10:30 сати – Компас Слободне Зоне: „Србенка“ – живот са идентитетом, Хрватска (2018) 72′
Редитељ: Небојша Слијепчевић
Гост селектор Миљенко Јерговић представља
Регионална селекција
У зиму 1991. године у Загребу је убијена дванаестогодишња девојчица српске националности. Четврт века касније редитељ Оливер Фрљић режира позоришну представу о том случају. Пробе постају колективна психотерапија, а дванаестогодишњој глумици Нини се чини као да се рат никада није завршио.
О редитељу
Небојша Слијепчевић је рођен у Загребу 1973. године. Дипломирао је филмску и телевизијску режију на Академији драмске уметности у Загребу. Аутор је 35 епизода документарне ТВ-серије Директ у продукцији Фејд Ина. За епизоду „Без тате“ освојио је награду за најбољи сценарио на Данима хрватског филма и Награду публике на ЗагребДоксу. Његов документарни филм „За 4 године“ награђен је на филмским фестивалима у Сарајеву и Верони,. 2009. године режирао је сегмент играног омнибуса „Загребачке приче“, а 2011. режира свој први анимирани филм „Пас/зец“. Године 2013. режирао је документарну комедију о љубавним односима у 21. веку „Гангстер те воли“ која је освојила бројне награде у Хрватској и у свету.
Фестивали и награде:
Срце Сарајева и Награда публике, Сарајево Филм Фестивал 2018
После пројекције следи панел дискусија о филму у којој учествују Миљенко Јерговић, Ивана Спасић, Златко Паковић, Немања Стјепановић и Небојша Слијепчевић
13 сати Укус цемента, Немачка, Либан , Сирија, 2017, 85’
Документарни филм
Редитељ: Зиад Калтоум
Међународна селекција
Сиријски грађевински радници у Бејруту граде облакодер док у исто време, њихов завичај и куће бивају гранатирани. Рат у Либану је завршен, али у Сирији и даље траје. Радници су закључани на градилишту и није им дозвољено да га напуштају након 19 часова. Либанска влада увела је полицијски час за избеглице. Једини контакт са спољашњим светом, овим сиријским радницима је отвор кроз који се провлаче ујутру и започињу нови радни дан. Одсечени од домовине, увече се окупљају око малог телевизора како би испратили новости из Сирије. Измучени и нестрпљиви, надају се другачијем животу, док им се ускраћују основна људска и радничка права.
О редитељу
Зијад Калтум је сиријски редитељ који тренутно живи у Берлину. Рођен је у Хомсу, 1981. године, и дипломирао је на студијама филма. У свом првом документарцу “Oh My Heart”(2009), представио је групу курдских жена које су изабрале да живе у заједници без мушкараца. Приказивање филма у Сирији је било забрањено из политичких разлога. Дезертирао је из сиријске војске 2013. године, након што је одбио да се бори против сународника и побегао у Бејрут где је почео са радом на филму „Укус цемента“. Филм је пропутовао свет, био је приказиван на бројним фестивалима и освојио многе награде међу којима је награда за најбољи документарни филм на фестивалу у Ниону.
Фестивали и награде:
Најбољи филм, Нион, Visions du Reel, 2017
15 сати КАД ДРВЕЋЕ ПАДА, Украјина, Пољска, Македонија, 2018, 88′
Редитељ: Марyсиа Никитиук
Глумци: Еуген Григориев, Софиа Халаимова, Вадyм Ковалиов
Селекција 14+
У удаљеном украјинском селу, Лариса се заљубљује у Скара, згодног младог криминалца. Након што он бежи у град, Лариса је приморана да прихвати традиционални начин живота коме се увек противила. Штавише, Витка, њена петогодишња рођака, чува тајну која ће променити судбине свих.
О редитељки
Рођена 1986. у Украјини, Марусја Никитјук је редитељка, сценаристкиња и списатељица. Студирала је на Кијевском националном универзитету Тараса Григоровича Шевченка и Карпенко-Карy Театар, Универзитету за кинематографију и телевизију, који се налазе у Кијеву. Радила је као сценаристкиња од 2012. године и почела да режира своје филмове 2014. године.
