UMEĆE POSMATRANJA / O radovima i fotografima

O radovima i fotografima

MILENA ARSENIĆ

Mi

Serija fotografija predstavlja period u životu kad nisi još skroz odrastao, a ne možeš se nazivati ni tinejdžerom. Kada osetiš prve trzaje samostalnosti, ali nisi još spreman da prestaneš da blejiš u parku. Prijatelji su mi uvek bili inspiracija, a ujedno i pokretačka energija da istražujem našu realnost, jer kroz njih, u stvari, vidim sebe. Kroz ovaj projekat sam dobila priliku da ovekovečim momenat svog odrastanja istim onim analognim foto-aparatima kojima je zabeleženo moje detinjstvo. Nakon 15-20 godina, oni su ponovo oživeli, da bi me podsetili da ne zaboravimo da budemo odvažni i šašavi, i da ne prestanemo da tragamo.

Milena Arsenić je rođena u Beogradu 1993 godine. Kroz objektiv aparata odmalena beleži svoju okolinu i promene u njoj. Najsigurnije se oseća u sferi dokumentarne fotografije, posebno naglašava motivima sveta zajedničkog odrastanja sa prijateljima. Situirana u prirodnim ambijentima, svoje ideje pronalazi kako u predelima urbane svakodnevice tako i kroz uzbudljiva iskustva i putovanja. Od 2016. je imala jednu samostalnu i dve zajedničke izložbe. Završila je produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti, a trenutno je na master studijama fotografije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

BOŠKO ĐORĐEVIĆ

P

P je portret. Nastao je kao deo manje celine unutar serije fotografija Vagon zvani Dom, o grupi ljudi koja je svoj privremeni dom pronašla u jednom od starih železničkih vagona na prugama Beograda. Fotografije predstavljaju seriju dvostruko eksponiranih ekspozicija studijskih portreta subjekta i onoga što je u poslednjim godinama oblikovalo njegovo okruženje.
P je o prijatelju. O delovima priče koje sam upoznao, i onima koje sam želeo da pronađe ponovo.

Porodični album
Serija fotografija u nastajanju, zamišljena kao nit koja povezuje nekoliko generacija, kako međusobno tako i sa prostorima i pejzažima koji ih objedinjuju, i zajedno sa njima evociraju sećanja i snove jedne porodice.

Boško Đorđević je rođen 1988. godine u Boru, gde je završio osnovno i srednje obrazovanje. Diplomirao je na Departmanu za engleski jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Nišu 2012. godine. Trenutno je apsolvent na Katedri kamere Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Izlagao je na grupnim fotografskim i multimedijalnim izložbama u galeriji Kulturnog centra Beograda, Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu, muzeju Lapidario u Novigradu, Naučnom centru Ontario u Torontu, i drugim.

TEODORA IVKOV

Šlag na torti

Sve je počelo kao moj prvi posao pozne jeseni 2011. godine, drug me je zamolio da umesto njega fotografišem jednu proslavu osamnaestog rođendana, pristala sam bez mnogo nagovaranja i prvi put prisustvovala jednom događaju takve vrste. Došla sam na rođendan, preda mnom je bila velika zagušljiva prostorija zamagljenih prozora prekrivenih satenskim zavesama do poda, a grčki melos i miris kupus salate su me opili još na vratima. Slavljenica u maloj crvenoj haljini je prišla da se upoznamo, poželela sam joj sve najlepše i izvadila kameru.

Teodora Ivkov (1994) je diplomirala na Katedri za fotografiju Akademije umetnosti u Novom Sadu 2017. godine. Aktivno učestvuje na samostalnim i grupnim izložbama, a dobitnica je i nekoliko nagrada. U svom dosadašnjem radu bavi se istraživanjem kolektivnog identiteta kroz dokumentarnu fotografiju. Pored fotografije, njeno stvaralaštvo čini i rad na grafičkom dizajnu i ilustraciji. Živi i radi u Novom Sadu.

MARIJANA JANKOVIĆ

Aura aure

Akt, ali ne nužno, više telo koje predstavlja stanje uma. Ogoljavanjem tela, autorka ogoljava ličnost osobe, čije lice ne moramo videti da bismo je posmatrali kao individuu. Telo je ono koje manifestuje unutrašnje stanje ličnosti. Negiranjem prostora i hladnim koloritom biva naglašenije. Ovde je telo aura njene aure.

Autoportret

Reč je o seriji autoportreta koje još intimnijim čini prostor u kom su nastali. Stara planinska kuća je dom u kom su živele tri generacije, počevši od majke, i u kome je autorka provodila veliki deo svog detinjstva. Odabirom prostorija i predmeta, ona pokušava da se vrati sećanjima i sačuva ih, smatrajući da će to najiskrenije prikazati fotografijom.

Marijana Janković je 2017. godine diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i iste godine upisala master studije fotografije. Tokom osnovnih studija istraživala je i medij grafike, što je uticalo na njen rad i estetiku u polju fotografije. Izlagala je na dvadeset grupnih izložbi u zemlji i u u Lođu, Trijenale male grafike (2017), kao i Njujorku, Rochester Contemporary Art Center, 6×6 (2016). Dobitnica je nagrade iz Fonda „ Beta i Rista Vukanović” , pohvale na XVIII Bijenalu studentske grafike (2016) i otkupne nagrade Ministarstva kulture na izložbi Mala grafika u Grafičkom kolektivu (2016).

