ОТКАЗАНО Предавање Сање Петровић Тодосијевић РЕФОРМА ОСНОВНОШКОЛСКОГ СИСТЕМА У СРБИЈИ 1944-1959.
Важно обавештење!
Предавање Сање Петровић Тодосијевић у организацији Института за новију историју Србије
РЕФОРМА ОСНОВНОШКОЛСКОГ СИСТЕМА У СРБИЈИ 1944-1959. заказано за 26. септембар у Галерији Артгет са почетком у 19.00 је отказано, због болести ауторке.
Извињавамо се публици. Хвала на разумевању.
Нова монографија Сање Петровић Тодосијевић, научне сараднице Института за новију историју Србије и једне од оснивачица и чланица Центра за југословенске студије под називом Отећемо светлост бучном водопаду. Реформа основношколског система у Србији 1944-1959. (Институт за новију историју Србије, 2018) представља покушај да се одговори на питање како је изгледала политика образовања и васпитања у периоду од завршетка ратних операција на тлу Србије, као саставног дела југословенске државе, у јесен 1944. до доношења Закона о основној школи 1959. године који је представљао републичку „верзију“ савезног Општег закона о школству из 1958. године којим је на тлу читаве југословенске државе успостављена јединствена осморазредна основна школа. Са једне стране, ради се о покушају да се истраже специфичне одлике политике образовања и васпитања која је успостављена у Србији и Југославији сменом режима и конституисањем револуционарне комунистичке власти која је политику образовања и васпитања видела као једну од главних полуга у процесу културне трансформације друштва односно стварања социјалистичког друштвеног поретка. Са друге стране, ради се о покушају да се реформа основношколског система као базичног дела јединственог образовног система, до које је у Југославији дошло после Другог светског рата сагледа као саставни део борбе за модерну школу која је у Србији трајала од краја 19. века али и као саставни део борбе за „нову школу“ или „школу без зидова“ која је у највећем делу Европе и света трајала од почетка 20. века. Реформа основношколског система као дела јединственог образовног система у Југославији педесетих година 20. века била је кључни покртач у процесу стварања јединствене југословенске културе за децу (ликовно, филмско, музичко стваралаштво) али и успостављања једног потпуно другачијег модела детињства односно „срећног детињства“.
Специјални гости: Миодраг Шуваковић (теоретичат уметности и декан Факултета за медије икомуникације), Миле Бјелајац (историчар, издавач књиге и директор Института за новију историју Србије), Ивана Богићевић Леко (драмски педагог), Владимир Миловановић (филмски редитељ), Станислава Бараћ, (историчарка књижевности и председница Центра за југословенске студије)
Др Сања Петровић Тодосијевић (1977, Шабац) је научна сарадница Института за новију историју Србије. Бави се друштвеном историјом Србије и Југославије у периоду после Другог светског рата с посебним освртом на историју детињства и историју образовања као и историјом Другог светсог рата с посебним освртом на масовне злочине и Холокауст као и политику колаборационистичке управе на тлу немачке окупационе зоне у Србији. Члан је и секретар Редакције Библиотеке Студије и монографије Института за новију историју Србије. Једна је од оснивачица Центра за југословенске студије. Члан је Радне групе Републике Србије за обнову Бившег југословенског павиљона у Државном музеју Аушвиц Биркенау. Дугогодишњи је сарадник Музеја Холокауста у Вашингтону. Написала је две монографије: За безимене. Даелатност УНИЦЕФ-а у Федеративној Народној Републици Југославији 1947-1954 (Београд:Институт за новију историју Србије, 2008) и Отећемо светлост бучном водопаду. Реформа основношколског система у Србији 1944-1959 (Београд:Институт за новију историју Србије, 2018). Приредила је рукопис Григорије Бабовић, Летопис Шапца 1933-1944 (Београд-Шабац: Институт за новију историју Србије-Библиотека шабачка, 2010). Један је од аутора изложбе Последње одредиште Аушвиц која је 2015. године организована у Историјском музеју Србије. Активна је као члан Иницијативе за обнову Меморијалног комплекса „Бошко Буха“.