У суботу, 26. октобра у Народном музеју у 21 час реномирани домаћи музичари заједно са познатим француским тромбонистом Жаком Можеом, представиће одабрана камерна дела композитора академика Ивана Јевтића. Између осталог, овом приликом премијерно ће бити изведен Јевтићев Концерт за тромбон и гудаче.
Камерни оркестар Уметничког ансамбла МО Станислав Бинички
Диригент: Милица Јелић
Солисти: Жак Може (тромбон), Нађа Дорник (харфа), Ненад Јанковић (фагот), Евгенија Јеремић (сопран), Михаило Саморан (кларинет), Вања Шћепановић (клавир)
Програм:
Концерт за тромбон и гудаче, cветска премијера
Con rigore
Lento
Allegrossimo
Жак Може, тромбон
На вратима црне шуме (Am Tor zum Schwarzwald), за харфу, фагот и гудаче
Adagio /attacca/
Allegro
Нађа Дорник, харфа
Ненад Јанковић, фагот
Крхкотине леда (Eissplitter)
циклус песама на стихове Ирене Шпаисер за сопран, камерни оркестар и соло хорну
Евгенија Јеремић, сопран
Милан Роксандић, хорна
Концерт за кларинет, клавир и гудаче
Allegro moderato
Tranquillo /attacca/
Allegrissimo
Михаило Саморан, кларинет
Вања Шћепановић, клавир
Солисти наступају са камерним оркестром Уметничког ансамбла Станислав Бинички и диригентом Милицом Јелић
Одувек сам посвећивао веома много пажње камерној музици. Ова врста композиције даје велике могућности у комуникацији и хуманом приступу и односу међу музичарима, онима који је изводе. Солисти су упућеени једни на друге, они се гледаају и разговарају музиком…
Иван Јевтић
Биографија композитора:
Иван Јевтић је рођен у Београду, где је студирао композицију на Музичкој академији у класи професора Станојла Рајичића. Дипломирао је 1971, а магистрирао 1973. године. Наставио је усавршавање на Париском националном конзерваторијуму за музику, а у класи познатог француског композитора Оливијеа Месијана, а након тога и у Бечу, код професора Алфреда Ула нa Високој школи за музику (Хердерова стипендија). Од 1978. године живи и ради као слободни уметник. Лауреат је бројних конкурса за композицију. Дела Ивана Јевтића су извођена од стране еминентних музичких уметника у скоро свим земљама Европе, Северној и Јужној Америци, Русији, Јапану и Кини. Био је члан жирија више интернационалних музичких такмичења, где су на програму истих, његова дела била задата као као обавезни комади: у Паризу, Нарбону, Луневилу, Београду, Арлу и Женеви. Од 1997. до 1999. године био је професор композиције и оркестрације на Конзерваторијуму за музику Федералног универзитета у Пелотасу (Рио гранде до сул), Бразил. До данас је Иван Јевтић написао више од 100 композиција у области камерне, концертантне и симфонијске музике. Његова дела су су објавила три позната француска издавача: А. Leduc, G. Billaudot, Chant du Monde, као и швајцарси издавач Éds. Bim. Штампано је око 20 компакт дискова са његовим композицијама у Србији, Француској, Шведској, САД, Немачкој, Јапану…. Године 2003, изабран је за Дописног члана Српске академије наука и уметности.
Биографије солиста:
Жак Може (Jacques Mauger) (Нормандијa) студирао је тромбон на Високом националном конзерваторијуму у Паризу. Добитник награда на међународним такмичењима у Маркнојкирхену и Тулону, је професионалну каријеру започео као први тромбониста Филхармонијског оркестра Нице, а затим је постао соло тромбониста Оркестра Париске опере. Од 1990. године, посветио се активности концертног музичара. Често је натупао у Француској и у иностранству као солиста са различитим ансамблима, од гудачих и симфонијских оркестара до дувачких и концертних састава. Наступао је у оквиру телевизијских програма станица ZDF, GLOBO, RAI и MUZZIK у Француској, а многи композитори са међународне сцене писали су за њега оригинална дела или аранжмане. Жак Може и даље предаје на Регионалном конзерваторијуму Париза (Conservatoire à Rayonnement Régional de Paris), а професор је тромбона и на Високој музичкој школи Лозане (HEMU Lausanne). Гостујући је професор на Универзитету Сензоку Гакуен у Токију, а одржава мајсторске курсеве у земљама попут Француске, Уједињеног краљевства, Јапана, Кореје, Кине, Шпаније, Немачке, Швајцарске, Холандије, САД, као и у Јужној Америци. Као солиста, снимио је преко 30 компакт дискова. Заједно са Мишелом Дефејом, Жак Може је оформио нову студијску збирку за тромбон коју је 2008. године објавила париска издавачка кућа IMD Arpèges (Editions Alphonse Leduc). У оквиру париске фабрике лимених дувачких инструмената Antoine Courtois развио је нови модел тромбона AC440. Од 2012. године, Жак Може је председник Удружења тромбониста Француске.
