1 НА 1
други део
Кустоси : Уметници
Јелена Матић : Имрана Капетановић
Андреа Палашти : Ивана Чавић
Ана Панић : Маријан Црталић
Слађана Петровић Варагић : Милица Ђорђевић
Кустос пројекта: Иван Манојловић
7 – 28. јун 2018.
Галерија АРТГЕТ
1 НА 1
други део
У основи овог кустоског процеса је игра. Као и свака игра, тако и ова има своја правила и ограничења. Поштовање правила игри даје структуру, али омогућава и њихово кршење. Правила ове игре су доста једноставна: један кустос, један уметник и један зид. Ово формално правило прати и једно тематско – изабрани уметник односно њен или његов рад треба да се ослања, да илуструје или покреће неки од актуелних друштвених проблема. Изложба-игра полази од претпоставке да се у данашњем свету револуције спроводе свакодневно – политички, друштвено и технолошки и да се процесима дигиталне продукције, апропријације, приказивања и дистрибуције слике истовремено бележе и изазивају друштвене промене. Друштвене и политичке трансформације које су се догодиле у последњих неколико година не би биле могуће без те револуције која је захватила фотографску слику.
Циљ пројекта је да се испита могућност савремене фотографије да мапира значајне друштвене теме које опседају наше друштво, без обзира да ли су оне болне, тешке, невидљиве или анегдотске. Ставити такав задатак пред кустоса захтева мултивокални приступ насупрот перспективе једног аутора. Тако се развила идеја о пројекту који ће кроз две изложбе током два месеца, окупити неке од најактивнијих кустоса или теоретичара фотографије млађе генерације који по сопственом избору бирају по једног фотографа/уметника односно једну серију или тему.
Андреа Палашти је наставила да испитује судбину новосадске новинско-издавачке куће „Дневник“, овога пута кроз сарадњу са уметницом Иваном Чавић. Као и у случају Слободана Шушњевића, чији је рад био изложен у првом делу изложбе 1 на 1, и Ивана Чавић користи методологију апропријације нађених предмета најстаријег штампаног медија у Војводини, у овом случају слова „И“ са назива који се налазио на самој згради новинско-издавачке куће. Излагањем поменутог слова и његове фотографије, Ивана актуелизује питање медијских кућа у Србији које се углавном налазе у стању хибернације након сумњивих приватизација.
Рад Скојевка Минка Имране Капетановић је избор теоретичарке фотографије Јелене Матић и представља анализу друштвене и личне историје и сећања у којој је главни лик Минка, уметничина бака, некадашња чланица СКОЈ-а. Фотографишући своју баку у свакодневним пословима, у приватном и јавном окружењу, уметница у раду Скојевка Минка анализира третман и перцепцију фотографије у сфери приватног, као и њене веома важне улоге и везе у односима две особе.
Милица Ђорђевић се бави суграђанима који су временом постали „невидљиви“. Право на грађански активизам без адекватне реакције суграђана бива маргинализовано. Рад Слојеви, избор кустоскиње Слађане Петровић Варагић, отвара теме као што су могућности и стратегије грађанске непослушности у посткапиталистичким друштвима данас.
Кустоскиња Ана Панић одабрала је рад Садашњост повијести Маријана Црталића. Користећи архивску и документарну фотографију, Црталић ставља у јукстапозицију садашњост и недавну југословнеску прошлост на наизглед истим местима. На фотографијама је евидентна ова игра а сукоб постоје отворен, чиме аутор у први план поставља цивилизацијске вредности достигнуте у држави и систему којег се данас све земље наследнице труде да избришу. Маријан Црталић нас пита да ли смо тиме избрисали и поменуте вредности.
Фотографије Јелене Николић, избор кустоса Мирослава Карића, настају уз помоћ мобилног телефона – најмасовнијимег алата за продукцију фотографских записа, које уметница затим дистрибуира и дели преко друштвених мрежа и платформи (facebook, instagram). Кроз уметничке поступке репетиције, декадрирања, зумирања и колажирања, уметница редефинише значај фотографије у свакодневници данашњег друштвеног окружења. У основи рада Јелене Николић налази се промишљање контекста, ефеката и последица који се данас перципирају као прилике за фотографију, а појединац је више него икада пре у могућности да визуелно мисли и интерпретира догађаје, људе и свакодневни живот.
Иван Манојловић
Кустос – историчар уметности
Више о уметницима и радовима прочитајте овде.
….
Ликовна галерија
Кнез Михаилова 6
Отварање: четвртак, 7. јун у 20.00
7 – 28. јун 2018.
