KULTURNI CENTAR BEOGRADA
Galerija Artget, Trg republike 5/I
Utorak 22.05.2018
OKRUGLI STO
18.00–20.00 Grad jednakih mogućnosti
GRAD JEDNAKIH MOGUĆNOSTI
Socijalna, ekonomska, ekološka i kulturna održivost naših gradova
Moderatori: Natalija Ostojić, Maja Lalić
Učesnici: Sonja Liht, Milena Rikanović, Zorana Mihajlović, Eva Vaništa Lazarević, Goran Trivan, Miodrag Počuč, Kosana Beker (UN WOMAN, ŽAD)
Veliki kongres o budućnosti gradova Habitat III, okupio je u Kitou u Ekvadoru 2016. godine 36.000 delegata iz 167 zemalja sveta koje su potpisale „Novu urbanističku agendu“ sadržanu u „Deklaraciji iz Kitoa o održivim gradovima i ljudskim naseljima za sve“ koja će uspostaviti put ka održivom razvoju urbanih sredina razmišljajući o tome kako su gradovi planirani, kako njima upravljamo i ko ih sve naseljava. „Nova urbanistička agenda“ za zelene, čiste, inkluzivne gradove je veoma ambiciozna i ima za cilj otvaranje puta ka inkluzivnosti gradova i ljudskih naselja u kojima SVAKO mora imati koristi od urbanizacije, uz posebnu pažnju prema onima u ranjivim situacijama ili osetljivim društvenim grupama. Borba protiv zagađenja vazduha u gradovima, za bolje zdravlje ljudi i cele planete, povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, ekološki javni prevoz i održivo upravljanje prirodnim resursima, stvaranje uslova za lokalne zajednice i donosioce odluka da naprave mehanizme održivog i inkluzivnog ekonomskog rasta, društvenog i kulturnog razvoja i zaštite životne sredine, stvaranje uslova za jednake mogućnosti za sve, kraj diskriminacije, rodna ravnopravnost, jačanje otpornosti na klimatske promene i smanjenje emisije ugljen-dioksida, poštovanje prava migranata i izbeglica bez obzira na njihov status, poboljšanje dostupnosti, podrška zelenih inicijativa i promovisanje „sigurnih pristupačnih i zelenih javnih prostora“ samo su neki od ciljeva ove ambiciozne agende. Nacionalne i lokalne vlasti podstiču se da koriste novu urbanističku agendu kao ključni instrument za planiranje i razvoj politika za održivi urbani razvoj. Ipak, moramo se prvo zapitati koliko je trenutno stanje u našim gradovima daleko od ciljeva Dekleracije Habitat III o održivim gradovima i ljudskim naseljima ZA SVE? Koji su nam mehanizmi i politike za implementaciju i ubrzanje ovih procesa na raspolaganju? Kako se zaista osećamo u svom gradu? Bezbedno, ugroženo, uključeno, izolovano, zaštićeno, proaktivno, zanemareno… Da li imamo osećaj pripadnosti, udobnosti, sigurnosti i psihološkog komfora u javnim prostorima, kakva je dostupnost za ljude sa posebnim potrebama i njihovo kretanje kroz grad, uključenost u javni život grada i donošenje odluka koje utiču na svakodnevni život građanki i građana? Da li je danas dovoljno „samo održavati“ resurse ili ih moramo regenerisati i nadgraditi (upcycle)? Zašto je briga o rodnoj ravnopravnosti zapravo briga o svima? Kakva je danas uloga struke u procesima donošenja odluka? Koji su strateški dokumenti u vezi sa ovim temama trenutno u izradi, ko čini stručne timove i ko nam garantuje da će se ovi dokumenti i sprovoditi?