Културни центар Београда у Ријеци: ГРАД И ГРАЂАНИ

Културни центар Београда у Ријеци
ГРАД И ГРАЂАНИ
Уметници: Ана Недељковић и Никола Мајдак млађи, Милош Томић, Андреја Леко и Милан Тврдишић, Јелена Трпковић, Јелена Николић, Немања Лађић, Мила Турајлић
Кустоскиње: Весна Даниловић и Гордана Добрић

МУЗЕЈ ГРАДА РИЈЕКЕ, Музејски трг 1
АРТ-КИНО, Крешимирова 2

9. 4 – 25. 5. 2019.

Гостовање Културног центра Београда са изложбом Град и грађани у Музеју града Ријеке и истоименим филмским програмом у Арт-кину реализује се на позив Ервина Дубровића, директора Музеја града Ријеке, након успешне организације изложбе Хрватска фотографија у Збирци Музеја града Ријеке, која је током априла 2018. приказана у Галерији Артгет Културног центра Београда. На изложби и малом циклусу филмова тематизују се Београд као савремени град са мноштвом идентитета, друштвених обележја и пејзаже, и Београђани као становници града који имају личне идентификације са местом рођења и/или боравка, своје опсервације и критичка запажања окружења у историјском и актуелном друштвено-политичко-културном контексту. Београд је као и сваки велики град, а посебно по својој геополитичкој позицији на раскршћу Истока и Запада, са својом слојевитом прошлошћу, богатим културним наслеђем и мултикултурализмом био, а и данас је остао инспирација за стваралаштво многих књижевника, музичара, филмских стваралаца и визуелних уметника. У Ликовној галерји КЦБ-а, која важи за репрезентативан и један од најстаријих излагачких простора у граду, све до раних деведесетих година се одржавала традиционална изложба Београд, инспирација уметника на којој су учествовали наши најпознатији ликовни ствараоци, али и познати уметници са простора целе некадашње земље. Уметници чији се радови овом приликом приказују у Музеју и на пројекцијама у Арт-кину припадају различитим генерацијама и поетикама, али су сви учесници на рецентној сцени савремене визуелне и филмске уметности, те се пројекат Град и грађани може посматрати и као један могући увид у савремену уметничку продукцију и домете на српској сцени. Из перспективе Културног центра Београда као организатора програма није неважна ни чињеница да су одабрани аутори своје фотографије, цртеже, објекте, колаже и видео инсталације премијерно представили на самосталним и групним изложбама у галеријама Центра и на репрезентативним међународним изложбама као што је Октобарски салон, а филмови су домаћој публици приказани на међународним фестивалима који се одржавају у биоскопској Дворани КЦБ-а, као и на престижним филмским смотрама у свету на којима су освојили највеће награде и признања.

ПРОГРАМ
Арт-кино
Уторак, 9. 4. 2019.
18.00 – Пројекција анимираних и кратких филмова
Ана Недељковић и Никола Мајдак млађи, Rabittland и Непутовања / Untravel
Милош Томић, Музичке трауме и Музикални дневници: Вече уз радио

Разговор са ауторком Аном Недељковић
20.00 – Пројекција дугометражног документарног филма
Мила Турајлић, Друга страна свега
Разговор са редитељком Милом Турајлић

Музеј града Ријеке
Среда, 10. 4. 2019.
20.00 – Отварање изложбе
Уметници: Ана Недељковић и Никола Мајдак млађи, Непутовања, амбијентална интсталација (филм, артефакти за филм, документарне фотографије са сета, цртежи и сторyбоард за филм); Андреја Леко и Милан Тврдишић, Један у два, диптих-фотографије; Милош Томић, видео радови, кратки и анимирани филмови; Јелена Трпковић, комбинована техника/колажи; Јелена Николић, фотографије; Немања Лађић, PopUp и Spieluluhr, видео инсталације

