Razgovor o knjizi Jovana Hristića DUGO TRAGANJE ZA POZORIŠTEM

„Они који не могу да поднесу блискост живота, а ипак не могу ни да буду сасвим далеко од њега, иду у позориште или у кафану. У кафани их штите стакла великих прозора, или она крхка ограда која се поставља око столова изнетих на плочник: у позоришту, штити их чињеница да је живот претворен у уметност, људи у драмска лица, а драмска лица играју глумци – читав један систем преиначења који нас удаљује од онога што је у животу најнепријатније, а омогућује нам да се препустимо сањаријама о ономе што је у њему најважније. Да ли је најважније? Мислимо да јесте, јер иначе бисмо устали, умешали се у шарену гомилу која се комеша пред нама, и нестали у некој збрци коју смо мислили да је живот, а у ствари је била само позориште.“ Јован Христић, „Мала психологија позоришне критике“, 1996.

Управо објављено друго допуњено и ревидирано издање есеја о позоришту и позоришној критици Јована Христића читаоце подсећа, или им пак открива, колико је за српску културу фундаментално важно стваралаштво овог врсног есејисте, песника, драмског писца, позоришног критичара, професора и уредника неких од најзначајнијих књижевних едиција. Само једна димензија ових текстова јесте и она која показује способност аутора да истовремено младе читаоце афицира идејом позоришта, као и да, верујемо заувек, „сачува нешто од онога што се једне вечери збило у једном позоришту” (Ј.Х).

Књигу је приредила Ивана Кроња, која је за ово издање написала поговор, одабрану библиографију као и биографску белешку. Бошко Милин је, такође овим поводом, написао предговор који представља неку врсту омажа оних који су имали прилику да уче писање и размишљање о позоришту од једног од омиљенх београдских професора, страственог заљубљеника и практичара позоришне уметности.

Издавач: Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“ Зрењанин, 2017.

Учествују: др Весна Језеркић, драматург, др Гордан Маричић, класични филолог,
мр Бошко Милин, театролог и др Ивана Кроња, теоретичарка филма и медија