Galerija Artget – 17. godina
Trg republike 5/I
Otvaranje: četvrtak, 10. maj u 19.00
10. 5 – 31. 5.2018.
1NA 1
Kustosi : Umetnici
Ivan Manojlović : Nikola Radić Lucati
Jelena Matić : Iva Kontić i Maja Maksimović
Andrea Palašti : Slobodan Šušnjević
Ana Panić : Andrej Đerković
Slađana Petrović Varagić : Stefana Savić
U osnovi ovog kustoskog procesa je igra. Kao i svaka igra tako i ova ima svoja pravila i
ograničenja. Poštovanje pravila igri daje strukturu, ali omogućava i njihovo kršenje. Pravila ove igre su dosta jednostavna: jedan kustos, jedan umetnik i jedan zid. Ovo formalno pravilo prati i jedno tematsko – izabrani umetnik odnosno njen ili njegov rad treba da se oslanja, ilustruje, pokreće neki od aktuelnih društvenih problema. Izložba-igra
polazi od pretpostavke da se u današnjem svetu revolucije sprovode svakodnevno – politički, društveno i tehnološki i da se procesima digitalne produkcije, aproprijacije, prikazivanja i distribucije slike istovremeno beleže i izazivaju društvene promene. Društvene i političke transformacije koje su se dogodile u poslednjih nekoliko godina ne bi bile moguće bez te revolucije koja je zahvatila fotografsku sliku.
Iz uvodnog teksta Ivana Manojlovića
….
Nikola Radić Lucati, Kohabitacija, 2018.
Stitched Panorama
Jan Asman, tvorac teorije kulturne memorije, pisao je da „prošlost nastaje tek kada se uspostavi odnos prema njoj“, iako na prvi pogled može delovati da ona nastaje samim protokom dovoljne količine vremena. Traumatični događaj kakav je II svetski rat duboko se useca u sećanje pojedinca i celog društva, a odnos zajednice prema događajima određuje način pamćenja i komemorisanja takvih događaja. Istorija i sećanje se ne podudaraju i vrlo često su suprotni jedno drugom. Kroz komemorativne prakse i odnos prema mestima sećanja dominantna politička elita u društvu manipuliše i samom istorijom.
Nikola Radić Lucati u radu Kohabitacija nastavlja svoja vizuelna i arhivska istraživanja koja za temu imaju sistemsko „zaboravljanje“, negaciju a zatim i reviziju istorijskih činjenica”. Fotografišući reklamni pano (bilbord) ispred prostora na kome se od avgusta do decembra 1941. nalazio logor smrti za Jevreje i Rome „Topovske šupe“, Radić Lucati ukazuje na možda poslednju fazu u aktuelnoj politici pamćenja – aproprijaciju i privatizaciju. Umesto muzejsko-memorijalnog mesta uskoro ćemo imati tržni centar.
Ivan Manojlović
Nikola Radić Lucati je umetnik koji neprekidno izlaže od 1994. godine. Završio je Akademiju umetnosti u Jerusalimu i fotografiju na umetničkim školama Kamera Obskura i Kališer u Tel Avivu. Istražuje na raskršću istorije, ljudskih prava i kulture kroz prizmu fotografije, teksta i instalacije. Njegov recentni rad posvećen je istoriji Holokausta i politikama sećanja – njihovoj intepretaciji i reprezentciji.
http://www.nikolaradiclucati.com/
…..
Iva Kontić, Maja Maksimović, She Under the Plumtree, 2018.
