Уметници Ибро Хасановић и Владимир Миладиновић на изложби у галерији Подроом преиспитују појам прошлости.
Хасановић се својим суптилним амбивалентним радовима хвата у коштац са идејом стварања општих национлних митова и утицајем идеологија на конструисање колективних историја којима се појединци, било слободним избором или принудом, морају повинути. Приказивањем старих породичних филмова и фотографија, отргнутих од свог свог ширег контекста и значења, он позива гледаоца да употреби машту и сам интерпретира оно што се налази испред њега. Заузврат, овим отвара могућност за нову концептуализацију историје и сећања. Миладиновић на сличан начин помера границе наше имагинације. Својим цртежима у техници лавираног туша, са документарним фрагментима, бирократским списковима, листама, мапама, форензичким извештајима И сл., нуди нам критичку студију о томе како информација често исчезава у непрегледним просторима, које зовемо “архивима” који нестају у заборав. Својом техником открива и разоткрива већ постојећу информацију, али у другачијој естетској форми. Овај рад делује као сведочанство, али у исто време он креира простор у коме имамо могућност да замислимо прошлост које више нема. Заједно, Хасановић И Миладиновић позивају публику да сама закључи шта значи “чување” прошлости у садашњости и за будућност. Они нас такође наводе да размислимо како се могу заобићи замке великих наратива на чему инсистирају државе и друге институције моћи.
Stephenie A. Young, Boston, Massachusetts, USA
Стефани Јанг, пореклом из јужне Калифорније, је професорка компаративне и светске књижевности на државном универзитету у Салему, Масачусетс. Њен рад се фокусира на експерименталним облицима сведочења, односима између естетике и насиља у савременим наративима као и женским транснационланим писањем. Тренутно ради на књизи о интерсекцији између уметности и политика сећања у постконфликтним регијама.
