Галерија Артгет
Трг републике 5/I
28. август 2019 у 19:00
МЕЛИКА, Сергеј Завјалов
Једносатни књижевни догађај, промоција збирке Мелика у галерији Артгет одржаће се уз писуство аутора и подршку глумице Тамаре Крцуновић.
Овај поетски доживјај инициран је пре свега Мирјаном Петровић- Филиповић која је докторирала на тези ,,Естетика недовршеног и поетски поступак у делу Сергеја Завјалова“.
Питали смо је, зашто баш Сергеј Завјалов?
“У мору добре савремене и класичне руске поезије његова ме је поезија привукла на први поглед, на прво читање и на прво слушање! Зато што Сергеј Завјалов неће да заузме став надахнутог песника и изабраника Муза. Он није пророк. Није ни бунтовник. Сергеј Завјалов отворено признаје да је изгубљен у садашњици, као што се често и ја осећам! Нјегова поезија је покушај повратка самоме себи, потрага за собом. Овај повратак, ово трагање он започиње са нулте тачке, напипавајући свој пулс, свој глас, своју реч, свој стих. Сергеј Завјалов преиспитује све – корене европске културе, која је извор и руске културе, корене властитог стиха, властито порекло, историју, домовину… У току тог преиспитивања настаје његова величанствена поезија. А у току читања, ја сам, вођена његовим стихом, његов повратак себи доживела као свој.“
Мирјана Петровић-Филиповић рођена је 1976. године у Талину, Естонија (тада СССР). Основне студије завршила је на Катедри славистике Филолошког факултета у Београду (руски језик и књижевност), а докторирала на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности са тезом ,,Естетика недовршеног и поетски поступак у делу Сергеја Завјалова“.
Била је асистент-приправник на Катедри славистике на Филолошком факултету у Београду (2000 – 2004), као и хонорарни сарадник на истој катедри (2009 – 2010). Дугогодишњи је истраживач и преводилац руске књижевности, те је сарађивала са многим часописима (Поља, Кораци, Градина, Књижевни лист, Повеља, Мостови, Књижевност, Славистика, руски часописи Воздух и Абзац, итд.), учествовала на конференцијама и сарађивала са књижевним фестивалима у земљи и иностранству (Београдски фестивал поезије – Трећи трг, Културни центар града Београда – Светски дан поезије, Поетроника – Москва). Објавила велики број превода са руског језика и на руски језик, есеја и научних радова.
Члан је Удружења књижевних преводилаца Србије.
Сергеј Завјалов је рођен 1958. године у граду Пушкин, Лењинградска област, СССР. Дипломирао је на Одељењу класичних језика на Филолошком факултету Лењинградског државног универзитета. Од 1970. до 2004. године живео је и радио у Лењинграду, 2004. се преселио у Финску, а након неколико година у Швајцарску, где и данас живи и ради.
Стваралаштво Сергеја Завјалова представља један од незаобилазних књижевних опуса у савременој руској књижевности. Сергеј Завјалов почео је да ствара почетком осамдесетих година, а прве циклусе песама објавио је у самиздату 1985. године. Од јануара 1986. године члан је Клуба-81(савез писаца Лењинграда као алтернатива званичном совјетском Савезу писаца), а од 1987. године и део његовог одбора. Године 1994. објавио је своју прву збирку песама Оде и еподе. Затим следи збирка Мелика из 1998. године и Мелика из 2003. године, те збирке Говори из 2010. године и Совјетске кантате из 2015. године, те Песме и поеме 1993 – 2017 из 2018. године. Непрестано објављује у свим најзначајнијим часописима и алманасима. Штампа критичке чланке и есеје о поезији. Два пута био у најужем избору за награду Андреј Бели у номинацији за поезију да би 2015. године постао лауреат ове најпрестижније руске награде за књижевност у категорији поезија. Такође је био и члан жирија награде Андреј Бели. Награђен је и престижном италијанском наградом за књижевност « Ил Цеппо интерназионале Пиеро Бигонгиари » (Пистоиа, Италиа, 2016). Члан је руског и финског ПЕН-центра. До данас је објавио шест књига поезије и велики број критичких есеја, чланака, предавања. Превођен на многе језике, па је тако објавио збирке поезије на енглеском, финском, шведском, италијанском, естонском… На српском језику су његови стихови објављени у следећим часописима: Књижевни лист № 90/91, 2010 ; Мостови № 147, 2010 ; Повеља № 2, 2010 ; Градина № 42/43, 2011 ; Агон # 10 (2010).