Ана Недељковић је дипломирала је и докторирала сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Бави се визуелном уметношћу, анимацијом и едукацијом у области савремене уметности. До сада је своје радове излагала на бројним изложбама, а ауторка је два кратка анимирана филма. У Културном центру Београда већ годинама води едукативне радионице за децу и младе.
Никола Мајдак млађи је дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду, Одсек филмска и ТВ камера. Последњих 25 година активан као сниматељ, аниматор, редитељ, предавач и водитељ радионица анимираног филма. Снимио је преко 50 документарних и кратких играних филмова, десетине музичких спотова и анимација.
Заједно потписују анимирани филм Rabbitland (2013), који је на Берлиналу награђен Кристалним медведом, и приказан је на преко сто фестивала широм света, а освојио је и бројне друге награде. Њихов други заједнички филм Непутовања (2018) такође је приказан на бројним фестивалима, укључујући Берлинале и Санденс, а номинован је и за Награду Annie.
У Ребитленду, Зечеви Без Мозга интензивно розе боје и са главом у којој је уместо мозга само рупа, живе у савршеном свету уређеном на примерима ратних зона, гета и сламова. Живе срећним животима које потпуно испуњава свакодневно гласање на слободним и демократским изборима у овој веома уређеној демократији. Непутовања / Untravel је филм о (локал)патриотизму, туризму и емиграцији. Девојчица живи у сивој, изолованој земљи ограђеној високим зидом. Она никада нигде није путовала, али цео живот машта како ће једног дана отићи заувек у савршени свет који се зове Иностранство.

Милош Томић воли за себе да каже да је филмаџија иако се бави и визуелним уметностима. Дипломирао је филмску режију на Факултету драмских уметности у Београду, а мастер и докторске студије анимацији завршио је на ФАМУ у Прагу. Познат је по својим експерименталним филмовима и видео радовима, музичким спотовима за неке од локалних бендова, колажима и уметничким акцијама. Као аутор излагао је на бројним изложбама широм региона и Европе а његова уметничка каријера добија нови замах 2013, када је, заједно са Владимиром Перићем, био представник Србије на Венецијанском бијеналу са пројектом Музикални дневници сачињеним од кратких филмова у којима свакодневне, често породичне ситуације постају аматерске музичке импровизације. Добитник је значајних награда за анимацију на бројним светским фестивалима. Професор је на Факултету за медије и комуникације у Београду, на Одсеку за дигиталну уметност и нове медије.
Док се у Музикалним дневницима и Музичким траумама из детињства бави личним причама бројних актера, у двема епизодама Радиовизије пажња је посвећене размишљањима математичара Радивоја Кашанина (2016) и композитора Миховила Логара (2018). Настале у оквиру серије Радио-телевизије Србије посвећене култури сећања на знамените личности и дела српске науке, културе и уметности XX века, епизоде за основ имају тонске записе исказа двојице великана из Архива Радио Београда које аутор надограђује документарним визуелним садржајима и својим дигиталним анимацијама. Scappare za за соло чело је анимирана музичка минијатура, настала као ТВ спот режиран у истој техници, на музику композиторке Ање Ђорђевић и извођењу челисте Немање Станковића.

И Андреја Леко и Милан Тврдишић дипломирали су на Катедри за камеру Факултета драмских уметности у Београду.
Леко је као сниматељ, директор фотографије и фотограф радио за најзначајније домаће и регионалне маркетиншке агенције и продукције, аутор је бројних ТВ реклама, џинглова, музичких спотова, а снимио је и неколико документарних филмова и ТВ серија.
Тврдишић је професионалну каријеру започео у Телевизији Београд, а потом ради као слободан уметник. Аутор је бројних рекламних и музичких спотова, документарних, играних и експериманталних филмова.
Изложени фотографски портрети Милана Тврдишића и Андреја Лека представљају„мушки“ део серије Један у два. Портрете истих заједничких пријатеља снимали су један у боји, други у црно-белој техници, у маниру савременог режираног грађанског портрета, и поставили у форми диптиха. На њима су људи који су неизоставни део њихових професионалних и приватних живота и биографија, а уједно и они који својим деловањем у свету филма, телевизије, медија и адвертајзинга амблематично означују урбани дух Београда: Борис Миљковић Бота, арт директор и писац; Милош Павловић Паја, редитељ ТВ реклама, професор и декан на Факултету драмских уметности; Стеван Живков, аутор анимираних филмова; Микша Анђелић, директор фотографије; Милан Ђјаков Ђале, рекламни и уметнички фотограф; Душан Ерцеговац Дуле, продуцент и музички менаџер, и Ненад Параносић, сценограф на филму и ТВ рекламама.

