НЕСТАЛИ
мултимедијална изложба студената/докторанада уметничких факултета посвећена несталим лицима, жртвама рата у бившој Југославији
Филмска галерија, фоаје Дворане Културног центра Београда, Коларчева 6
1 – 9. 9. 2018.
Отварање: субота, 1. септембра у 13.00
Аутор пројекта:
Марко Лађушић, професор ФПУ у Београду у сарадњи с Мелиндом Костелац (АПУРИ)
Уметници
Студенти Факултета примењене уметности, Универзитет уметности Београд: Татјана Гаџа, Марија Лабудовић, Вељко Вучковић, Риалда Диздаревић, Бојан Радишић, Мина Радовић, Јован Ђорђевић, Софија Ракиџић, Барбара Ђокић, Леа Ембели, Наталија Миладиновиц, Александра Васиљевић, Сара Матовић, Марија Огњанов, Јелисавета Врачарић, Михаела Гагић, Теодора Николић, Драга Николић, Леонора Векић, Марко Станковић,
Студенти Факултета техничких наука, Универзитет у Новом Саду: Жељка Мићановић, Моника Поњавић
Студенти Академије примјењених уметности у Ријеци: Мира Жежелић, Иван Намјесник, Матеа Баричевић, Власта Фурдек, Паоло Ујчић, Саманта Грубиша, Ивана Биркаш, Мартина Барић, Ања Јурчић
Пројекат је реализован на позив и под покровитељством Међународног комитета Црвеног крста:
* * *
На предлог Међународног Црвеног крста ујединили су се студенти три уметничка факултета из различитих средина – Академије примијењених умјетности у Ријеци (АПУРИ) и Факултета примењених уметности у Београду (ФПУ) – да би се у вишемесечном радном процесу бавили посебним и веома осетљивим питањем несталих лица, лица чија судбина није позната, жртава ратова у бившој Југославији.
Резултат тог деликатног и креативног рада је изложба видео и дигиталних радова и илустрација НЕСТАЛИ, којом студенти и докторанди уметничких факултета одају поштовање несталим лицима, њиховим породицама, свима онима који улажу напоре да пруже подршку породицама несталих које се скоро 30 година суочавају са неизрецивом патњом због губитка својих најближих.
Реч аутора пројекта
НЕСТАЛИ –ПРОЈЕКАТ САВЕСТИ МЛАДИХ УМЕТНИКА
Како сагледати бол, проблем, тугу другог?
Нестали или уопште сви људи којима на можемо помоћи нити им вратити њихове вољене тема су пројекта који радимо да бисмо показали да не пристајемо на потпуни мук и тишину.
Зашто заправо стварамо?
Управо зато да покажемо да смо немоћни наспрам моћи, али и да имамо емпатију, да нам није свеједно што се већ деценијама ништа није променило. Ту смо да препознамо опасности које долазе, упозоримо да се никад нешто слично не догоди, мада сви знамо да ће се такве трагедије дешавати док је човек господар времена, као и да ће непристајање и опомена да мрак долази бити судбина немоћних.
На предлог Међународног Црвеног крста ујединили су се студенти три уметничка факултета из различитих средина – Академије примијењених умјетности у Ријеци (АПУРИ) и Факултета примењених уметности у Београду (ФПУ) – да би се у вишемесечном радном процесу бавили посебним и веома осетљивим питањем несталих лица, лица чија судбина није позната, жртава ратова у бившој Југославији.
Резултат тог деликатног и креативног рада је изложба видео и дигиталних радова и илустрација НЕСТАЛИ, којом студенти и докторанди уметничких факултета одају поштовање несталим лицима, њиховим породицама, свима онима који улажу напоре да пруже подршку породицама несталих које се скоро 30 година суочавају са неизрецивом патњом због губитка својих најближих.
Реч аутора пројекта
НЕСТАЛИ –ПРОЈЕКАТ САВЕСТИ МЛАДИХ УМЕТНИКА
Како сагледати бол, проблем, тугу другог?
Нестали или уопште сви људи којима на можемо помоћи нити им вратити њихове вољене тема су пројекта који радимо да бисмо показали да не пристајемо на потпуни мук и тишину.
Зашто заправо стварамо?
Управо зато да покажемо да смо немоћни наспрам моћи, али и да имамо емпатију, да нам није свеједно што се већ деценијама ништа није променило. Ту смо да препознамо опасности које долазе, упозоримо да се никад нешто слично не догоди, мада сви знамо да ће се такве трагедије дешавати док је човек господар времена, као и да ће непристајање и опомена да мрак долази бити судбина немоћних.
На предлог Међународног Црвеног крста око овог актуелног проблема наше савремености ујединили су се студент три уметничка факултета из различитих средина – Академије примијењених умјетности у Ријеци (АПУРИ) и Факултета примењених уметности у Београду (ФПУ) – да бисмо нешто урадили за савест. Током вишемесечног рада путовали смо једни до других, разговарали са студентима и доводили им инспиративне саговорнике који су им понудили своја гледишта и поимање света: писце Дејана Атанацковића и Владимира Милићевића, професорку Мелинду Костелац са АПУРИ-а, која је и пратила њихов рад.
Када сада погледамо реализоване радове видимо невјероватно уметничко богатство у тужном контексту, што је ваљда увек и била судбина уметности, да (са)осећањима и енергијом говори у име истине и изражава је кроз бројне перспективе гледања. Нема у овим делима ни коначних истина ни закуцаних одлука, већ је ту просто живот који нуди слободу избора, а рад остаје траг аутора у том процесу трагања/преиспитивања. Одлучили смо стога и да потпуно демократизујемо медије уметничког изражавања. Важно је шта ће ко рећи а не како. Тако смо кроз размену идеја и знања омогућули добру комуникацију међу младим људима, која је, као што знамо, пресудна претпоставка за раузумевање, пријатељство и даљу сарадњу.Изложба у архитекстонски изазовно решеном простору Филмске галерије Културног центра Београд водиће посетиоце од видео-радова, преко процесних артефаката до утемељених медијиа, слика и цртежа.
Марко Лађушић
Аутор пројекта