РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА ПРОГРАМ ЛИКОВНЕ ГАЛЕРИЈЕ ЗА 2019. ГОДИНУ

Савет Ликовне галерије Културног центра Београда, у мандату 2017/2018. радио је у саставу: Маида Груден, уредница Ликовног програма ДК Студентски град, Даниела Пурешевић, уредница Програма културе на РТС-у, и Светлана Петровић, кустоскиња Ликовне редакције КЦБ-а. На конкурс за програм Галерије у 2019. години стигле су 92 пријаве за самосталне и тематске изложбе уметника и аутора из Србије, Хрватске, Словеније, Шведске, Украјине, Кубе, САД и Канаде.

Након што су се чланови Савета упознали са конкурсним материјалом прегледањем пријава са цд-а, о материјалу се расправљало на пет радних састанака одржаних у Ликовној редакцији током јуна и јула месеца.

Поред изложби које је Савет одабрао на Конкурсу за 2019. у излагачком програму наредне године биће организоване и следеће изложбе и пројекти: традиционална изложба Критичари су изабрали, Уметник (ни) је присутан ауторке Даниеле Пурешевић, добитнице награде „Лазар Трифуновић“ за 2016. годину; групна изложба Hosting the Dolomites, Уметничке асоцијације из Јужног Тирола, Аустрија у оквиру  16. Београдске  интернационална недеља архитектуре (БИНА); изложба Асако Широки, Јапан/Немачка, добитнице награде КЦБ на 56. Октобарском салону; изложба по позиву Де Стил Марковића, Србија/Немачка и изложба Јелене Трајковић, која се преноси у наредну годину због одржавања 57. Октобарског салона у галеријама КЦБ-а.

Образложење рада Савета:

Велики број квалитетних пријава који је стигао на конкурс ставио је пред Савет галерије ни мало лак задатак да из обиља материјала одабере изложбе за шест термина колико је предвиђено годишњим програмом Галерије КЦБ за 2019. годину. Савет галерије је одабрао изложбе које упечатљивим, јасним, и концептуално слојевитим визуелним језиком истражују питања значајна за осветљавање низа проблема са којим се суочавамо у савременом животу. Избор изложби обухвата ауторе различитих генерација, разноврсност медија изражавања и осмишљеност поставки које имају потенцијал да анимирају посматрача. У процесу селектовања конкурсног материјала Савет се руководио профилом и излагачком политиком програма Галерије, као и реалним просторним, продукцијским и финансијским могућностима реализације одабраних изложби.

Зоран Димовски, визуелни уметник из Београда у свом предлогу амбијенталне инсталације разматра савремени тренутак кроз дијалог са историјским наслеђем. Аутор на отрежњујући начин доводи у везу период након другог светског рата, доба ауторитативних социјалних система са савременим тренутком парламентарних демократија, високотехнолошких друштава и дигитално-текстуалних система.

Андреа Палашти, визуелна уметница из Новог Сада и историчар уметности кустос Дејан Васић из Београда заједно су концептуално осмислили изложбу под називом Шетња кроз Зоолошки врт. У оквиру изложбе аутори помоћу фотографије, видеа и дидактичких панела истражују комплесна односе између људи и животиња, природе и културе, питања антропоморфизма, колонијализма и идеолошких мотива стварања специјализованих музејских колекција.

Владимир Секулић, визуелни уметник из Крупња кроз просторну инсталацију Хотел са четири звездице која се састоји од уљане слике, фотографије, објеката, звучне инсталације и кратке приче исписане на зиду галерије комбинује синергију различитих медија и форми изражавања. Аутор на занимњив начин реконструише аутобиографску причу која дотиче широки дијапазон припадника његове генерације.

Марко Стојановић визуелни уметник који живи и ради у Београду, серијом фотографија под називом Extraterritory указује на кључну одлику епохе у којој живимо, коју научници називају антропецена. Реч је неупредиво великом  људском утицају на геологију Земље и Екосистема. Суптилан визуелни језик и домишљатост споја фотографија у оквиру поставке ослобађају нове увиде и емотивна стања.

Лана Стојичевић, визуелна уметница из Сплита (Хрватска) представиће инсталацију Sunny Side кроз коју истражује начине на које просторни остаци прошлости сведоче о времену у којем су настали. Овај рад карактерише преплитање граница између фикције и факције, конструисања наратива прошлости и футуристиче пројекције будућности.

Групна изложба посвећена теми Миграција окупиће четири аутора који су се пријавили на конкурс самосталним изложбама али су прихватили предлог Савета галерије да наступе групно у оквиру једне изложбе с обзиром на тему којом се баве у свом раду. У питању су следећи визуелни уметници: Ана Вујовић, Горан Драгаш, Бојана Лукић и Јелена Јанковић. Аутори на различите начине говоре о теми миграција обухватајући питања идентитета, изолације, дискринимације, интерграције кроз медије сликарства, фотографије, цртежа и просторних инсталација.