Нађа Дорник (Београд, 2000) је студент харфе и клавира Националног козерваторијума Супериор у Паризу. Харфу студира у класи професорке Изабеле Морети, а клавир у класи професорке Ортанс Картје-Бресон. На студије је примљена са 16 година, једногласном одлуком жирија. Претходно је, као ђак генерације, завршила МШ Мокрањац у Београду, клавир у класи професорке Жељке Воркапић и харфу у класи професорке Дијане Сретеновић. До сада је освојила више од 30 првих награда, на међународним и националним такмичењима. Њен репертоар обихвата бројна дела за соло, камерно и концертно извођење, како за харфу тако и за клавир. Одржала је бројне рецитале у Италији, Немачкој, Енглеској, Француској. Представила се публици и у Москви, Њујорку, као и на Светском конгресу харфе у Хонг Конгу. Одржала је више хуманитарних концерата. Прве солистичке наступе одржала је са 12 година, са оркестрима МО Станислав Бинички и Pro Classica. Наступала је и са Филхармонијом младих Борислав Пашћан, Симфонијским оркестром РТС-а, као и Женевским камерним оркестром.
Ненад Јанковић је дипломирао, магистрирао и докторирао на ФМУ у Београду у класи проф. Мирка Исаеског. Оснивач је дувачког триа и дувачког квинтета Београдске филхармоније и један је од оснивача ансамбла Балканска камерна академија. Јанковић је соло фаготиста Београдске филхармоније. Редовно наступа као члан оркестра камерне опере Мадленијанум, Војвођанског симфонијског оркестра и Црногорског симфонијског оркестра. Као солиста наступао је са Београдском филхармонијом, Симфонијским оркестром Војске Србије, БГО Душан Сковран, Гудачима Светог Ђорђа, Симфонијском оркестром Југоисточне Европе, Камерним оркестром YES -Youth european strings, Sor Trondelag orchestra из Трондхајма и Харбинским симфонијским оркестром из Кине. Добитник је више првих награда на републичким и савезним такмичењима, Октобарске награде града Београда за стваралаштво младих 1995. године, као и награде ФМУ из фонда Бруно Брун за најуспешније завршене докторске студије у школској 2013/2014. години. Pедован је предавач на радионици за дувачке инстументе у Тивту. Запослен је на Академији уметности у Новом Саду, у звању доцента за фагот. Такође је и професор фагота у Музичкој школи Даворин Јенко у Београду. Ненад Јанковић свира на инстументима ручне израде, модел Император и Милан, које је са пуно љубави направио господин Живан Шарчевић.
