БРАНИБОР ДЕБЕЉКОВИЋ, ЛИЦА
Галерија Артгет, Трг републике 5/I
1 – 29. август 2019.
Реч о аутору и изложби
Мајстор фотографије, носилац титула EFIAP (Екселенција Међународног савеза фотографске уметности, франц. Excellence Fédération Internationale de l’Art Photographique), уметник са више од двеста самосталних и колективних изложби, професор на ФДУ од 1976. до 1983, историчар и теоретичар фотографије са више од стотину чланака – Бранибор Дебељковић (Приштина, 15. април 1916 ̶ Монтреал, 13. јул 2003) је заузео место водећe личности у српској фотографији друге половине XX века.
Бројка од више хиљада фотографских дела најубедљивије сведочи о каквом је прегнућу реч. Овај импресиван податак, уобичајено, узрокује потешкоће у одабиру фотографија за изложбу, међутим, у овом случају, није их било, јер је проф. Дебељковић сам начинио избор фотографија, тематски се недвосмислено определивши за портрет и то портрет који је у његовом опусу настајао више од педесет година.
Дакле, од раних радова, преко зрелог доба, до позних година – од првог портрета Младост, заправо портрета његовог друга Егона Франчевића, из 1938, преко портрета Дада Ђурића, можда првог београдског хипика, из 1950, до Искушеника из Хиландара у дотрајалој ризи, иначе дипломираног економисте, из 1986. године. Нажалост, проф. Дебељковић није дочекао и да постави своју последњу изложбу, али нам је оставио конципирану тако да је лако преузмемо.
Све изложене фотографије припадају колекцији професорове унуке Милене Дебељковић, која је похрањена у Народној библиотеци Србије, у Фонду целине библиотеке и легати ̶ Легату Бранибора Дебељковића.
Већина изложених фотографија праћена је детаљним описом начина њиховог настанка (само неколико нема описе), које је заједно са уводником Неке личне рефлексије и текстом Драгице Вукадиновић Европа као болест сачувао професоров син инж. Душан Дебељковић. Ове подуже легенде треба схватити као да професор наглас, пред нама, размишља и говори нам шта га је навело да их сними баш тако како их је снимио, подсећајући нас да су сличност и фотогеничност важни елементи једног портрета али не и битни, осим можда за оне портрете који треба да се допадну.
Проф. Бранибор Дебељковић је, наиме, све време вишедеценијске каријере настојао да брани и одбрани аутономију фотографског умећа. Као на апотекарској ваги мерио је сваки детаљ тежећи најчистијем могућем резултату. Тако је своју фотографију сачувао од комерцијалних примеса, али и од пренаглашеног пикторијализма чему су многи фотографи тежили у жељи да им дело буде вредновано као уметничко. Бранибор Дебељковић се за подизање фотографије на пиједестал уметности борио свим расположивим фотографским средствима, па и средствима инспирисаним сликарством и другим ликовним дисциплинама, што нам најочитије показује портрет Према Рафаелу, из 1944, модела Мицуко као „реплике“ Форнарине. Зато његови портрети и данас зраче свежином, оригиналношћу и посвећеношћу уметничке провенијенције.
На подршци и помоћи у реализацији ове изложбе посебно захваљујемо породици Дебељковић, Народној библиотеци Србије, као и историчарки уметности Драгици Вукадиновић.
Милена Марјановић
Уметнички директор Галерије Артгет у 2019. години