Биографије уметника

Зоран Димовски (Београд, 1966), сликар и графичар, дипломирао је и магистрирао на Факултету ликовних уметности у Београду, на одсеку сликраства у класи професора  Момчила Антоновића. Докторскe студијe на истом Факултету завршио је 2017. године. Од 2000. предаје на ФЛУ као асистент а сада у својству доцента. На јавној сцени присутан је од 1990. године и до сада је приредио преко двадесет самосталних изложби у земљи (Београд, Нови Сад, Зрењанин, Ужице, Чачак) и иностранству. Слике, графике, инсталације и видео радове излагао је на бројним групним изложбама и графичким бијеналима у иностранству – Лима, Варна, Љубљана, Токио, Венеција, Беч, Краков, Таипеи, Лондон, Стокхолм, Тел Авив, Сан Франциско, Пасадена, Берген, Турку, Кyјото, Праг, , Њујорк,Виљнус… Добитник је више награда у земљи, међу којима се посебно истичу: Награда за слику на Октобарском салону 1995. године, награда на Интернационалном бијеналу „Сува игла“ у Ужицу 1996, Награда Мали Печат,  Графички Колектив, Београд 1997, Политикина награда из Фонда „Владислав Рибникар“ за 1998. Извео је неколико радова у јавном простору, а на конкурсу за реконструкцију ентеријера Народне библиотеке Србије 2006. године добио је трећу награду. Од 1997. учествовао је на Отвореном графичком атељеу у београдском Народном музеју, као и у раду других летњих школа и ликовних колонија.

Андреа Палашти је рођена 1984. у  Новом Саду, Србија. Дипломирала је на катедри за Фотографију на Академији уметности у Новом Саду. На Универзитету уметности у Београду, на катедри за Теорију уметности и медија завршава докторске студије као стипендиста Министарства науке. Од 2006. године излаже и сарађује са различитим уметницима, уметничким колективима и иницијативама. Добитница је награде 54. Октобарског салона у Београду 2013. године. Живи и ради у Новом Саду.

Дејан Васић (1985) је историчар уметности, ради као независни кустос и ликовни критичар, тренутно ангажован као уредник ликовног програма ЦЗКД у Београду. У фокусу интересовања била је уметност као критика и политика. Ликовне критике објављује у електронским часописима. Члан АICA Србија.

Владимир Секулић рођен је у Крупњу 1981, СФР Југославија. Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду, одсек за зидно сликарство. Превасходно се бави документаристичким обликом ликовног изражавања, тематски представљајући специфичне ситуације из савременог друштва. Ради на пољу цртежа, слике и кратке приче. Излаже од 2007. и до сада је реализовао 13 самосталних изложби и пројеката у галеријама и јавним просторима у Београду, Крупњу, Зрењанину, Крагујевцу, Смедеревској паланци, Дрвенграду, Мокра гора и Новој горици (Словенија). Добитник је прве награде за цртеж Фондације Владимир Величковић за 2015. годину.

Марко Стојановић (1982) завршио је Академију уметности у Новом Саду са наградом Арт клинике за најперспективнијег студента. Као представник АУНС боравио је у Lasalle-Sia College of the Arts, Сингапур, као и на Академији уметности Универзитета Веракруз у Мексику.Самостално је излагао у галерији Ремонт, Београд; галерији ДОБ; Музеју савремене уметности Скопље; Културном центру Кино Шишка, Љубљана И многим другим галеријама. Уцествовао је на групним изложбама као што су 48. Октобарски салон; Терминал00, Словенија; Бијенале младих уметника Европе и Медитерана, Бари,Италија; Микронаративи, Музеј модерне уметности, Сент Етјен, Француска; La Casa, Млади српски уметници, Galleria d’Arte Moderna Palazzo Forti, Верона,Италија; Из друге руке, Павиљон Цвијета Зузорић, Young Contemporary Photography, Photon, Ljubljana…Дела му се налазе у колекцијама Града Београда, Теленор Фондације и многим другим.

