Emil, 1938, izvor Geschichtsforschung und Dokumentation, Schönbrunn Zoo
Ликовна галерија
Кнез Михаилова 6
Андреа Палашти, ЕМИЛ (Б5044)
11. април – 3. мај 2019.
Орангутани су примати познати по својој интелигенцији, дугачким рукама и црвено-браон крзну. Настањени су у Југоисточној Азији и једини су човеколики мајмуни који живе самотњачки и на стаблима највећи део живота. Реч орангутан на малајском и индонежанском језику значи „човек-шуме“ (orang-човек; hutan-шума). Орангутани, као и остали нељудски примати, често су мета кријумчарења, који потом постају кућни љубимци, „глумци“ у филмовима, маркетиншки алати у различитим рекламама, познати становници зоолошких вртова, а након смрти и јединствени показни примерци музејских поставки. Серија фотографија и видео рад су део пројекта Шетња кроз Зоолошки врт, у коме се испитују комплексни односи између људи и животиња, природе и културе, историје и савременог тренутка. Истраживањем Емилове историје, али и његовог живота након смрти – у различитим културним и научним институцијама, отварају се питања антропоморфизма, колонијализма, али и идеолошких мотива стварања музејских колекција. Јер, као што Дезмонд Морис у књизи The Human Zoo (1969) каже, неприродно понашање животиња у зоолошким вртовима може да нам помогне да разумемо, прихватимо и превазиђемо механизме које живот у потрошачким друштвима доноси.
Емил орангутан, био је кућни љубимац српског државног службеника из Марбурга, који је, након што је добио премештај у служби, морао да прода Емила Зоолошком врту Шенбрун. Између 1927. и 1938. године, Емил је био медијска звезда и омиљена атракција свим туристима у зоолошком врту – све док није постао прегојазан и толико депресиван да је одбијао сваки контакт. Након смрти, Емилови остаци постали су део научних институција и музејских колекција. Једино лобања није пронађена.
Истраживачки пројекат настао је у сарадњи са Зоолошким вртом Шенбрун, Природно-историјским музејом у Бечу, Зоолошком колекцијом Департмана за Теоријску биологију, Универзитета у Бечу, Аустрија.
Посебно хвала Герхарду Хендлу (Зоолошки врт Шенбрун), Александеру Библу (Природно-историјски музеј у Бечу), Максимилијану Петраску (Зоолошка колекција, Беч), Соњи Жакули (Етнографски институт САНУ, Београд), Дубравки Секулић (ИЗК Институт за савремену уметност, Грац), Ани Хушман (Академија уметности, Загреб), Дејану Васић (историчар уметности и независни кустос, ЦЗКД, Београд), Софији Камаси (фриленс дизајнерка), Кинги Фазекас (преводилац и тумач енглеског језика), Марти Палашти (преводилац немачког језика и мама), Николи Џафо и Весни Гргинчевић (Шок ЗаДруга, Нови Сад).
Видео обрада: Филип Марковиновић
Сценарио у сарадњи са: Даниел Поповић
3Д модел и штампа: Франческо Пустерла, Академија лепих уметности Алдо Гали, Комо, Италија
Продукција: KulturKontakt Аустрија, Q21 МuseumsQuаrtier, Навигатор галерија, КЦБ
Андреа Палашти (1984) је визуелна уметница. Њено стваралаштво превазилази уметничке и кустоске границе у којима акценат ставља на питања културне географије, историје и свакодневног живота. Дипломирала је Фотографију на Академији уметности у Новом Саду. Академски назив доктора наука – уметности и медија стекла је на Групи за теорију уметности и медија Интердисциплинарних докторских студија Универзитета уметности у Београду 2015. године. Добитница је награде 54. Октобарског салона у Београду (2013), као и Награде Искре културе Завода за културу Војводине (2016). У склопу истраживачке стипендије Института за савремену историју (Минхен/Берлин, EHRI 2016), боравила је у фотографским архивама Државног архива (Кобленц, Немачка), Wiener библиотеке (Лондон, Енглеска) и Америчког Меморијалног Музеја Холокауста – USHMM (Вашингтон, САД). Као стипендисткиња фондације kültüř gemma!, радила на пројекту у сарадњи са Народним музејом у Бечу, који се бавио истраживањем приватних породичних фотографија насталих за време Другог светског рата. Добитница је резиденцијалних програма Q21 MuseumsQuartier (2019) i KulturKontakt (2018), Беч, Аустрија; Dig where you stand, Берлин, Немачка (2016); Nida Art Colony, Techno-Ecologies residency, Нида, Литванија (2013) и др. Тренутно ради као доцент на Академији уметности у Новом Саду, на катедри за Нове ликовне медије.
Усамљени Емил
Поздрав од орангутана из Шенбруна
[ Kleine Volks-Zeitung, бр. 25, среда, 26. јануар 1938, стр. 6; изворни наслов: Der einsame „Emil“, des Schönbrunner Orang-Utan ]
Као што смо већ у претходном броју објавили, најпопуларнији становник Куће мајмуна Зоолошког врта Шенбрун, одрасли орангутан Емил, напустио нас је у једанаестој години након тешке и дуге болести. Човеколики мајмун Емил, пореклом са Суматре, био је најскупљи и најпопуларнији становник реновиране Куће мајмуна, отворене пре осам година, чија је обнова коштала 350.000 шилинга. Пространи кавез са стакленом фасадом привлачио је посетиоце одмах на уласку у зоо врт.
Емил је дошао у зоолошки врт на Божћ 1927. године. Био је кућни љубимац господина Суботића, српског државног службеника из Марбурга, који је због премештаја у служби морао да прода Емила зоо врту.
Цео текст Усамљени Емил можете преузети овде.