Galerija Artget – 17. godina
Trg republike 5/I
Otvaranje: četvrtak, 5. jul u 20.00
* Umetnički direktor Galerije Artget u 2018: Ivan Manojlović
5 – 26. 7. 2018.
AUTOCESTA – Davor Konjikušić
Serija fotografija „Autocesta“ Davora Konjikušića će imati svoju beogradsku premijeru u galeriji Artget, Kulturnog centra Beograda. U radu Autocesta Davor Konjikušić kombinuje arhivske i lične snimke, faktografiju i umetničku interpretaciju kako bi nam ispričao priču o jednom od najvećih simbola Jugoslavije – autoputu „Bratstvo i jedinstvo“. Koristeći formu fotografskih kolaža Konjikušić na jedinstveni način kombinuje arhivski materijal sa izgradnje autoputa sa fotografijima stanja danas.
Za Konjikušića Autoput predstavlja kompleksan sistem simbola koji nastaje kao zajednički udarnički rad mladih nakon II svetskog rata, a svega 40 godina kasnije je postao scena za neke od najpotresnijih događaja početkom ratnih 1990-ih.
Projekat „Autocesta“ Davora Konjikušića je priča o radnicima i radničkim pravima, o posleratnom graditeljskom poletu i herojima obnove zemlje, ali i o autoputu kao liniji stradanja, razaranja i dezintegracije nekadašnje zemlje.
„…rad Autocesta – imaginira, priziva, konstruira ili rekonstruira jedan utopijski scenarij u kojem među ostalim – raditi znači izgrađivati vlastiti san“. (Marija Borovičkić)
Davor Konjikušić je rođen 1979. godine. Diplomirao je na Akademiji dramske umjetnosti u Zagrebu, gde je završio dodiplomske studije snimanja i magisterij iz fotografije. U svom radu koristi fotografiju kao primarni medij u artikulisanju umetničkog koncepta u kojem istražuje odnose javnog i privatnog, intimnog i sociopolitičkog.
Autor teksta: Ivan Manojlović, umetnički direktor galerije Artget
….
Likovna galerija
Knez Mihailova 6
Otvaranje: četvrtak, 5. jul u 20.00
5 – 26. 7. 2018.
ANA Elizabet Nowness
male skulpture i fotografije
Gošća iz Zagreba ANA Elizabet u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda izlaže male skulpture među kojima su i projekti spomeničke plastike i dela realizovana za trgove i parkove u gradovima u Hrvatskoj i Austriji, kao i seriju fotografija Heaven 180 Degrees koje se kao poseban segment postavke izlažu u formi fotografske instalacije.
Prema rečima istoričara umetnosti Miroslava Karića, autora teksta u katalogu “ANA Elizabet od polovine devedesetih godina svoju umetničku praksu formira i vezuje za istraživanja u mediju skulpture, propitujući isti kako na nivou formalnih tako i značenjsko-komunikacijskih potencijala koje ostvaruje u relacijama ka posmatraču i prostorima izlaganja. Radovi koje ANA realizuje tokom i neposredno nakon studija u Austriji već donose prve naznake i pravce daljih razvoja njenog autorskog izraza i poetike karakterstičnih po rafiniranosti koncepta, reduktivnom pristupu i pročišćavanju oblika, poigravanju sa formatima, brižljivom izboru i eksperimentisanju sa različitim vrstama materijala i tehnologijama izrade ali i po autorkinom kontinuiranom zanimanju za site specific skulpturu. Ovoidne i bio-antropomorfne forme koje će se ponekad udvajati i biti čest motiv u njenim ranijim radovima, potonje svedene figuralne predstave, lumino objekti kao i izvedene i nerealizovane skulpture u javnim prostorima za autorku su uvek imale polazište, kako i sama kaže, u želji da istraži gde i kada počinje živo polje skulpture.“ Za fotografije iz serije Heaven 180 Degrees primećuje se da“.. one samo na prvi pogled čine neskulptorski rad. Uzimajući za motiv nebo koje se još makar vizuelno može smatrati zajedničkim,nezagušenim prostorom umetnica aludira pre svega na potencijale ljudskog vidnog polja, koji retko koristimo i koji “i doslovno i u prenesenom smislu, (p)ostaje neiskorišteni prostor vizije, sposobnosti sagledavanja stvari, problema i vlastitog života u širem kontekstu”.
