RAZGOVOR U OKVIRU IZLOŽBE GAMES AND POLITICS (IGRE I POLITIKA)

RAZGOVOR U OKVIRU IZLOŽBE GAMES AND POLITICS (IGRE I POLITIKA)

Pojam igre kroz prizmu antropologije, kulturologije, obrazovanja i kreativne industrije

PETAK, 21.06.2019. U 19:00

Galerija Podroom
Trg republike 5/-1

Učesnice i učesnici: Anja Zlatović, Isidora Todorović i Uroš Krčadinac, Vitomir Višnjić

U okviru pratećeg programa izložbe Games and Politics (Igre i politika) i u saradnji sa Gete-Institutom (Goethe-Institut) otvaramo debatu o značaju i društvenoj ulozi video igara danas. Ova diskusija nema ambiciju da pruži konačne odgovore na sva pitanja koja će pokrenuti učesnici debate iz oblasti antropologije, kulturologije, obrazovanja i kreativne industrije, već predstavlja načinjanje teme i podsticaj budućih diskusija o značaju video igara i njihovom uticaju na savremeno društvo. Više o izložbi pogledajte ovde ili na vebsajtu Gete-Instituta (Goethe-Institut).

Anja Zlatović, antropološkinja sa Instituta za etnologiju i antropologiju, objasniće način na koji se igre proučavaju u antropološkim istraživanjima i predstaviti najbitnije ideje koje ova istraživanja iznose. Kroz razgovor će sagledati način na koji su video igre utkane u svakodnevnicu korisnika, te šta se kroz njih može sve naučiti o društvu, politici, religiji i kulturi današnjice. Pokušaće da objasni zašto su video igre bitan mediji u društvu i za njegovo razumevanje, i zašto proučavanje ovog medija nije samo igranje, već i nauka. U kontekstu diskusije Isidora Todorović izneće svoje iskustvo kao pedagoga, kreatora političkih igara i teoretičara medijske kulture. Kroz svoja praktična iskusva predstaviće mogućnost igre kao pedagoške metode za lakše i brže usvajanje novih i komplikovanih sadržaja, metode, nažalost, često vezane samo za najmlađu populaciju i odbačene kao neophodne edukativne metode u školskom i sistemu edukacije uopšte. Kao teoretičarka medijske kulture, ukazaće na probleme politizacije igre u službi određenog manipulativnog socioekonomskog sistema kao i ostale probleme vezane za korporativnu prirodu većine masovno proizvedenih igara, dajući im pritom kritičku perspektivu. Na posletku, kao kreatorka političkih / umetničkih igara, Isidora će objasniti kako sami umetnici subvertuju model igre u format socijalne kritike i edukativne platforme koja poziva na dijalog i mapira socijalne, političke i ekonomske probleme kroz format koji izlazi iz ustaljene umetničke prakse i samim tim potencijalno komunicira i sa širom publikom. Uroš Krčadinac je docent na Fakultetu za medije i komunikacije u dve oblasti: digitalna umetnost (umetnička oblast) i računarstvo (naučna oblast). U okviru predstojeće debate, Uroš će izneti svoja viđenja medija igara u kontekstu interaktivne umetnosti, interaktivne književnosti i digitalne humanistike. Šta je igra kao kulturno-umetnički medij, kao računarsko-tehnološki proizvod, kao mem, kao segment industrije zabave, kao prostor za subverziju i kritičku reflekciju, te kao sinteza svih prethodnih umetnosti: od slikarstva i književnosti do filma i stripa? Zašto romanu, čak i kada je rđavo napisan, podrazumevamo umetnički status, dok računarska/video igra i dalje mora da se bori za ovaj status? Napokon, šta je igra kao medij u vreme kada je čitavo globalno društvo gejmifikovano, tj. pretvoreno u kompetitivnu igru za skupljanje novčanih (a)poena? Vitomir Višnjić, arhitekta i concept artist, zaposlen u MadHead Games-u pružiće perspektivu nekoga ko radi na stvaranju manjih i većih projekata video igara, kao i da predoči razmeru i raznolikost talenata koji su neophodni da bi se jedna video igra napravila. Sinteza različitih profesija i afiniteta koja je potrebna da bi se jedan istinski multimedijalni projekat sproveo u delo, od predprodukcije – narativnog aspekta i diskusija na početku, prvih skica i koncepata do pune produkcije i postprodukcije. Takođe će biti razgovara o percepciji stvaranja video igara kao o profesiji i kao o umetnosti: zašto se to tako ne tumači, i kako da se to promeni.

