Емпатија – изложба о несталима у Филмској галерији КЦБ-а
Након успешне прошлогодишње изложбе на тему несталих лица под називом Нестали, овогодишња изложба, под називом Емпатија третира исту тему, с нагласком на саосећање са породицама несталих које преко 20 година покушавају да сазнају шта се десило са њиховим најмилијима и где се они налазе.
И ова изложба, као и претходна, биће одржана у Филмској галерији Културног центра Београда (Коларчева 6) од 31. августа, у 13 сати, до 14. септембра 2019. године, након чега се сели у Ријеку.
Пројекат Емпатија окупио је уметнике из Београда и Ријеке, који су на постављену тему одговорили кроз различите медије – видео-радове, видео-инсталације и анимиране филмове. Уметници Лука Тилингер и Татјана Гаџа радили су анимиране радове кроз класични цртачки поступак. Сандра Кордић и Мина Радовић реализовали су видео-радове са снажним асоцијативним елементима на тему тескобе и саосећања, а Мелинда Костелац се бави кроз видео-инсталацију посматра нестајање изгубљене земље, Рино Банко решава амбијентална емотивна стања такође у форми видео-инсталације. Један од сарадника на пројекту је и писац Владимир Милићевић.
Аутор пројекта и кустос изложбе и ове године је професор Факултета примењених уметности у Београду Марко Лађушић.
Појам емпатије је у ширу употребу ушао преко естетике, и првобитно се односио на осећање које прати перцепцију уметничког дела, или сваког могућег облика уопште. Помињу се репрезентативне форме лишене сопственог живота, којима тек посматрач придодаје садржај пун осећања. Тако сагледана, емпатија је представљала непосредни, готово опажајни чин. За разлику од тога, емпатија данас представља шири природни и друштвени феномен, и подразумева човекову способност да се стави на место другог човека како би разумео шта он проживљава и осећа. Да би то било могуће, неопходно је доћи у однос, или на било који начин бити свестан постојања другог човека и његовог проблема. Једноставно речено, потребна је видљивост, што у превише бучној и узаврелој јавној сфери данашњице подразумева мукотрпан и често мучан процес.
Па ипак, сам тај процес пун борбе и неизвесности, никако не може објаснити како је могуће да људи, који само покушавају да пронађу своје најмилије, оне којима се у ратовима изгубио сваки траг, у широј јавности упорно остају недовољно видљиви, и то још толико дуго. И шта је то што недостаје. Видљивост или емпатија.
Или је пак ствар у томе да једног без другог једноставно не може бити. Да као што нема емпатије без видљивости, тако нема ни видљивости без емпатије.
И напросто је не може бити.
Владимир Милићевић
Изложбу поводом Међународног дана несталих организују Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК), Факултет примењених уметности у Београду и Академија примијењених умјетности у Ријеци у сарадњи са Координацијом српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије и Културним центром Београда.