MILUTIN MARKOVIĆ

Poslednji Stronghold

Šid na severu Srbije je poslednji grad pre hrvatske granice, gde izbeglice koje pokušavaju da stignu do EU zastaju na svom putu.U napuštenoj fabrici Grafosrem provode vreme u privremenom skloništu, gde spavaju, kuvaju i čekaju da ih šverceri odvedu dalje. Zbog čestog i ponekad nasilnog vraćanja iz Hrvatske, fabrika je u poslednjih nekoliko meseci bila veoma prometno mesto. Pored fabrike, mnogi od njih spavaju u „Džungli“ (polja i grmlje u tom području).

Milutin Marković (r.1998) je dokumentarni fotograf koji je rođen, živi i radi u Beogradu, Srbija. Tokom 2016. godine, Milutin je pokrivao najznačajnije događaje u Srbiji radeći kao fotoreporter za lokalne dnevne novine i nacionalnu novinsku agenciju. Krajem 2016. godine Marković se najviše bavio dokumentovanjem života izbeglica na balkanskoj ruti, gde je radio na svom projektu o migrantima u skladištima u Beogradu. Otada je Milutin učestvovao u radu brojnih radionica uključujući radionicu Klavdija Slubana, Agenciju 7 u Sarajevu sa Gerijem Najtom i Ronom Havivom i master-klasom Noor-Nikon sa Pepom Bonetom i Kadirom van Lohuizenom.

MAJA MEDIĆ

Sofija

Privilegija je kad vam prijatelji dozvole da ih fotografišete u svakodnevnim situacijama, a posle nekog vremena zapravo i prestanu da primećuju ili reaguju na aparat – što značajno doprinosi čitavom poduhvatu. Ovo nije bio plan, niti su fotografije pravljene namenski, već su nastajale spontano, tokom 25 godina, kao deo druženja, međusobne razmene, a ponajviše kao rezultat poverenja.

Maja Medić je rođena 1979. u Beogradu. Diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i završila postdiplomske studije za umetnost, medije i dizajn Transmedia u Briselu. Član ULUPUDS-a. Iza sebe ima dvanaest samostalnih izložbi. Učestvovala na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, boravila u rezidencijama u Jordanu, Egiptu i Francuskoj. Radi kao fotograf na filmu, filmskim festivalima i radionicama. Priređivač je fotografske monografije o Aleksandru Dolgiju (2015), monografije Nacionalna klasa: igrani filmovi Gorana Markovića (2016), knjige 40 Godina serije Grlom u jagode (2016), sa Stefanom Arsenijevićem, i tehnički je urednik knjige Vodič kroz srpski film (2018).

MATEJ MILENKOVIĆ

TOWARDS THE UNCERTAIN AND THE VAST

Inspired by „Magnetic Horror“ by Charles Baudelaire

„Beneath this sky, so livid and strange,

Tormented like thy destiny,

What thoughts within thy spirit range

Themselves?—O libertine reply.“

—With vain desires, for ever torn

Towards the uncertain, and the vast,

And yet, like Ovid—I’ll not mourn—

Who from his Roman Heaven was cast.

O heavens, turbulent as the streams,

In you I mirror forth my pride!

Your clouds, which clad in mourning, glide,

Are the hearses of my dreams,

And in your illusion lies the hell,

Where in my heart delights to dwell.

Matej Milenković je rođen 1996. u Beogradu. Student je Akademije umetnosti u Beogradu na Odseku za kameru i fotografiju. Završio je kurs fotografije u Foto Zavodu 9 u klasi direktora fotografije Nemanje Jovanova, kao i u radionicu Klavdija Slubana. Do sada je izlagao u okviru kolektivne izložbe studenata Akademije umetnosti, u Francuskom institutu u Beogradu i objavljivao radove u engleskom časopisu 19xx magazine.

MILOVAN MILENKOVIĆ

 Superliga

U eri globalizacije i komercijalizacije, fudbal postaje biznis koji se neprestano modernizuje, a njegov uticaj na ekonomiju raste. Pored samog nadmetanja, niz društvenih pojava koje su nastale kao direktna ili indirektna posledica fudbalske igre, čine srž mehanizma njene popularnosti. U Srbiji se nakon raspada SFRJ fudbalski uspesi uglavnom vezuju za karijere igrača i trenera poteklih sa ovih prostora, dok za domaći fudbal ne postoji posebno interesovanje. Nakon poslednjeg  razgraničenja nastaje današnja Superliga Srbije – najviši rang takmičenja profesionalnih fudbalera, sačinjena uglavnom od klubova koji su nekada popunjavali niže lige.

