ОТВАРАЊЕ ЈАНУАРСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА

ОТВАРАЊЕ ЈАНУАРСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА

Уторак 14. јануар у 13.00

Галерија Артгет, Трг републике 5/I
МАРИЈАНА ЈАНКОВИЋ
ВРЕМЕ ЈЕ ПРОСТОР
14. 1 – 13. 2. 2020.

Изложба младе фотографкиње Маријане Јанковић припада уметничким пројектима који се баве феноменологијом меморије, у оквиру којe уметници трагају за сећањима, властитим идентитетом, смислом постојања и његовим уметничким изразом. У савременом контексту који „убрзавањем времена и сужавањем простора изазива пукотине у сећању” (Катрога, 2011:36), ауторка прибегава уметничком стваралаштву које успоставља континуитет и умирујуће осећање припадности.

Фото-досије о ауторки очитава њен унутрашњи свет.  Превођење породичне архиве и историјата у доживљај свог идентитета, путем уметничких техника колажирања, развијања сећања у наратив уметничке књиге, асоцијативних повезивања прошлости и садашњости, времена и простора, себе и других, у оквиру портрета и аутопортрета у садашњем контексту (као екстензијама претходних искустава, где је физички простор тачка сусрета проживљеног искуства и сећања), послужило је као материјални и симболички оквир за ре-колекцију и изградњу присуства и значења. Уметничко и имагинарно попуњавање стварности важан је моменат у изградњи сопства (Бергин, 2016:150). Стварање ове приче тако није само процес присећања, већ и конструкције, као и анализе и вредновања себе кроз претходна и садашња искуства.

Из текста Милице Перић

 

Маријана Јанковић (Ивањица, 1994) је завршила је основне и мастер студије на Факултету примењених уметности у Београду, одсек Примењена графика, модул Фотографија. Ауторка је једне самосталне изложбе (Ауто)портрет (Галерија Дома културе у Ивањици, 2019) и учесница на 35 колективних изложби у земљи и иностранству, у пољу фотографије, графике и уметничке књиге. Тренутно се претежно бави концептуалном фотографијом и проширеним медијем фотографије. Добитница је награде из Фонда „Бета и Риста Вукановић” 2017. године за најбоље остварење из области графике студената основних академских студија, као и похвале на XVIII Бијеналу студентске графике, те откупне награде Министарства културе и информисања на изложби Мале графике 2016. године.

………

DESTRUCTION AND RECOVERY
Ликовна галерија, Кнез Михаилова 6

14.1.2020 – 13.2.2020
Ауторка изложбе: др Сања Којић Младенов
Уметнице: Ана Вујовић, Сигалит Ландау, Весна Перуновић и Селма Селман

У циклусу Критичари су изабрали – традиционалној изложби која се као рецепција критичара савремене визуелне уметности у Ликовној галерији континуирано организује од 1967 – Сања Којић Младенов,  добитница  Награде Лазар Трифуновић за 2016, приредила је изложбу која се бави преиспитивањем родних улога и односа, стереотипа, позиција жене у друштвено-политичким и уметничким системима, као и питањем идентитета. Актуелни концепт под називом  Destruction and Recovery повезује рад  уметница међународне али и уметничке сцене Србије кроз интермедијску уметничку праксу ауторки Сигалит Ландау, Веснe Перуновић (Vessna Perunovich), Селмe Селман и Анe Вујовић.

Сигалит Ландау, интернационално реномирана уметница, бави се пропитивањима колективног идентитета, националне историје и митологије, чије наративе интердисциплинарним и мултимедијским уметничким пројектима повезује са истраживањима позиције сопственог тела и идентитета.  Весна Перуновић усмерена је на пропитивање проблема које стварају геополитичке границе, затвореност и ксенофобичност друштва, позиције имиграната у новој средини, њихове свакодневне тешкоће у комуникацији и прилагођавању, прихватању и усвајању новог окружења. Селма Селман је уметница која користи уметност као средство за изазивање друштвених промена, поготово вековних предрасуда и изолације појединих заједница изван владајућег вредносног система. Усмерена је на пропитивање позиције идентитета, нарочито ромског и женског, наметнутих граница, сујеверја, стереотипа и друштвеног маргинализовања. Полази од проблема сопствене заједнице и личног, породичног живота обележеног стигмом због ромског порекла. У скулптуралним и амбијенталним формама Ана Вујовић полази од мотива националне орнаментике присутне на традиционалним ћилимима, у које уводи симболичне грешке, искораке из уобичајеног начина реализације, симулирајући у аналогном медију дисторзије, пропусте присутне у дигитално-технолошком, машинском ткању. Како се ткање може сматрати важним за успостављање процеса аутоматизације, појаву модерног компјутера и дигиталне технологије (Седи Плант, 1996), тако је оно и пример друштвеноисторијски ниско вреднованог, углавном женског, креативног рада, хипермедија…

Др Сања Којић Младенов, виша кустоскиња и историчарка уметности, усмерена је ка истраживању савремене уметничке праксе, медија и рода од 1995. године. Завршила је историју уметности на Филозофском факултету Универзитета у Београду, мастер и докторске родне студије на интердисциплинарним студијама Универзитета у Новом Саду – ACIMSI. Директорка Музеја савремене уметности Војводине од 2013. до 2016. године. Кустоскиња тог музеја од 2006. године, Одељења за изложбе актуелне уметности, те Центра за интермедијску и дигиталну уметност. Добитница награде „Лазар Трифуновић“  за 2016. године, као и признања Друштва историчара уметности Србије (ДИУС) за најбољу ауторску изложбу у 2013. години. Кустоскиња Павиљона Србије на 54. Венецијанском бијеналу савремене уметности (2011), изложбе Светлост и тама симбола, Драгољуба Раше Тодосијевића, награђене интернационалним признањем – Uni Credit Venice Award. Чланица је међународних удружења AICA, ICOM i CIMAM – чија је стипендисткиња била 2011. године. Ауторка је, кустоскиња и селекторка многих интернационалних изложби и пројеката у земљи и иностранству. Уредница је и ауторка више од 100 критичких есеја, рецензија изложби и научних текстова у каталозима изложби, стручним часописима, књигама и електронским медијима.