Лана Стојићевић је рођена 1989. у Шибенику, Хрватска. Живи и ради у Сплиту, Хрватска. Дипломирала је и магистрирала сликарство 2012. године на Умјетничкој академији у Сплиту, на којој од 2015. ради као вањска сарадница у звању асистенкиње. Излагала је на бројним самосталним и групним изложбама у Хрватској и иностраству. На изложби New East Photo Prize (Calvert 22 Foundation, Лондон) 2016. године освојила је Metro Imaging Mentorship Award. Године 2015. награђена је годишњом наградом Хрватског друштва ликовних умјетника за младог умјетника/цу, другом наградом изложбе Young Contemporary Photography: Different Worlds (Галерија Photon, Љубљана) и главном наградом изложбе Ерсте фрагменти. Године 2012. награђена је Ректоровом и Декановом наградом, 2011. првом откупном наградом Завичајног музеја града Ровиња. Била је номинована за New East Photo Prize, ХТ награду и Награду Радослав Путар. Чланица је ХЗСУ-а, ХДЛУ-а и ХУЛУ-а. Радови јој се налазе у колекцији Ерсте банке у Загребу, Завичајног музеја града Ровиња и Руског државног центра за фотографију РОСПХОТО у Санкт Петербургу. Чланица је Хрватске заједнице самосталних умјетника – ХЗСУ, Загреб, Хрватска. Ради слике, цртеже, објекте, site-specific интервенције и дизајн архитектуре. Своје радове и пројекте представила је на осам самосталних изложби  у Хрватској (Шибеник, Загреб, Сплит, Копривница), Копру, Словенија и Добоју, БиХ. Излагала је на великом броју тематских и групних међународних изложби и манифестација у Хрватској, Мађарској, Великој Британији, Русији, Словенији, Босни и Херцеговини. Радови јој се налазе у јавним колекцијама:Руски државни центар за фотографију РОСПХОТО, Санкт Петербург, Русија, Завичајни музеј града Ровиња, Ровињ, Хрватска, Ерсте банка, Загреб, Хрватска .

Тематска изложба Миграцијe
Ана Вујовић је рођена 1979. У Београду. Дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду, на одсеку сликарства. Своју уметничку праксу реализује кроз медије сликарства, цртежа, објеката, скулптура, инсталације. Употребом комбинације мултимедијалног и дигиталног, истражује пост-аналогно искуство-интеракцију друштва са дигиталним светом и јњегов однос са коренима традиционалног наслеђа. Излаже од 2003. године. Остварила је осам самосталних изложби у земљи и иностранству; групно је излагала на изложбама и манифестацијама у Грчкој, Словенији, Н емачкој, Бурми,Босни и Херцеговини, Италији. Резиденцијалне програме и грантове остварила је као стипендиста Еразмус програма на Аристотеловом институту у Солуну, у Грчкој, Немачкој, Италији, Белгији и Србији. Живи и ради у Београду.

Горан Драгаш je рођен је 1972.у  Сиску , Република Хрватска. Дипломирао је на сликарском одсеку на Факултету ликовних уметности у Београду, а постдипломске студије на  истом Факултету,  смер графике, завршио је 2009. Излаже од 2004. године у земљи и иностранству  и до сад је приредио више самосталних  и учествовао на око тридесет  групних изложби у Италији, Хрватској, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Пољској . Радови му се налазе у колекцијама Музеја града Београда, Теленор колекцији, Benetton колекцији и другим приватним  збиркама.  Један је од оснивача и члан Уметничке асоцијације „Прототип“ у оквиру које покреће галерију „Прототип“. У оквиру асоцијације организовао је резиденцијалне боравке, гостовања, изложб и предавања, за стране уметнике и кустосе.

Јелена Јанковић је рођена 1985. у Београду. Завршила је Факултет за туристички и хотелијерски менаџмент  Универзитета Сингидунум у Београду и након тога четворогодишњу специјализацију за уметничку фотографију.  Као сарадник 2010. почиње сарадњу са БИТЕФ театром, Bitef dens company и Националним  ансамблом Коло. Ауторка је фотографија у више од 40 позоришних продукција.  Излагала је на 7 самосталних и више од 40 групноих изложби у земљи и иностранству (Москви, Лондону, Мексико ситију, Токију, Истамбулу, Куала Лумпуру, Сиени, Загребу). Добитница је више награда  и признања за уметничку фотографију, међу њима на Стеријином позорју, Фестивалу Photodays у Ровињу, на интернационалним фотографским фестивалима у Русији, Италији, Великој Британији, Куала Лумпуру, Јапану, Грузији.

Бојана Лукић је визуелна уметница из Београда. Студирала је сликарство на Академији лепих уметности Брера у Милану. Активно излаже од 2002. године у земљи и иностранству ( Италија, Француска, Аустрија, Хрватска, Јапан). Радови се налазе у домаћим и иностраним колекцијама. Остварила  је резиденцијални боравак  у програму Културконтакта  у Бечу 2010. године.  Ради као сраданик  едукативних програма за децу, младе и одрасле: креативне радионице реализовала је у Музеју савремене уметности у Београду, литерарном Фестивалу Крокодил у Београду, пројекту Barmioli у Милану итд. Тренутно је ангажована у међународним пројектима Common ground у Ирској и Креативно менторство у Београду. Чланица је УЛУС-а од 2009. Живи и ради у Беиграду.

У Београду, 13.јул 2018.

САВЕТ ЛИКОВНЕ ГАЛЕРИЈЕ

Маида Груден

Даниела Пурешевић

Светлана Петровић