ANA Elizabet je rođena 1969. u Zagrebu, Hrvatska. Diplomirala je na Akademie der Bildenden Künste u Beču, 1998. kod prof. Bruna Đironkolija ( Bruno Gironcoli). Radi u medijima – skulptura, skulptura u javnom prostoru, objekat, ambijent, svetlosna instalacija, dizajn. Od 1999. priredela je oko dvadesetak samostalnih izložbi u poznatim galerijama i muzejima u Zagrebu, Trogiru, Splitu, Beogradu, Labinu, Zadru, Vela Luci, Beču/Austrija i Darmštatu/Nemačka. Učestvovala je na brojnim grupnim tematskim i međunarodnim izložbama i manifestacijama skulpture u Hrvatskoj, na Kipru, Lihtenštajnu i Austriji. Učesnik je više konkursa za skulpturu u javnom prostoru i njeni radivi se nalaze u Zagrebu i u nekoliko gradova u Donjoj Austriji.
Prateći program izložbe:
PETAK, 6.jul u 18:00
Razgovor sa umetnicom uz video prezentaciju umetničkog opus
Učestvuju: umetnica i istoričar umetnosti Miroslav Karić
SUBOTA, 14. jul u 13:00
Objedinjeno vođenje kroz aktuelne izložbe u galerijama KCB
SUBOTA, 21. jul od 13:00 do 16:00
Radionica za mlade
….
Galerija Podroom, Trg republike 5
Otvaranje: četvrtak, 5. jul u 20.00
5 – 26. 7. 2018.
GLUP KAO SLIKAR
Fokus samostalne izložbe u galeriji Podroom Darinke Pop Mitić predstavlja rad koji čine intervencije na dnevnim novinama u protekle četiri godine.
„Rad Glup kao slikar, sam započela 2014. godine. Biram najinteresantniju, naslovnicu dnevnih novina (zanimljiva kompozicija, odnos teksta i slike…) tog dana. Takođe mi je bitno da se vesti ne ponavljaju iz dana u dan, da teme nisu strogo lokalne i da tekst prati slika. Suprotno svojim navikama rešila sam da se podvrgnem eksperimentu i sebe prisilim da kroz određeno vreme, svakodnevno, čitam dnevne novine. I ne samo da čitam već i da slikam po njima i tako proverim da li je moguće da se svakodnevni politički događaji prokomentarišu, označe i definišu kroz navodno najnižu umetničku formu – mrtvu prirodu. Zašto? Odgovor je pitanje: Zašto samo slikari da budu glupi? Pisci su savest nacije, pesnici njena duša, film je najvažnija umetnost, teatar ritualizacija zajednice, a slikari (da ne kažem umetnici) su samo glupi?“
Darinka Pop Mitić (1975) je studirala Fakultet političkih nauka a potom Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu. Od 2004. izlaže samostalno u zemlji i inostranstvu. U svom radu bavi se rekonstrukcijom kolektivne memorije i njenog uticaja na politiku i obrnuto. Ona pokušava da isprati i sazna razloge zašto se pojedina dela, stavovi ili istorijski događaji nađu ili ne u našem vidnom polju kao i da ispita ulogu našeg saučesništva i poricanja u tom procesu. Živi i radi u Beogradu. Njene nedavne izložbe uključuju: Grammar of Freedom / Five Lessons: Works from the Arteast 2000+ Collection, Muzej savremene umetnosti Garaža, Moskva, Rusija (2015); Put za Evropu, sa ukusom soli, Studio Tomaseo, Trst, Italija (2015); Le Retour de la Balle Tiree, Kulturni centar Srbije, Pariz, Francuska (2015); Ko to tamo peva?, Memorijal Nadežda Petrović, Umetnička galerija „Nadežda Petrović“, Čačak (2014); Zehntausend Taschungen und hunderttausend Tricks, 21er Haus, Muzej savremene umetnosti, Beč, Austrija (2014); Meeting points 7., Institut za afričke studije i V.A.C. fondacija, Moskva, Rusija (2014); Deveto Gvanđu bijenale: Round table, Gvanđu, Južna Koreja (2012); itd.