Концерт клавирске и камерне музике Ернea Кираља (1919–2007)
Поводом обележавања стогодишњице од рођења композитора, пијанисткиње Наташа Пенезић и Јелена Симоновић-Ковачевић одабрале су клавирска и камерна дела Ернeа Кираља која рефлектују различите идеје присутне у Кираљевом стваралаштву педесетих, шездесетих и седамдесетих година прошлог века.
Гошће концерта су виолинисткиња Милица Тричковић и виолончелисткиња Кристина Токоди Сабо.
Ерне Кираљ
Успомена за виолину и клавир
МИЛИЦА ТРИЧКОВИЋ, виолина
НАТАША ПЕНЕЗИЋ, клавир
Дванаест комада за клавир (1966)
Мали пастир
Капљице у шпиљи
Магија
Јад
Циганска игра
Тужбалица
Жалосна игра
Празна торбица
Стари улични часновничар
Ливење олова за нову годину
Варијације
Скерцо
ЈЕЛЕНА СИМОНОВИЋ-КОВАЧЕВИЋ, клавир
Токата пентатоника (1972)
Флора бр. 3 (1978)
НАТАША ПЕНЕЗИЋ, клавир
Три комада, Из албума
трио за виолину, виолончело и клавир (1981)
МИЛИЦА ТРИЧКОВИЋ, виолина
КРИСТИНА ТОКОДИ САБО, виолончело
НАТАША ПЕНЕЗИЋ, клавир
Ерне Кираљ (Суботица, 16. март 1919. – Нови Сад, 14. децембар 2007) је један од најзначајнијих композитора 20. века на простору бивше Југославије. Његова ауторска свестраност огледа се у различитим областима музике којима се бавио.
Као композитор, Кираљ се слободно креће пределима авангарде, истражујући са једнаким интересовањем електронску музику (као један од пионира у области), импровизацију и нове звучне могућности инструмената, компонујући како за класичне саставе, тако и за веома необичне камерне формације. Његов опус чине бројне соло песме и хорске композиције, филмска и сценска музика, оркестарска дела, композиције за соло инструменте, као и камерна дела, међу којима се издваја значајан број остварења написаних графичком нотацијом. Посебно место у његовом опусу заузима музика за децу (песме, хорови, дечија опера Прождрљивко). Његов неконвенционални, лични стил одликује необичан спој елемената традиционалне, углавном мађарске музике и савремених музичких идиома.
Као етномузиколог се бавио истраживањем и бележењем музичке традиције народа у Војводини. O мађарској грађи је снимио филм Седам мађарских народних балада (1979), а као музички уредник Радија Нови Сад снимио је преко 3000 мађарских, српских, русинских и циганских народних песама.
Посебно је занимљиво његово ангажовање као градитеља инструмената – у потрази за новим звучним бојама конструисао је инструменте цитрафон заснован на мађарској сељачкој цитри (1974) и мултимедијални таблофон (1976).
За програм концерта су одабрана клавирска и камерна дела која рефлектују различите идеје присутне у Кираљовом стваралаштву 50-их, 60-их и 70-их година прошлог века.
*фотографије Ернеа Кираља преузете са сајта http://www.yuhar.hu/2018/04/12/citrafonia/
Програм осмислиле и изводе:
Јелена Симоновић-Ковачевић, клавир
Наташа Пенезић, клавир
Бранка Парлић, клавир
Гошће концерта:
Милица Тричковић, виолина
Кристина Токоди Сабо, виолончело
Биографије извођача:
Јелена Симоновић-Ковачевић је дипломирала на АУНС, на одсеку за клавир, у класи професора Кемала Гекића. Магистрирала је 2002. године на одеску за клавир Универзитета у Сиракузи, Њујорк, САД, у класи професора Веи-Ји Јанга. Тренутно је на завршној години докторских студија из извођачких уметности на АУНС, под менторством професора Кемала Гекића. Добитница је награде Ајрин Крукер за постигнуте врхунске резултате у пијанистичком извођењу, као и награда на такмичењима у САД, Италији и Србији. Радила је у музичким организацијама Меморијал Исидор Бајић, Yale SMN, Серијал камерне музике Одисеј и Фестивал КоторАрт. Учествовала је на конференцијама и фестивалима у Орланду, Остину, Луки и Новом Саду. Одржала је низ мајсторских курсева клавира у оквиру Yale SMN и Светске конференције клавирских педагога у Новом Саду. Њен рад о подучавању одраслих почетника је издат у часопису Piano Journаl, који издаје EPTA Велика Британија. Изводи реситале широм земље и у иностранству. Чланица је удружења ЕПТА Војводина, ЕПТА Србија, WPTA, MTNA, MMTA и Woman’s Aglow Fellowship.
