У петак, 21. децембра у галерији АРТГЕТ у КЦБ-у одржан је нулти, промотивни АРТ БРАНЧ, догађај који Књижевно- трибинска редакција планира да организује једном месечно током целе 2019-те године.
Овај концепт је осмишљен да се уз кафу и колаче у подне, једног одабраног радног дана у месецу, позове одабрани гост, гошћа из области философије, књижевности, социологије, архитектуре, дизајна, медицине… и у 15 до 20 минута поставити тезу из своје области а затим је у следећих 45 минута са посетиоцима расправити и одбранити.
Овогодишњи догађај у специјалну част новинарима са којима институција годинама одржава успешну сарадњу био је нешто другачији, прилагођен новогодишњем расположењу. Одлука редакције и колега, била је да не рекапитулирамо прошлост, већ да се одмах окренемо будућности, зато је као избор говорника позван Милан Николић, социолог и футуролог који је одржао предавање на тему „Будућност и вештачка интелигенција“. У свом излагању, он је предочио каква нас будућност очекује у контексту вештачке интелигенције, екологије али и културе уопште.
Током догађаја гости су били послужени кафом са Баилеyс-ом и кукијима из посластичарнице Испеци па реци, који иначе имају облик какав ми замишљамо да имају НЛО објекти. Испод јелке их је чекао поклон у платненом брендираном цегеру Беоизлога (како бисмо допринели да се из употребе избаце кесе), одабрану (свако је добио различиту) књигу издавачке куће Хеликс и шољицу за кафу из Беоизлога „Београдско куче луче“ београдске дизајнерке Татјане Кубуровић, чиме су запослени КЦБ-а желели да нагласе да је овај културни центар pet friendly.
Милан Николић је у завршници предавања духовито поручио (прафраза) да би вештачка интелигенција могла да реши еколошку катастрофу, али да ако би процена била да највећу штету прави човек, то свакако не би било добро по нас.
О књигама издавачке куће Хеликс:
Узевши у обзир да је данашње друштво базирано на науци и технологији, да је наука саставни део многих аспеката данашњег живота: било да говоримо о квалитету хране и воде, екологији, медицинским третманима, изворима енергије, климатским променама или фундаменталним питањима везаним за настанак космоса и света у коме живимо неопходно је да људи имају бар основне представе о идејама које покрећу свет (буквално и метафорички).
У књизи „Будућност човечанства“ Мичио Каку нам представља визију развоја одрживе цивилизације далеко од матичне планете предочавајући најновија достигнућа у роботици, нанотхнологији и биотехнологији које би требало да нам омогуће тераформирање и изградњу насељивих градова на Марсу и другим планетама.
Карло Ровели у књизи „Стварност није као што изгледа“ показује да ткање од кога је сачињен свет нема ничег заједничког са оним како стварност изгледа. Циљ истраживања у области квантне гравитације јесте разумевање суперструктуре космоса, разумевање чудесног сета у коме је структура простора дискретна, где на најситнијим скалама време нестаје, а црне рупе експлодирају – свет који је још неоткривен и препун тајни.
У „Реци из раја“ Ричард Докинс нас води на путовање по генеолошком стаблу наше врсте, описујући живот као велику дигиталну реку ДНК и бројним примерима указује на вероватно најкорисније животно искуство: на многа важна питања нема коначних одговора, али они најбољи које имамо происходе из науке.
„Седам Евиних кћери“ Брајана Сајкса је несвакидашња приповест о о седан древних жена које су директни преци свих Европљана, по женској линији. Захваљујући открићу јединственог својства митохондријалне ДНК да се неизмењена преноси са мајке на децу, сложена и испреплетана мрежа родбинских односа читавог човечанства постаје видљива и јасна.
У огледима које је обединио у „Општој теорији жирафа“, Милан Ћирковић се бави научном авантуром и односом науке према световима филозофије и уметности.
Когнитивне пристрасности можда изгледају као безопасне заблуде, али у њима лежи корен ратова, насиља и патње у свим облицима. О овом механизму прављења грешака пише Предраг Стојадиновић у књизи „50 логичких грешака„.
У књизи „Зашто је Е=МЦ2“ Брајан Кокс и Џеф Форшо предочавају истраживања темељних физичких начела кроз примере из свакодневног живота како би установили право значење иконичног низа симбола који чине најпрепознатљивију формулу модерног доба.
„Изумирање“ Дејвида Раупа је књига о историји живота на Земљи, о безброј преокрета који су необичномпутањом довели до нас. Обиљем аргумената и примера читаоцима пружа увид у логику и метод научних открића која су преиначила савремену палеонтологију и разумевање глобалних катастрофичних ризика.
У књизи „Елегантни космос“, а потом и њеном наставку „Скривена стварност“, Брајан Грин на спектакуларан начин открива дубоку испретплетаност реалности, чињеницу да нам увиди на џиновској, космичкој скали помажу да разумемо сићушан свет субатомских честица и обрнуто, при чему трагамо за јединственом теоријом која би објаснила устројство природе. Надахнуто и занимљиво пише о теорији струна и паралелним световима, са уверењем да ова теорија може да обједини релативност и квантну механику и пружи јединствен оквир за разумевање природе.
„Вариола вера“ је стручан, али популаран текст др Зорана Радовановића о вариоли, њном узрочнику и мерама заштите. Део о епидемији вариоле вере у Југославији 1972. упечатљиво је историјско сведочанство. Догађаји и људи се смењују као на филму, али ћемо за разлику од филма који је био уметничка интерпретација стварности, у књизи добити потпунију и веродостојну слику стварности, виђених оком аутора.
ИСПЕЦИ ПА РЕЦИ
http://ispecipareci.rs/