Лана Стојићевић SUNNY SIDE
Ликовна галерија, Кнез Михаилова 6
Отварање: четвртак, 6. јун 2019. у 20.00
…Позајмљујући наслов из књиге Yugoslavia’s Sunny Side: A History of Tourism in Socialism (1950s – 1980s), Стојићевић измешта Перковићев базен из локалног гео-политичког региона и са „сунчане стране социјализма“ у савремени глобални контекст. Туризам, са једне стране, нуди спектакуларна сунчана места која су специфични екосистеми, тематски паркови, туристички рајеви и обећане дестинације – све што представљају и нова друштва, обећана од стране различитих идеологија. Попут идеолошке пропаганде, то јест као део ње, туризам омогућава промоцију своје земље и друштвеног уређења, али и постаје метод одрживости економије спајањем материјалног и културног капитала. Архитектонски објект у раду Стојићевић и сам постаје туриста који путује на другу планету. Измештен изван поделе на исток и запад, он постаје све-мирска оаза за преговоре током хладног рата у којима се Југославија појављује као посредник.
Kод Стојићевић, базен/летећи тањир постаје метафора контрадикторности периода који са једне стране карактеришу вера у утoпијску будућност, доколица, гламур и потрошачка култура (што архитектура туризма успева да означи и омогући), а са друге стране страх од уништења планете, атомска склоништа, надметање у свемирском програму (што уметница уводи директним алузијама на свемирски програм). Данас су те разлике још драстичније, између изразитог капитализма и глобалне еколошке катастрофе на помолу, а решење се ни не назире. У том контексту, базен/летећи тањир се појављује као потенциjaлно решење, „из будућности која није још стигла“ (Стојићевић). Његови потенцијали су латентни, као већине архитектонских објеката тог периода, прерано напуштених и неостварених у дужем временском периоду на начин на који су то њихови архитекти замишљали.
Управо та неоствареност и потенционалност отвара простор за креирање нових наратива, што Стојићевић чини преплитањем фактографије и фикције. Употребљава документаристичке медије који омогућавају режирање истине, а у којима је централна макета базена/летећег тањира, као објекат који служи презентацији нечега што ће се тек реализовати у будућности. Серија фотографија изгледа као документација инжињерског процеса, дизајнирани костими добијају одлике униформи стручњака који ће доћи до значајних открића. На њима је пришивен логотип Сунчана страна са пиктограмом лансираног базена/летећег тањира и од тог момента назив не припада само изложби, него лабораторији или компанији која спроводи идеју у дело. А свако ко уђе на изложбу, постаје део тог пројекта. (из текста Пројекат за ЕКО лошку/номску будућност, Соње Јанков у каталогу изложбе)
Лана Стојићевић (Шибеник, 1989) је визуeлна уметница која се најчешће изражава у медију фотографије, текстила и архитектонске макете. Мултимедијалним радовима критички истражује разнолике локалне теме попут дивље градње, небриге за (архитектонско) наслеђе и еколошкa загађења. Дипломирала је сликарство 2012. године на Умјетничкој академији у Сплиту, на којој је од 2015. до 2018. радила као спољна сарадница у звању асистенткиње. Излагала је на бројним самосталним и групним изложбама у Хрватској и иностранству. Освојила је Metro Imaging Mentorship Award на изложби New East Photo Prize (Calvert 22 Foundation, Лондон, 2016.), годишњу награду Хрватског друштва ликовних умјетника за младу умјетницу (2015), другу награду изложбе Young Contemporary Photography: Different Worlds (Галерија Photon, Љубљана, 2015.), Erste Grand Prix на изложби Ерсте фрагменти (2015.), Ректорову и Деканову награду (2012.) и прву откупну награду Завичајног музеја града Ровиња (2011). Била је номинирана за New East Photo Prize (2016. и 2018), ХТ награду (Музеј сувремене умјетности, Загреб, 2013, 2016, 2017. и 2019) и Награду Радослав Путар (Институт за сувремену умјетност, 2015).
Програм уз изложбу:
Петак, 7. јун 2019, у 13:00
Разговор са уметницом
Учествују: Соња Јанков, независна кустоскиња и Лана Стојићевић, уметница