……….

ОЛИВЕР РЕСЛЕР, Окупљање око олупине
14. 1 – 13.02.2020.

галерија Подроом, Трг републике 5/-1
кустос: Дејан Васић

програм уз изложбу

уторак, 14. јануар у 18 сати
Разговор са уметником – Оливер Реслер говори о глобалном загревању, облицима грађанске непослушности и улози уметника (разговор ће бити на енглеском језику)

Током трајања изложбе биће организована јавна вођења Дејана Васића, кустоса изложбе.

Данас је опште признато да постоји феномен глобалног загревања. Просечна глобална температура порасла је за 1,1 ° C изнад нивоа прединдустријске ере. Због вишедеценијске неактивности влада, покушај да се раст температуре одржи испод 1,5 ° C или чак 2 ° C више се не чини реалним. По најгорем сценарију, до краја 21. века глобална температура могла би да порасте и за 5-6 ° C , што значи да би велики делови планете постали ненасељиви. Стотине милиона људи изгубило би основне услове за живот, што би резултирало таласима присилних миграција и вероватно ратовима око преосталих ресурса. Раст емисије CO2 у последњих 30 година подудара се с глобалном доминацијом неолибералног капитализма. Катастрофално глобално загревање је и један од ефеката крчења шума, јер су стабла главни усисивачи угљеника. Губитак станишта заједно са загађењем и пестицидима доводи до масовног изумирања врста.

На самосталној изложби Оливера Реслера „Окупљање око олупине“ биће заједно приказани неки његови радови који се баве глобалним загревањем. Централни експонат, петоканална видео инсталација „Све се слаже док се све распада“ (у току од 2016)*, излаже се заједно са великим зидним текстуалним и фотографским радом „Какав је ваздух тамо горе?“ (2018). „Све се слаже док се све распада“ фокусира се на успешне облике масовне грађанске непослушности. Сваки од пет филмова приказује по једну директну акцију покрета за климатску правду, спајајући различите контексте, ситуације и људе. Овај циклус филмова обједињује гласове активиста са политичким, али истовремено и поетским, текстом нарације који је уметник написао у сарадњи с писцем Метјуом Хиландом. Филмови показују како се протестом и алтернативним начином живота и организовања супротставља активностима корпорација и влада које су погубне по климу. Серија фотографија „Какав је ваздух тамо горе?“ Снимљена је у шуми Хамбахер поред Келна у Немачкој, где су активисти годинама окупирали вековну шуму како би спречили компанију РВЕ да уништи шуму због ископавања лигнита.

Изложба „Окупљање око олупине“ одржава се у Београду, једном од најзагађенијих главних градова Европе. Производња електричне енергије у електранама на угаљ не само што је главни разлог загревања планете до невиђених нивоа, већ отровни загађивачи ваздуха у Србији узрокују смрт 6.000 људи годишње. [1] Док масовност климатских демонстрација широм света указује на подизање нивоа свести људи о климатској кризи, Реслер иде корак даље и фокусира се на акције које се обично сматрају илегалнима, а које спроводе посвећени људи у покушају да онемогуће криминалне активности које доводе до климатских промена.
*сви филмови су титловани на српски језик

[1]Prema izjavi direktora Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju Marijane Ivanuše, http://www.politika.rs/scc/clanak/444090/U-Srbiji-godisnje-6-000-ljudi-umre-od-zagadenja-vazduha

Оливер Реслер је уметник и редитељ. Његове уметничке инсталације, интервенције у јавном простору и филмови покрећу питања која се односе на економију, демократију, глобално загревања, облике отпора и алтернативни начин живота.
Издвајају се самосталне изложбе у Музеју „Berkeley“, Музеју савремене уметности у Београду, Културном центру „Conde Duque“ у Мадриду, Форуму за савремену уметност у Александрији, Простору „Cube“ у Тајпеију, Уметничком институту „Wyspa“ у Гданску, Музеју Лентос у Линцу, Центру за савремену уметност у Севиљи, Салат Галата у Истанбулу и Националном музеју у Букурешту. Учествовао је на преко 350 групних изложби широм света.
Аутор је тридесет филмова који су приказивани на бројним догађајима, у уметничким институцијама и фестивалима. Ретроспектива његових радова била је приређена у Центру за савремену уметност у Женеви 2013. године.
Добитник је прве награде „Interntional Media Art“ у ЗКМ у Карлсруе и „Prix Thun for Art and Ethics“. У оквиру Бијенала у Тајпеју био је кустос изложбе на тему антиглобалистичких покрета у свету. Путујућа изложба о економској кризи у сарадњи са Грегоријем Шолетом била је приказана у девет различитих изложбених простора. Заједно са Инес Доујак водио је пројекат „Utopian Pulse – Flares in the Darkroom“. Више о аутору www.ressler.at

Дејан Васић је ликовних критичар и независни кустос који живи и ради у Београду. Сарадник је у Центру за културну деконтаминацију. Објављује критичке текстове у Бетону. Био је део Контекст колектива (2009-2013), радне групе Четири лица Омарске (2010-2015), Форензичке архитектуре (2012-2015) и Југословенских студија (2010-2013)

Реализацију изложбе подржали: Аустријски културни форум Београд