Turbo-folk muzika, jedna od mnogobrojnih anomalija našeg društva poslednje decenije XX veka, nastavlja da postoji i danas. „Usavršavajući“ svoj kič i primitivizam kroz TV-rijalitije i razna muzička takmičenja i parade transformisao se u mejnstrim žanr pop-folk. Kroz fotografije, video rad i knjigu, projekat Ive Kontić i Maje Maksimović She Under the Plumtree ispituje prezentaciju, percepciju i ulogu žene kao objekta u spotovima i pesmama aktuelnih pevača i pevačica pop-folka. Urađene u saradnji sa fotografima Ivanom Modrlanović i Igorom Andrićem, fotografije predstavljaju ilustraciju pesama pojedinih izvođača. Postavljajući sebe u određena okruženja, šminkom, provokatnim pozama, garderobom, dodacima, naglašavanjem atributa ženske seksualnosti, rečju kič stajlingom, umetnice nam se kroz fotografije i video rad paradoksalnim, gotovo ironičnim situacija, prikazuju kao pevačice ove vrste muzike. Za razliku od fotografija i video rada, knjiga predstavlja zbirku tekstova popularnih pop-folk pesama. Razmatranjem prikazivanja i uloge žene u današnjem društvu, rad Ive Kontić i Maje Maksimović ujedno i upravo zbog veoma upečatljivo izrežiranih scena kod posmatrača proizvodi na neki način efekat zbunjenosti jer on nije siguran da li su u pitanju stvarne ili izrežirane scene.
mr Jelena Matić,
istoričarka umetnosti
Iva Kontić (Beograd, 1982) diplomirala na Akademiji lepih umetnosti Brera u Milanu. Završila je master studije na Goldsmit koledžu u Londonu, a doktorske studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. www.ivakontic.com
Maja Maksimović (Beograd, 1990) završila diplomske i master studije grafičkog dizajna na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Saradnica je Kulturnog centra Beograda, a sa dizajnerkom Jelenom Lugonjom je osnovala studio BrukaNotes. www.brukanotes.com
….
Slobodan Šušnjević, Preprodaja privremenog poseda, 2018.
Dnevnik je najstarija novinsko-izdavačka kuća u Vojvodini. Kao informativno-politički dnevni list, pokrenut je ilegalno za vreme Drugog svetskog rata 1942. godine pod imenom Slobodna Vojvodina. Od 1. januara 1953. izlazi pod imenom Dnevnik, i predstavljao je najvažniji izvor informacija u Vojvodini, kao i važno sredstvo za kreiranje javnog mnjenja. Danas, nakon 76 godina, štamparija je zatvorena, dok se prazni poslovni prostori u zgradi Dnevnika izdaju trećim licima.
Slobodan Šušnjević, iako zvanični fotoreporter Dnevnika, odbacuje reprezentacijsku ulogu reportažne fotografije, te istupa sa neispravnim i oštećenim reklamnim light box-ovima nađenim na zidu prilaznog hodnika u štampariju. Izbledele i fragmentarne fotografije ukazuju na glavnu upravnu zgradu i štampariju Dnevnika, anticipirajući tako na simbolički način buduća dešavanja i okolnosti. „Pozajmljeni“ artefakti Slobodana Šušnjevića funkcionišu poput (forenzičkih) materijalnih dokaza – indeksa, onoga što leži skriveno unutar zatvorenih vrata Dnevnika. Njegova strategijska aproprijacija konkretno ilustruje problem političkih i ekonomskih pritisaka, nedostatka novinarskih sloboda, sumnjivih privatizacija ali i neizvesne sudbine „lokalnih medija“.
Andrea Palašti
Slobodan Šušnjević (1965), završio Pedagošku akdemiju, zaposlen kao fotoreporter. Uplitao se u organizovanje novosadske biciklističke Kritične mase, svakog 6. aprila obeležava stradanje Narodne biblioteke, postavljajući policu sa knjigama u javne govornice, premešta fraktale svakodnevnice i veruje u zadrugarstvo, sveobuhvatno pojednostavljivanje života i spasenje kroz stvaralaštvo.
Član Asocijacije fotoreportera Vojvodine i neformalne grupe ECCE PILAT.
….
Andrej Đerković, Need Different, 2015.
Rad Need Different Andreja Đerkovića problematizuje temu globalizacije i konzumerizma kroz dve fotografije koje prikazuju dva reda. Oba reda su fotografisana iz istog ugla ali predstavljaju dva poretka, spajajući tako dva različita perioda umetnikovog života.
