuzmanović Jovanović; Izdavač: Štrik buks, Beograd 2017; Učestvuju:  Ljubica Pupezin, urednica u IK Štrik, Ana Kuzmanović Jovanović, prevoditeljka, i Predrag Dragosavac, novinar i autor knjige „Brazil nije za početnike“

Roman Devojke iz Sao Paula spada među najvažnije brazilske romane 20. veka. Objavljen je 1973. godine, na istorijskoj prekretnici za brazilsko društvo – u trenutku kada je diktatura brazilskog predsednika Garastazua Emilija Medisija (1969 – 1974) bila na vrhuncu. Jedan od najvažnijih lajtmotiva ovog romana je upravo „diktatura“, a objavljivanje romana koji progovara o najbolnijim temama ne samo brazilskog društva već i moderne civilizacije uopšte, predstavlja u izvesnom smislu prekid ćutanja i autocenzure koji su karakterisali dotadašnju brazilsku javnu i književnu scenu.

Lorena Vaz Leme, bogatašica u potrazi za ljubavlju, Lija de Melo Šulc, levičarka i gerilka, i Ana Klara Konsejsao, lepotica iz favele – Devojke iz Sao Paula – poziraju na fotografiji kojom se roman otvara, snimljenoj u brazilskom megalopolisu, 70-ih godina prošlog veka, za vreme diktature Emilija Medisija. Odnosi koji se uspostavljaju između tri studentkinje reprezentuju odnose u duboko raslojenom brazilskom društvu kojim upravljaju privilegovani belci evropskog porekla, nekadašnji robovlasnici koji ne žele bilo kakve promene, iako se trune u sopstvenoj dekadenciji. Na društvenom dnu pak, u favelama, najsiromašniji odbačeni sloj uviđa opštu i sopstvenu propast ukoliko do promena ne dođe. Promene kao neophodnost i neminovnost opstanka civilizacije jesu lajtmotiv ovog romana, a nužda da se bude slobodan, naročito kada se sloboda zatire, pokretač je svih likova.

Ližija Fagundes Teles (1923) proslavljena je brazilska spisateljica, druga žena koja je, posle Rakel de Keiroz, postala članica Brazilske književne akademije, dobitnica brojnih priznanja, među kojima je i nagrada Kamois, najvažnija književna nagrada koja se dodeljuje za dela na portugalskom jeziku. Brazilska književna akademija nominovala ju je 2016. godine za Nobelovu nagradu za književnost. Rođena je u Sao Paulu, u bogatoj porodici, dobila je izuzetno obrazovanje i diplomirala pravo na prestižnom Univerzitetu Sao Paulo. Prvu zbirku pripovedaka objavila je 1938 („Podrum i gazdina kuća”/Porão e Sobrado), i od tada je, s većim ili manjim pauzama, aktivna na brazilskoj, ali i međunarodnoj književnoj sceni. Pored brojnih zbirki pripovedaka, među njenim delima izdvajaju se i romani „Kameni ples” (Ciranda de Pedra, 1954), „Leto u akvarijumu” (Verão no Aquário, 1964), „Goli sati” (As Horas Nuas, 1989). Roman Devojke iz Sao Paula spada među njena najznačajnija dela.