др. ум Наташа Пенезић (1984) основне и мастер студије завршила је на групи за клавир музичког департмана Академије уметности у Новом Саду, у класи проф. Светлане Богино. У јуну 2012. завршила је мастер студије на Краљевском колеџу за музику у Стокхолму, у класи проф. Стафана Шеје. Докторски уметнички пројекат на ФМУ у Београду одбранила је 2018. године, под менторством проф. др Дубравке Јовичић. Од 2014. године ради на Академији уметности у Новом Саду, као наставник вештина на катедри за клавирски практикум. Учествовала је на фестивалима Klangspuren Festival, IMPULS, Euro Arts Music Festival, Aarhus Festival, Kom och Hör, European Clarinet Festival, Citta di Chioggia, Musica in Laguna, Aurora Festival, Ring Ring, RuidАlSud, A Фест и Филмски фестивал на Палићу. Од 2000. осваја низ награда на такмичењима у Србији, Италији и Француској. Наступала је са симфонијским оркестром из Кјође, московским оркестром КРЕДО, Ансамблом СИНК центра из Новог Сада, као и КО Музикон. Након пласмана у полуфинале такмичења Ljunggrenska tävlingen у Гетебургу 2011. године, добитла је стипендију Шведске Краљевске академије за уметност. Катедра за клавир Факултета музичке уметности у Београду додељује јој награду Фонда Невене Поповић, за најзначајније уметничко остварење у 2018. години.
Кристина Сабо Токоди (1982) oсновно и средње музичко образовање стиче у Суботици у класи професора Мирка Молнара. Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Имреа Калмана, затим је похађала специјалистичке студије у класи професора Дејана Божића на Факултету музичких уметности у Београду. Запослена је у оперском оркестру Српског народног позоришта у Новом Саду као вођа деоница, и соло челиста је Војвођанског симфонијског оркестра. Члан је Симфонијског оркестра прекограничних мађарских музичара и више камерних ансамбала. Годинама је сарађивала са харфисткињом Иваном Павловић. Са виолинистом Арпадом Нађем основалa je гудачки дуо Артина, са којим активно одржава концерте широм Србије.
Милица Тричковић (1990) основне и мастер студије завршава на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Дејана Михаиловића и проф. Марка Јосифоског. Добитнк је стипендије Фонда за младе таленте, за најбоље студенте завршних година. Од 2016. године живи и ради у Аустрији. Учествовала је на бројним фестивалима и турнејама омладинских оркестара: CEI Youth orchestra, Nеuе Philharmonie Munchen, Bayreuth Jungend Kunstler Festival, Deutsch – Skandinavische Jungend Philharmonie, Maribor International Orchestra, Академија Бранимир Слокар, Барокни камерни ансамбл Славенски, Омладински оркестар на Хвару, Камерата академика, Панчевачка камерата, Фестивалски камерни оркестар Котор Арт-а. Од 2010. до 2016. године била је члан оркестра Српског народног позоришта у Новом Саду, као и Војвођанског симфонијског оркестра. Сарађује са престижним оркестрима у Немачкој и Аустрији – Манхајмском филхармонијом и ансамблом Modus 21, као и београдским камерним оркестром Музикон, ансамблом Метаморфозис, Интернационалним камерним оркестром из Беча и Салзбуршком филхармонијом.