Konfrontirajući fotografiju reda za vodu u razrušenoj Dobrinji, kvartu unutar opkoljenog Sarajeva iz 1993. godine i reda ispred Apple Store u Ženevi dvadeset godina kasnije, autor sugeriše dihotomiju reda u neredu ratnog okruženja i nereda u redu karakterističnog za Švajcarsku, čime razbija klišee. Jedna druga dihotomija je suština ovog rada, a to je što su na ove dve fotografije suprotstavljeni građani i potrošači. Na prvoj vidimo ljude koji mirno čekaju da bi zadovoljili nasušnu potrebu – potrebu za vodom, dok na drugoj vidimo ljude nestrpljive da zadovolje puku želju da kupe najnoviji model najprodavanijeg telefona na svetu, koji se iz želje pretvorio u pseudopotrebu. Mnogi veruju da je moraju zadovoljiti po svaku cenu i u što kraćem vremenu zbog čega se i guraju u redu da što pre dođu do predmeta žudnje koji više nema upotrebnu koliko označiteljsku vrednost i identitetsko-reprezentativni i identifikacijski značaj – jer smo ono što kupujemo, kako nam to marketinške propagandne mašinerije sugerišu.
Natpis Need Different kao centralni deo triptiha ispisan prepoznatljivim fontom firme Apple, kritički propituje poznati slogan “Think Different” Apple-ove kampanje iz 1997. godine, postavljajući krucijalno pitanje da li su scene poput one sa prve fotografije neophodne za opstanak potrošačke kulture reprezentovane scenom sa druge fotografije, koja je u osnovi liberalnog kapitalizma, a tako i neodrživog ekonomskog razvoja.
Ana Panić,
kustoskinja – istoričarka umetnosti
Andrej Đerković (Sarajevo, 1971) je umetnik i fotograf. Završio je Školu primijenjenih umjetnosti u Sarajevu. Redovno izlaže od 1994. godine na samostalnim i grupnim izložbama, i radovi mu se nalaze u brojnim kolekcijama širom sveta. Radi fotografske portrete poznatih ličnosti, sarađuje sa kompanijama Benetton i Swatch. Jedan je od osnivača Kolekcije ARS AEVI Muzeja suvremene umjetnosti Sarajevo. Živi u Ženevi i Sarajevu.
Stefana Savić, My Sky Is Your Sky, 2018.
U migrantskoj krizi 21. veka fotografija je pokazala dualnost svoga uticaja. S jedne strane ona je moćno svedočanstvo o užasu rata, traženju sigurnosti i pravde, dok se sa druge strane otkriva njena nemoć da urazumi one koji su izdali čovečanstvo. Polemika o etičnosti i senzacionalizmu u fotografiji u opštem kolapsu humanosti dovela je do redefinisanja samog pojma etičnosti. Suočavajući pojmove stvarnosti i reprezentacije, fotografijom My Sky Is Your Sky, Stefana Savić preispituje način prikazivanja migranata u izmenjenom kontekstu. Nasuprot očekivanih grupnih prikaza ljudi na granicama, u kolonama, izbegličkim kampovima, ona predstavlja izdvojenu žensku figuru prikrivenog identiteta u enterijeru. Ova migrantkinja ne čeka, ne traži. Sa fotoaparatom u rukama, ona otkriva aktivnu ulogu u svom privremenom okruženju. Posmatrač biva primoran da promišlja izvan očiglednog i očekivanog, pa plavetnilo plošne pozadine improvizovanog fotografskog studija iščitavamo kao plavetnilo neba učitavajući ono što nedostaje, a to su narativi slobode, bezgraničnog i jednakopripadajućeg prostora. Promenom konteksta i citatnošću menja se „značenje“ i tražilac postaje jedan od nas.
Slađana Petrović Varagić,
kustoskinja – istoričarka umetnosti
Stefana Savić (Kraljevo,1979) je vizuelna umetnica i fotografkinja. Diplomirala je na Katedri za fotografiju Akademije umetnosti BK u klasi Milana Aleksića. Interdisciplinarne master studije teorije umetnosti i medija završila je na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Izlagala je na brojnim grupnim i samostalnim izložbama. Danas predaje na Novoj akademiji umetnosti u Beogradu.
www.stefanasavic.com