Јелена Трпковић је дипломирала и магистрирала сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Као редовни професор предавала је на Катедри за цртање Академије уметности у Новом Саду. Излагала је на бројним самосталним и групним изложбама у целој некадашњој Југославији. Добитница је значајних националних награда у области савремене визуелне уметности, међу којима је и Награда САНУ из Фонда „Иван Табаковић“. Њена дела се налазе у музејима и колекцијама у земљи и иностранству.
На уметничкој сцени је посебно позната по колажима, којима се бави дуже од тридесет година. Њихове интригантне називе – Тајно место, Прохујало са вихором, My name is Bond, James Bond, Niht mehr zu sprechen, Благовести, Такво јутро – подржавају ауторкине провокативне монтаже фигура и сцена на граници између реалног и имагинарног света, као и режија слика у којима се смењују ликови и призори из новина, познати мотиви историјског сликарства, поетика попарта, кадрови из познатих филмова у комбинцији са сценама из савременог живота. Доминантна тематска преокупација ауторке су мушко-женскии односи, које проблематизује из перспективе савременог живота како у непосредном традиционалном окружењу тако и на глобалном нивоу.

Јелена Николић је дипломирала сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду, где је завршила и мастер студије на смеру Трансмедијска истраживања. Излагала је на четири самосталне и више групних изложби у земљи и иностранству.
Млада уметница свет око себе, у духу своје генерације, посматра најчешће кроз објектив мобилног телефона и тако настају њени видео радови и инсталације, фотографије и пројекти на друштвеним мрежама. У њеном тематском и мотивском фокусу су простори наших индивидуалних и колективних дневних егзистирања, кретања, комуникација, манифестовања друштвености. Проналазећи их у димензији обичних ситуација и призора и документујући их, како истиче, из потребе за објективнијом перцепцијом стварности, ауторка промишља поливокалност фотографског медија, истражујући и производећи нове визуелне форме даљим третирањем, накнадним посредовањем фотографских снимака кроз различите поступке (репетиције, декадрирања, зумирања, колажирања).

Немања Лађић је дипломирао на Вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду, а на Универзитету Синт-Лукас у Бриселу завршио је мастер студије на Трансмедиа програму. Скулптуре и видео-инсталације излагао је на самосталним изложбама у земљи и иностранству, а учествовао је на бројним групним изложбама у познатим музејима и на фестивалима у Белгији, Турској, Хрватској, Немачкој, Аустралији и Србији. Учесник је уметничких радионица и резиденцијалних програма у Норвешкој, Србији, Аустрији и Италији. Његови радови су три пута били у најужем избору за Награду „Мангелос“, а прошле године и за „Политикину“ награду.
У радовима PopUp и Spieluhr, аутор приказује паралалено, на два начина, однос појединца-грађанина са урбаним окружењем – Београдом. Иницијална инспирација за видео инсталацију PopUp је Дизнијев анимирани филм Mickey’s Trailer, у коме се и једна кућа и цело њено окружење приказују као демонтажни и портабл објекти познате градске архитектуре. Видео инсталација Spieluhr је настала на основу непосредних опсервација пејзажа са прозора стана које је бележио као визуелне информације у дужем периоду. Кадар видеа се третира као код који се непрестано софтверски прати и декодира, а чију дигитализовану верзију прате звучни ефекти као у механизму музичке кутије.

Мила Турајлић је дипломирала је на Факултету драмских уметности у Београду, магистрирала политичке науке и међународне односе на London School of Economics и докторирала филм на Унивезитету Весминсте, а документарни филм специјализирала на Ла Фéмис у Паризу.
Режирала је, написала сценарија и (ко)продуцирала два дугометражна документарна филма: Cinema Komunisto (2010) и Друга страна свега (2017), у продукцији Dribbling Pictures, Србија, Survivance, Француска и ХБО Еуропе. Радила је као асистент продукције и истраживач на серијама за Discovery Channel и ARTE France, а искуство стекла и у продукцији више играних филмова. У својим документарним филмовима се с два различита аспекта бави историјом земље које више нема. Тема филма Cinema Komunisto везана је за распад Југославије која је некад имала моћну филмску индустрију оличену и у оновременом београдском филмском гиганту „Авала филму‟, док Друга страна свега кроз микрокосмос подељеног породичног дома и разговоре са мајком, универзитетском професорком и друштвеном активисткињом, говори о судбинама оних који се у прекретним временима нађу на другој страни свега. Оба филма су приказана на фестивалима ауторског филма у Србији и на најпознатијим светским филмским фестивалима у Кану, Карловим Варима, Амстердаму, Лос Анђелеса и др. Филм Друга страна свега награђен је са преко 20 најзначајнијих награда које се додељују за документарни филм: Наградом ИДФА (Међународни фестивал докуметарног филма) у Амстердаму 2017, Наградом ЕФА (Европске филмске академије) 2018, Наградом за сценарио ЛУX у Лос Анђелесу 2018. и многим другим.

Пројекат подржали