Milovan Milenković je rođen 1984. godine u Beogradu gde živi, radi i prati fudbal. Proteklih desetak godina radi u medijima za čije potrebe fotografiše događaje i svakodnevni život u Srbiji, dok je poslednjih nekoliko godina na poziciji urednika fotografije nedeljnika Vreme. Dokumentarna fotografija i dugoročno pristupanje društvenim temama glavni su fokus njegovog rada. Član je dva fotografska kolektiva, Belgrade Raw i Kamerades.

ANĐELA PETROVSKI

Deda Milan

Kada sam počela da fotografišem dedu, inspiracija je bila vreme i moje pitanje da li uzbudljiv i lep život čovek može da oseti i kad ostari? Da li ga uspomene čine tužnim zato što su neke stvari gotove ili srećnim zato što je imao prilike da iskusi život u svakom lepom i ružnom smislu? Razlog tog preispitivanja je bila njegova osetljivost na svaku temu prošlosti, kao i osetljivost na porodicu i unuke, nas, kad god nas vidi. Plašila sam se da je tuzan, ali je istina bila da nekad tužan, nekad srećan. Njemu se stvari dešavaju i sada, kada je okružen nama koji njega čuvamo, kao što on čuva svoje uspomene i puteve kojima je došao do ovoga danas. Početak serije su zapravo moje poslednje fotografije njega, uvek i pored bolesti voljnog da ga ja fotografišem. Nedugo posle toga je preminuo.

Anđela Petrovski, rođena u Beogradu, Srbija, gde je završila Školu za dizajn i diplomirala na Odseku za fotografiju Fakulteta primenjenih umetnosti. Bavi se i analognom i digitalnom fotografijom, a svoj radi i iskustvo uglavnom posvećuje dokumentarnoj fotografiji. Učestvovala je na brojnim fotografskim i likovnim radionicama i kolektivnim izložbama, a njene samostalne izložbe su: Adet (2015), Novi objektiv (2015), Na kafi“(2016, 2017).

EMILIJA POPOVIĆ

 Trapped

Trapped je naziv serije analognih fotografija koja odslikava ličnu priču. Na raskršću između onoga što je iza nas i onoga što tek sledi, mnogo se puta nađemo zarobljeni vodeći jednu od najvećih borbi, a to je ona sa samima sobom.

Emilija Popović (26), studentkinja Akademije umetnosti u Beogradu, katedra fotografija i kamera. Izglagala je na Izložbi radova studenata fotografije i kamere u Kući Kralja Petra i izložbi sa radionice Klavdija Slubana u Francuskom institutu (2017).

IVANA TEŠIĆ

Trougao

Element prirode doživljen je kao kontemplativni prostor saživljavanja sa prostorima percepcije naše subjektivne svesti, koja teži da se udalji od ponekad banalizovanog urbanog postojanja. Refleksija ogledala oličena u samom trouglu upućuje na paradoks osećanja samoće i izolovanosti istovremeno shvaćene kao poreba za samospoznajom. Trougao kao jedna od idealnih geometrijskih formi u sredini autentične i netaknute prirode upućuje na opoziciju našeg realnog postojanja u opipljivom, materijalnom svetu prema prostorima perceptivnih mentalnih konstrukcija. Težnja ka apstrakciji i metafizici oličena u pojmovnom mišljenju svojstvenom čoveku ne mora nužno biti izdignuta iznad ideala života u skladu sa prirodnim kao izvornim, već se sa njim prožima. Tročlana struktura, pored ova dva aspekta ljudskog postojanja upotpunjena je prisustvom samog čoveka kao trećim članom. Čovek svojim opažanjem i delovanjem posreduje u spajanju i konstituisanju celine.

Ivana Tešić rođena je 1992. u Beogradu. Završila master studije na Fakultetu primenjenih umetnosti (odsek fotografija) u Beogradu 2017. godine. Učestvovala na brojnim kolektivnim izložbama.

JELENA ŽIGIĆ

Ko je Jelena Žigić?

Ceo život odrastamo pod jednim imenom i prezimenom, dok najednom ne shvatimo da postoji osoba koja odrasta sa istim identitetom. Još u školskoj klupi dve potpuno različite osobe odazivale su se na isti poziv, gradile potpuno različitu karijeru i vodile računa o sopstvenom ugledu. Kakav je osećaj upoznati drugu sebe? Koliko pitanja postavljamo sebi gledajuci drugu sebe? Šta čini naš identitet – ime i prezime ili ono što smo mi unutar sebe? Ili možda oba?

Jelena Žigić je rođena u Pančevu 1993. Još u osnovnoj školi počinje kreativno da se izražava i osvaja prve nagrade. Do polaska u srednju školu crta, ali samo hobija radi. Sa željom da jednog dana bude strip crtač, upisuje Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu na modulu Grafika knjige. Tamo se upoznaje sa predmetom Fotografija kod profesora Aleksandra Kelića i u trećoj godini odlučuje da pređe na istoimeni smer. U međuvremenu postaje saradnica Radio Beograda i ta joj saradnja pomaže u kreativnom izražavanju. Učestvuje na mnogim radionicama i izložbama. Po završetku osnovnih studija upisuje master fotografije, završava ga i odlazi na kratko u Kinu. Trenutno živi i radi u Beogradu.