Biografije učesnika:

Anja Zlatović je studentkinja doktorskih studija i zaposlena u Institutu za etnologiju i antropologiju. Bavi se istraživanjem procesa smrti na internetu, ali je generalno zainteresovana za digitalnu antropologiju, sajber anatropologiju, nove medije, kao i umetnost. U domenu video igara najviše proučava teme digitalnih identiteta u igricama, i prenošenje kulture, zajednice, religije i politike u virtuelne svetove. Trenutno studira u Atini, na univerzitetu Padio.

Isidora Todorović je osnovne i master studije završila na Katedri za nove medije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu gde je trenutno i zaposlena kao docent, kao i u funkciji šefa katedre. U svom radu istražuje tehnološki, kulturološki i politički kontekst umetnosti, dok kao izražajna sredstva često koristi format političke društvene igre, interaktivne instalacije i društveno angažovanog projekta. Izlagala na festivalima elektronske umetnosti u zemlji i svetu. Kroz nagrađenu igru One Good Day / Jedan dobar dan artikuliše lokalne novosadske probleme gde igrajući igru na android telefonima i obilazeći u realnom prostoru najznačajnije novosadske lokacije igrač saznaje pozadinu političkih borbi koje se dešavaju u njima. Ljubiteljka biopolitičkih teorija, postfeminizma i uradi sam kulture. Trenutno se bavi pedagoškim radom u okviru predmeta „Digitalna umetnost“, piše tekstove o političkom kontekstu tehnologije, bavi se organizacijom kulturnih manifestacija koje slave spoj umetnosti i tehnologije i upoznaju publiku sa lokalnom scenom novomedijske umetnosti ali se ujedno bavi i aktivnom samostalnom umetnčkom delatnošću.

Uroš Krčadinac, rođen u Pančevu 1984. godine, u svom radu nastoji da poveže iskustva iz oblasti vizuelizacija podataka, računarskih nauka, animiranog filma, književnosti, kao i interaktivne umetnosti i dizajna. Odbranio je doktorat u oblasti računarstva (AI Lab, FON, Univerzitet u Beogradu). Autor je Synesketch-a, softverske biblioteke za prepoznavanje i generativnu vizuelizaciju emocija. Ko-autor je, ilustrator i ko-izdavač Bantustana, knjige o tromesečnom avanturističko-dokumentarnom putovanju kroz Afriku (3 izdanja). Predavač je na Departmanu za digitalne umetnosti Fakulteta za medije i komunikacije, kao i stručni saradnik na Seminaru dizajna u Petnici. Docent je u dve oblasti: digitalne umetnosti (umetnička oblast) i računarstvo (naučna oblast). Njegov rad priznali su domaći i međunarodni umetnički festivali, konferencije, magazini i naučni časopisi poput International Digital Media and Arts Association, Creative Review, VisualComplexity.com, Filmfest Dresden, Re:publica, IEEE Transactions on Affective Computing i IEEE Transaction on Human-Machine Systems.

Vitomir Višnjić završio je Osnovne i master studije na Arhitektonskom faklutetu u Beogradu. Zaposlen je u MadHead Games-u, gde od 2015. radi kao concept artist. Radio je na razvoju velikog broja HOPA igara, uključujući samostalno izdatu igru Adam Wolfe. Od 2017. učestvuje na razvoju igre Pagan Online koja je od aprila dostupna na Steam-u, najpopularnijoj svetskoj platformi za distribuciju video igara. Fokus u radu mu predstavlja kreativno i originalno vizuelno rešavanje problema i zadataka, budući da se bavi jednim od prvih koraka u razvoju igre i ima veliki uticaj na izgled i identitet same igre u svom finalnom obliku. U toku produkcije je odgovoran za kreiranje svakog mogućeg vizuelnog aspekta igre – dizajn karaktera, scenografije, oružja, dizajn geografije nivoa igre i sl. Deo interesovanja mu predstavljaju digitalna i klasična umetnost, moderni politički trendovi, istorija u svakoj formi, kao i film, animacija i strip.