Razgovor o knjizi Jovana Hristića DUGO TRAGANJE ZA POZORIŠTEM
„Oni koji ne mogu da podnesu bliskost života, a ipak ne mogu ni da budu sasvim daleko od njega, idu u pozorište ili u kafanu. U kafani ih štite stakla velikih prozora, ili ona krhka ograda koja se postavlja oko stolova iznetih na pločnik: u pozorištu, štiti ih činjenica da je život pretvoren u umetnost, ljudi u dramska lica, a dramska lica igraju glumci – čitav jedan sistem preinačenja koji nas udaljuje od onoga što je u životu najneprijatnije, a omogućuje nam da se prepustimo sanjarijama o onome što je u njemu najvažnije. Da li je najvažnije? Mislimo da jeste, jer inače bismo ustali, umešali se u šarenu gomilu koja se komeša pred nama, i nestali u nekoj zbrci koju smo mislili da je život, a u stvari je bila samo pozorište.“ Jovan Hristić, „Mala psihologija pozorišne kritike“, 1996.
Upravo objavljeno drugo dopunjeno i revidirano izdanje eseja o pozorištu i pozorišnoj kritici Jovana Hristića čitaoce podseća, ili im pak otkriva, koliko je za srpsku kulturu fundamentalno važno stvaralaštvo ovog vrsnog esejiste, pesnika, dramskog pisca, pozorišnog kritičara, profesora i urednika nekih od najznačajnijih književnih edicija. Samo jedna dimenzija ovih tekstova jeste i ona koja pokazuje sposobnost autora da istovremeno mlade čitaoce aficira idejom pozorišta, kao i da, verujemo zauvek, „sačuva nešto od onoga što se jedne večeri zbilo u jednom pozorištu” (J.H).
Knjigu je priredila Ivana Kronja, koja je za ovo izdanje napisala pogovor, odabranu bibliografiju kao i biografsku belešku. Boško Milin je, takođe ovim povodom, napisao predgovor koji predstavlja neku vrstu omaža onih koji su imali priliku da uče pisanje i razmišljanje o pozorištu od jednog od omiljenh beogradskih profesora, strastvenog zaljubljenika i praktičara pozorišne umetnosti.
Izdavač: Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“ Zrenjanin, 2017.
Učestvuju: dr Vesna Jezerkić, dramaturg, dr Gordan Maričić, klasični filolog,
mr Boško Milin, teatrolog i dr Ivana Kronja, teoretičarka filma i medija