САНА ГОБЕ (Иран) & ГОЗДЕ ИЛКИН (Турска)

Ово је први пут да Сана Гобе и Гозде Илкин излажу заједно. За потребе ове изложбе две уметнице су позване да међусобно сарађују, иако се раније нису познавале. У изабраним радовима обе се баве перцепцијом урбаних трансформација градова бележећи приче о односу између урбане и људске структуре. Упркос географској, историјској и културној разлици између два града, слике Техерана и Истанбула лако се могу помешати.

Две уметнице које ће се први пут срести у Београду успеле су да у кратком временском периоду прођу кроз виртуални процес зближавања својих уметничких пракси и за потребе изложбе у галерији Podroom пронађу ритам који повезује њихове радове.

Наиме, ово је први пут да Сана Гобе и Гозде Илкин излажу заједно. Иако се раније нису познавале, предложено им је да за потребе ове изложбе размисле о могућности међусобне сарадње, што су обе прихватиле.

У одабраним радовима оне се баве темом трансформације града и односом између урбаних и људских структура током поменутог процеса. Док је код једне (Илкин) у фокусу конкретна, појединачна ситуација у којој се град мења, друга (Гобе) пролази оком камере кроз целокупни градски амбијент у којем је одрастала. Иако делује да би се слике Техерана и Истанбула могле лако заменити упркос географским, историјским и културним разликама које постоје између ова два града, ипак није тако. Звуци, бука, шумови који производе су својствени само њима, и саставни су део свакодневице и/или сећања и једне и друге уметнице, али и сваког појединца који проводи време у њима.

Илкин покушава да сачува управо оно што се мења, нестаје и заборавља. Она из дана у дан, током четири месеца прати рушење болнице на главном тргу Таксим у Истанбулу чији звук и слика постају током поменутог периода скоро једино што чује са прозора свог стана. Како би додатно скренула пажњу на тему којом се бави, она бира још једну, статичну слику, коју преноси на ручно вежено платно, на којем често пројектује своје видео радове. Извежене сцене, које постају симболичке конструкције онога што жели да исприча, материјализују идеје о пролазности, вишезначности, традицији, сећању. Наиме, платном се можемо покрити, нешто прекрити, може да буде украс и/или артефакт и сведочанство једног времена. Посвећеност и стрпљење који су неопходни у процесу веза као да заустављају на трен и самог посматрача како би на кратко и сам размислио о истинитости слика које сведоче о одређеном догађају или времену. Управо у овом сегменту препознају се сличности у приступима две уметнице. И Илкин и Гобе у процесу испитивања микро и макро контекста и њихових релација са политиком, полазе из истих, интимних перспектива својих соба.

Иако Гобе фокус има на унутрашњем бићу и ономе што оно осећа и како утиче на спољашње промене, пропитивање односа између имагинације и сведочења им је заједничко. Гобе у свом раду поред слике додатно користи и сопствено тело у процесу пропитивања различитих интерпретација простора, слика и речи.

Оно што је очигледно је да развој и урбанизација градова често нису у складу са реалним потребама њихових становника, већ су подређени тренутним политикама и интересима. Тако обе уметнице покушавају да промене које примећују назову правим именом, те је у случају Истанбула тзв. „пројекат реновације“ заправо деструкција сећања, док сметње у видео раду о Техерану преиспитују веродостојност личног доживљаја.

Зорана Ђаковић Минити

Пратећи програм изложбе:
Четвртак, 3. август у 19.30
програм отварања:
This wall grows at its roots (Овај зид расте из корена) – Перформанс Сане Гобе (трајање 40 минута)

Петак, 4. август у 19:00
Разговор са уметницом Саном Гобе (модератор Катарина Костандиновић)

Више о радовима:

САНА ГОБЕ
Tomorrow sings another song (Сутра пева другу песму)
Tehran, beloved city (Техеран, вољени град)
Urbanescape
Документарни снимак перформанса This wall grows at its root (Овај зид расте из корена)

„Сана Гобе предлаже другачији начин оплемењивања јавног простора, захтевајући присутност тела. Нови наративи се јављају као модули праксе која симултано прати и ствара тренутке прекида, дозвољавајући склоп ума где суптилни гест може пореметити околину. Прекиди стварају благи немир у стабилности, предвидљивости и уређености простора. Овај немир је позив на промену, на успостављање новог ритма, иако малог, у пркос великом оркестру урбаног простора разређене форме, правила и навика. То доводи до контекста у ком тело изводи перформанс и размишља поетски.“ (С. Гобе)

ГОЗДЕ ИЛКИН
Video Series of Stained Estate I-II-III (Video-editing by Çiçek Kahraman) (Видео серија Умрљана земља I-II-III) Series of “Attendant” (Rust stained & embroidery on fabric)(Серија „Помоћник“ (Рђа уметнута и увезена на тканину))

“Умрљана Земља састоји се од форми утканих у материјал на ком сам радила од 2014. до 2015. године и три сродне видео пројекције. У новембру 2014, поглед из стана у који сам се тада преселила био је уперен у Таксим ургентни центар који се налази у центру Истанбула. Историју болнице бележи и пререпубликанско време, када је била старачки дом. Две недеље након што сам се уселила у стан, болница је започела пројекат „реновирања“. Дуже време је та церемонија деструкције за мене конструисала и производила позадински звук и слику Истанбула. Бити сведок таквим звуцима и сликама је променило моју уметничку праксу и перцепцију свакодневице. Током периода деструкције, земљиште „болнице“ се трансформисало у део мог ентеријера, као аудиовизуелни екран коме сам осуђена кроз рам прозора. У виду фотографија и снимака забележила сам сцене деструкције којима сам посведочила четири месеца.“

Под утицајем списа Умута Јилдирима под називом „Рђа“, фокусирала сам се на остатке рђе, који постепено уништавају предмете (метал) и органски живот (биљке) који дотакну. (Умут Јилдирим, антрополог који се бави расељавањем и сећањем, почео је да пише о џентрификацији Нарманли Хана, још једне монументалне зграде у центру Истанбула) Рђа постаје боја и обележивач одсутног присуства. Серију „Помоћник“ сам реаализовала ушивајући рђаву тканину око непознате форме која чини фигуре у додиру са мрљом. Видео снимци локалитета су такође део серије. (Г. Илкин)

Сана Гобе (Техеран, 1984) је визуелна уметница и архитекта која живи у Бриселу.
Године 2017. је завршила постдипломске студије на a.pass (advanced performance and scenography studies) у Бриселу. Између 2013. и 2015. године добила је позицију уметничког истраживача на Umeå school of Architecture (UMA) у Шведској. Више на sanaghobbeh.weebly.com

Гозде Илкин (Кутахја, 1981) живи и ради у Истанбулу. Студирала је сликарство на Факултету ликовних уметности, Мимар Синан Универзитета и тренутно је на МА студијама на Мармара Универзитету у Истанбулу. Била је део програма уметничке интернационалне размене у Холандији и Немачкој; излагала је у неколико центара укључујући Стокхолм и Берлин, Париз, Беч, Египат. Више на gozdeilkin.blogspot.com