Марина Пауленка ДРУГИ ДОМ фотографије
Присутност тога тијела генерирана је у фотографској слици кроз одсутност конкретних особа из видљивих призора. Оно што је дано да буде виђено су ствари: одијевни и различити употребни предмети који у режиму репрезентације конотирају женскост, те намјештајем опремљене просторије изпражњене од људских бића, али успркос томе настањене њиховим животима. Посве неналик бројним играним филмовима чија је радња смјештена у женски затвор, или документарцима који нас суочавају са животним причама осуђеница и кажњеница, фотографије Марине Пауленке пропитују значење самог појма живота.
Надаље, суоднос наслова серије Други дом и видљивих призора у фотографским сликама, откривајући не само контрадикцију између права на приватност и одсутности тога права коју казнионица имплицира, води нас, посредством Фројдовог термина unheimlich до појма зазора, односно ексклузије. Образлажући екстензију појма, који би се у хрватском језику могао означити термином језовито, Фројд посеже за лингвистиком и књижевношћу цитирајући значења ријечи unheimlich специфицирана рјечницима њемачког језика и опримјерујући их наративима из њемачке књижевности. Наводи тако да је значење ријечи unheimlich очито супротно значењу ријечи heimlich или heimisch које означују нешто што је „припадајуће дому“, „блиско“, или оно с чим смо добро упознати. Закључује притом да је unheimlich застрашујуће управо зато што нам није познато и блиско. И управо том несводивом разликом између познатог и блиског и онога што се таквим причиња али то није и не може бити, одјекује низ питања које постављају фотографије Марине Пауленке. Пред нама је да размислимо можемо ли са сигурношћу понудити икакав одговор. Јер, зазидани прозор не означује исто што и грм хортензија под њим.
Из текста: Од перспективе до прозорске решетке Леониде Ковач
Марина Пауленка је рођена 1985. године у Винковцима. Завршила је дипломске студије фотографије на Академији драмске умјетности и дипломске студије графичког дизајна на Графичком факултету у Загребу. Делује као самостална умјетница и чланица ХЗСУ-а (Хрватска заједница самосталних умјетника) и ХДЛУ-а (Хрватско друштво ликовних умјетника). За свој је рад награђена Посебном Ректоровом и Декановом наградом, као и наградом Центра за женске студије. Активно излаже од 2007. године у земљи и иноземству.
Номинована је за награде: THT@MSU награду за хрватску сувремену умјетност 2015. i 2016, Essl Art Award CEE 2015, NEU/NOW 2015. i Erste Fragmenti 2014. Радови су јој представљени на међународним фотографским фестивалима Delhi Photo и Chennai Photo Bienale у Индији, Aleppo у Сирији, Backlight у Финској, Eastreet у Пољској, Photonic Moments у Словенији, те објављивани у издањима часописа The Caravan Magazine, Le Monde diplomatique, Zarez, Tvrđa, ORIS, Quorum, Telegram, British Journal of Photography, 7 Women Looking at Women, посебно издање Raw View magazine-а и бројним другим.
Директорка је Међународног фестивала фотографије Орган Вида, а активно учествује у разним фотографским догађањима у свету као кустоскиња, рецезенткиња портфолија, едукаторка и предавачица (Rencontres d’ Arles, Photomuseum Wintertour, Robert Capa Prize, New East Photography Prize, фестивал Fotobook Kassel, Maribor Photobook Award, Format Festival, Eyes On, Self-Publish Riga, Art Weekend Aarhus…)