Фестивали и награде:
Берлин Филм Фестивал, 2018.; Одеса Филм Фестивал, 2018
17 сати ДОМ БОРАЦА, Хрватска, 2018, 49′
Документарни филм
Редитељ: Иван Рамљак
У филму учествују: Ана Антолиц, Златко Блазицко, Звонко Броз
Регионална селекција
Комунистичке власти саградиле су 1974. године „Дом бораца народноослободилачког рата и омладине Југославије“ у Кумровцу. 1991. године, 11 година након Титове смрти, Дом је затворен и до данас му није пронађена нова сврха. Ипак, неки борци су још увек ту…
О редитељу
Иван Рамљак, рођен 1974. године, је филмски критичар, редитељ и независни куратор. Он тренутно уређује кратки филмски програм под називом Кратки уторак у биоскопу Тушканац у Загребу. До сада је режирао девет кратких филмова, и то: четири играна у сарадњи са Марком Шкобаљем, четири документарца и један експериментални филм. Његов најуспешнији филм до сада је био „Кино оток“, који је био приказан на више од 25 међународних фестивала и освојио 6 награда, укључујуц́и награду ФИПРЕСЦИ за најбољи источноевропски документарац на Филмском фестивалу у Визбадену. 2016. године уписује мастер студије документарне режије на Академији драмских уметности у Загребу. Његов најновији документарни филм „Дом бораца“ био је изабран у програм Cinema du Reel IDFA фестивала.
ЈЕДИНИ, Србија, 2018, 29′
Документарни филм
Редитељ: Никола Полић
У филму учествују: Стојан Симић, Дарко Николић, Теодора Баљак, Војислав Ђорђевић
Регионална селекција
Стојан (35) живи и ради у великом граду, и на први поглед, води сасвим обичан живот. Међутим, у слободно време, он са групом пријатеља уточиште од свакодневице проналази на необичном месту. У свету у коме су речи сувишне, могуће је комуницирати само искреним емоцијама.
О редитељу
Никола Полић је рођен у Лозници 1993. Тренутно је апсолвент на катедри за филмску и телевизијску режију на Факултету драмских уметности у Београду. Никола је са седамнаест година снимио свој први документарни филм „Невидљиве“. Његови филмови „Невидљиве“ (2010), „Зид“ (2012), „Кинооператер 2063“ (2013), „Могу сам“ (2018) су приказивани и награђивани на фестивалима у земљи и иностранству.
Фестивали и награде: Сарајево Филм Фестивал, 2018
19 сати БЕСКОНАЧНИ ФУДБАЛ, Румунија, 2018, 70′
Документарни филм
Редитељ: Корнелију Порумбоју
У филму учествују: Лаурентиу Гингина, Корнелиу Порумбоју;
Регионална селекција
Они причају о тој лепој игри, али за Лаурентиу Гингина то није довољно. Фудбал мора бити модификован, рационалан, ослобођен од ограничења. Корнере заоблити, играче поделити у зоне и подтимове, променити норме. Када се осврне у прошлост, први пут је схватио да су правила фудбала погрешна када је као дете на утакмици, за време летњег распуста, примио ударац на једном терену у Васлују. Ударац је био толико јак да је сломио лисну кост. Годину дана касније ломи и цеваницу, током новогодишње ноћи 1987. и мора да пешачи до куће по снегу без ичије помоћи. Данас је локални административни радник са неинспиративним послом, па није чудо што више воли да прича о игри, својој сопственој верзији тог спорта, пријатељу Порумбојуу, нашем редитељу који га увек слуша, поставља питања и који је готово увек у кадру. Гингинијеви монолози су толико опширни да би неко помислио да су писани унапред, крећу са исте старе теме, али се никада не задржавају на једном месту. Сви путеви воде до фудбала, но сви путеви воде и од фудбала, преко проблема земљопоседника, фарми наранџи у Флориди до политичких утопија и трагова које живот оставља.
О редитељу
Корнелију Поромбоју, рођен 1975. године у Васлују, у Румунији, постаје познат 2006. по свом првом играном филму „12:08 Источно од Букурешта“ који је освојио Златну камеру на Фестивалу Филма у Кану. Филмови који су уследили потврђују његове таленте као наратора и редитеља.
Фестивали и награде:
Берлин Филм Фестивал, 2018
21 сат ШВАЈЦАРАЦ КРИС, Швајцарска, Хрватска, Немачка, Финска, 2018, 90′
Документарни филм
Редитељ: Ања Кофмел
Улоге: (гласови) Јоел Басман, Меган Гаy, Сузана-Марија Враге;
Регионална селекција
Почетак је деведесетих: ратови на простору бивше Југославије су у пуном јеку. У њима учествују и младићи из читаве Европе. Седмог јануара 1992. године, швајцарски новинар пронађен је мртав у Хрватској, носећи униформу међународне групе плаћеника. Двадесет година касније његова рођака, редитељка Ања Кофмел, истражујући позадину приче покушава да разуме одакле толика опчињеност ових људи ратом.
О редитељки
Ања је рођена 1982. године у Швајцарској. Након што је завршила курсеве на Циришком универзитету уметности, студирала је анимацију на Академији дизајна и уметности у Луцерну (ХСЛУ). Диплому за визуелни дизајн добила је 2008. године. Њен изузетно признат дипломски филм „Криги“, бавио се истом тематиком као и њен недавно завршен анимирано-документарни филм „Швајцарац Крис“.
Фестивали и награде:
Кан Филм Фестивал, 2018.; Сарајево Филм Фестивал, 2018