КУЛТУРНИ ЦЕНТАР БЕОГРАДА
Галерија Артгет, Трг републике 5/И
Уторак 22.05.2018
ОКРУГЛИ СТО
18.00–20.00 Град једнаких могућности
ГРАД ЈЕДНАКИХ МОГУЋНОСТИ
Социјална, економска, еколошка и културна одрживост наших градова
Модератори: Наталија Остојић, Маја Лалић
Учесници: Соња Лихт, Милена Рикановић, Зорана Михајловић, Ева Ваништа Лазаревић, Горан Триван, Миодраг Почуч, Косана Бекер (UN WOMAN, ЖАД)
Велики конгрес о будућности градова Habitat III, окупио је у Китоу у Еквадору 2016. године 36.000 делегата из 167 земаља света које су потписале „Нову урбанистичку агенду“ садржану у „Декларацији из Китоа о одрживим градовима и људским насељима за све“ која ће успоставити пут ка одрживом развоју урбаних средина размишљајући о томе како су градови планирани, како њима управљамо и ко их све насељава. „Нова урбанистичка агенда“ за зелене, чисте, инклузивне градове је веома амбициозна и има за циљ отварање пута ка инклузивности градова и људских насеља у којима СВАКО мора имати користи од урбанизације, уз посебну пажњу према онима у рањивим ситуацијама или осетљивим друштвеним групама. Борба против загађења ваздуха у градовима, за боље здравље људи и целе планете, повећање употребе обновљивих извора енергије, еколошки јавни превоз и одрживо управљање природним ресурсима, стварање услова за локалне заједнице и доносиоце одлука да направе механизме одрживог и инклузивног економског раста, друштвеног и културног развоја и заштите животне средине, стварање услова за једнаке могућности за све, крај дискриминације, родна равноправност, јачање отпорности на климатске промене и смањење емисије угљен-диоксида, поштовање права миграната и избеглица без обзира на њихов статус, побољшање доступности, подршка зелених иницијатива и промовисање „сигурних приступачних и зелених јавних простора“ само су неки од циљева ове амбициозне агенде. Националне и локалне власти подстичу се да користе нову урбанистичку агенду као кључни инструмент за планирање и развој политика за одрживи урбани развој. Ипак, морамо се прво запитати колико је тренутно стање у нашим градовима далеко од циљева Деклерације Habitat III о одрживим градовима и људским насељима ЗА СВЕ? Који су нам механизми и политике за имплементацију и убрзање ових процеса на располагању? Како се заиста осећамо у свом граду? Безбедно, угрожено, укључено, изоловано, заштићено, проактивно, занемарено… Да ли имамо осећај припадности, удобности, сигурности и психолошког комфора у јавним просторима, каква је доступност за људе са посебним потребама и њихово кретање кроз град, укљученост у јавни живот града и доношење одлука које утичу на свакодневни живот грађанки и грађана? Да ли је данас довољно „само одржавати“ ресурсе или их морамо регенерисати и надградити (upcycle)? Зашто је брига о родној равноправности заправо брига о свима? Каква је данас улога струке у процесима доношења одлука? Који су стратешки документи у вези са овим темама тренутно у изради, ко чини стручне тимове и ко нам гарантује да ће се ови документи и спроводити?