Славољуб Цаја Радојчић
О херојима и антихеројима
скулптуре и цртежи
У тексту у каталогу изложбе О херојима и антихеројима познатог београдског вајара Цаје Радојчића историчарка уметности Гордана Станишић, као добар познавалац опуса уметника, скреће пажњу на пар карактерерних поетских и естетских дискурса по којима је он препознатљив на домаћој и регионалној ликовној сцени. Говорећи о менталном и естетском концепту Цајиног рада као узрочно-последичном процесу пише да је “Анегдота моћно средство у процесу мишљења савременог уметника“ а одмах потом подсећа на чињеницу из живота уметника:“ Када је Славољуб Радојчић са Олгом Јеврић 1971. године посетио чувеног Хенрија Мура у његовом атељеу у околини Лондона, запазио је како седамдесеттрогодишњи уметник с лакоћом подиже монументалну бронзану статуу, и реаговао је на то у свом стилу: „Сјајно, када и ја будем имао 73 године моћи ћу лакше да дижем своје скулптуре.“ Потом примећује да је од тада прошло више од пола века како Славољуб Цаја Радојчић непретенциозно али принципијелно провокативно приступа обликовању својих предметних форми, моделује их и конструише, понавља и деконструише, дефрагментира и реконтекстуализује у складу са оним што би најједноставније одговарало концепту разоружавајуће заводљивости игре идејама и асоцијацијама.
На актуелној изложби у Ликовној галерији КЦБ-а представљено је петнаестак скулптура малог формата, углавном бронзи, меморијалног карактера, из периоду 2011-2018. које до сад нису излагане у Београду. Међу њима су: макете за споменик Николи Тесли у Будимпешти, споменик НАТО-бомбардовању, Трубачу, меморијали посвећени књижевнику Брани Петровићи, У част Моцарта, скулптуре Планета среће и радости, Комуниста, Каћуша, Папуче за моју драгу итд. На изложби ће такође бити изложено и десет цртежа, рађених комбинованом техником (акварел, пастел, акрилик) на папиру, који су настајали у исто време кад и скулптуре, а рађени су у стилу Цајине препознатљиве фигурације и тематике базиране на иронији, анегдоти и досетки.
Више о изложби прочитајте овде.
…
Галерија Подроом, Трг републике 5
Отварање: четвртак, 7. јун у 20.00
7 – 28. 6. 2018.
ПЕТРОВИЋ / ПЕТРОВИЋ / АЈДУКОВИЋ
Троје уметника који никада нису излагали заједно, а користе исте или сличне медије,укрстиће своје поетике, наративе, искуства и жељу да излажу заједно.
Ајдуковић, Александрија дипломирала на Академији уметности „Браћа Карић“ у Београду на Одсеку за фотографију. Мастер студије завршила у Новом Саду, а добитница Хенкел награде за младог уметника за 2005. и награде 45. Октобарског салона. Кроз портретисање случајних пролазника, натуршчика-модела на елабориран и духовит начин бележи феномене везане за савремени живот и његове свакодневне рефлексије у домену моде, поп културе и живота (не)урбаних средина. Њен пројекат Ibar Highway је фотографско истраживање Ибарске магистрале започето 2007. године. У почетку у фокусу су били људи који су били поред пута, а касније и објекти који се налазе поред пута или уз саму саобраћајницу. Рад је део ширег фотографског и видео истраживања које спроводи већ неколико година пролазећи жилом куцавицом српског друмског саобраћаја. Фотографије су полазна тачка за медијску археологију приватних видео архива људи који су настањени или раде у објектима који су представњени на фотографијама или су део кућне видео продукције.
Петровић, Драган фото и видео уметник. Самостално истражује фотографију 35 година. Аутор је уџбеника Фотографија издање из 2000. године. Од 1998. до 2003. радио је као асистент на Академији уметности “БК” у Београду. Током фотографске каријере фотографише на тему Обични људи. На изложби ће представити три видео рада: Муве, Ferrari Red, Марш у црним чарапама. Сва три видео рада су настала на народним весељима која уметник посећује. Муве су као „нежељени гости“ снимљене у свадбеном шатору на рубу Београда. Видео рад Марш у црним чарапама представља интервенцију на документарном видео снимку жена које играју уз популарну музику. На видеу Ferrari Red је снимљен брачни пар одевен у јарко црвено. Жена и муж се забављају, играју, цупкају, лепо им је.
Петровић, Иван је дипломирао 2002. године на Одсеку за фотографију, на Академији уметности „Браћа Карић“ у Београду. Поред фотографије, која представља основну област његовог деловања, бави се и кратком формом документарног филма и видеом. Кооснивач је и уредник Центра за фотографију (2011). Иницијатор је и уредник Фото-форума (2010–2011). Аутор је и приређивач књиге Фото-форум, разговори о фотографији (2016). Добитник је награде „Димитрије Башичевић Мангелос“ (2008). На изложби ће бити приказати три рада. ИНТЕРМЕЦА (2018) представљају омнибус филм документаристичке форме у трајању од 46 минута који се састоји од четири кратка филма: Микроб, РАДАР, и Кожа на парче, 2009; Протест, 2013; Атеље, 2009. и Зоран Поповић, бескрајна прича, 2012/2013. Филмови укључују садржаје из свакодневице уметника и прате догађаје везане за рад и живот других уметника у Београду. Водич кроз галерије и музеје (фото-књига, 2018), садржи фотографије са отварања изложби у Београду у периоду од 2010. до 2014. године. Артефакт уметника (2016–), серија фотографија на којима су приказани предмети, објекти или ефекти рада који су у непосредној вези са креативном праксом уметника.