Евгенија Јеремић (Крагујевац, 1991) је завршила основно и средње музичко образовање у класи Лидије Јевремовић у Крагујевцу. Студије соло певања је започела на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу у класи проф. Марине Трајковић Биџовски, а наставила на ФМУ у Београду, где је и мастерирала 2016. године, у класи проф. др. Виолете Панчетовић Радаковић. Од бројних награда које је освојила током школовања издвајају се: прве награде на 2. Међународном такмичењу Елена Николаи (Бугарска) и 43. Међународном такмичењу Музичке омладине Jeunesses Musicales (Србија), као и награде и звања лауреата на такмичењима Никола Цвејић (Рума), Лазар Јовановић (Београд) и Петар Коњовић (Београд). Примљена је у оперски студио Борислав Поповић Народног Позоришта у Београду 2011. године, који је водила примадона Радмила Бакочевић, а потом и првакиња опере Сузана Шуваковић Савић. Као члан оперског студија, дебитовала је 2012. године у опери Сестра Анђелика. Као члан оперског студија ФМУ дебитовала је 2014. године у улози Станке у опери На уранку С. Биничког. Њен оперски репертоар обухвата улоге као што су Микаела (Кармен, Ж. Бизе), Виолета Валери (Травијата, Ђ. Верди), Дездемона (Отело, Ђ. Верди), Сестра Анђелика (Сестра Анђелика, Ђ. Пучини), Мими (Боеми, Ђ. Пучини), Розалинда (Слепи миш, Ј. Штраус), Коштана (Коштана, П. Коњовић) и друге. Као солиста наступала је са ансамблима: Хор и СО Радио телевизије Србије, Београдска филхармонија, Белоруска филхармонија, оркестар Пловдивске опере, оркестар опере из Брашове, Уметнички ансамбл Станислав Бинички, Филхармонија младих Борислав Пашћан и Нишка филхармонија. Добитница је награда из фондова Данице Мастиловић и Бисерке Цвејић у 2014. години, а 2015. године била је студент генерације ФМУ у Београду. Исте године добила је награду ревије класичне музике Музика класика за најмлађег извођача године. У Минску, 2016. године додељена јој је међународно призната награда Белбренд у категорији за соло певање, а 2019. године награда УМУС-а за најуспешнијег младог уметника у 2018. години.
Вања Шћепановић је дипломирао у класи руског педагога Владимира Бочкарјова, а потом завршио мастер студије и специјализацију клавира у класама професора Александра Сердара и Љиљане Вукеље на ФМУ у Београду. Тренутно је студент завршне године докторских академских студија на одсеку за камерну музику у класи проф. Горана Маринковића. Тема његовог докторског уметничког пројекта је дело Квартет за крај времена композитора Оливијеа Месијана. Вања Шћепановић је члан камерног ансамбла Аратос трио са којим активно наступа изводећи музику XX и XXI века, са нагласком на дела домаћих аутора. Током студија освојио је многе награде у категоријама соло клавира и камерне музике. Наступао је као солиста и камерни извођач у Србији, Црној Гори, Италији, Словенији, Хрватској и Канади. Добитник је стипендија Министарства просвете и Министарства културе, а као најперспективнији студент и награде Завода за међународну, културну и техничку сарадњу.
Михаило Саморан (Београд) је након завршене МШ Јосип Славенски у класи проф. Предрага Стефановића, дипломирао и докторирао на ФМУ у Београду у класи проф. Анте Гргина. Похађао је мајсторске курсеве професора Јиржија Хлавача, Мишела Летјека и Александера Нојбауера, као и курс камерне музике који је водио ансамбл Беч – Берлин који чине солисти Бечке и Берлинске филхармоније. Двоструки је финалиста конкурса Jeunesses musicales у Букурешту 2002. и Београду 2012. године. Осим бројних наступа у реномираним београдским концертним просторима, наступао је и као солиста са симфонијским оркестром ФМУ у Београду, Уметничким ансамблом Министарства одбране Станислав Бинички, оркестром Камерата Сербика и Београдском филхармонијом. Као камерни музчар редовно наступа са ансамблом Балканска камерна академија. Од сезоне 2006/2007. године, стални је члан Београдске филхармоније.
Биографија ансамбла и диригента:
Наш прослављени композитор, наставник и утемељивач војне музике Станислав Бинички, основао је 26. септембра 1899 године, Први београдски војни оркестар чију традицију кроз три века чува Уметнички ансамбл МО Станислав Бинички. То је био први београдски оркестар који је могао изводити, за тадашње доба, модерну музику. Прослављајући јубилеј 120 година постојања, Уметнички ансамбл МО Станислав Бинички представља установу Управе за односе са јавношћу, која својом програмском и репертоарском разноврсношћу, жанровском прилагодљивошћу, високим уметничким критеријумима и широком лепезом извођачких могућности, на достојан начин афирмише и репрезентује Републику Србију, Министарство одбране и Војску Србије, домаћој и иностраној публици, као и стручној јавности.
Диригентица Милица Јелић је завршила специјалистичке студије из дириговања у класи маестра проф. Бојана Суђића, под чијим је менторством завршила и мастер студије дириговања на ФМУ у Београду. Такође је завршила и мастер студије из симфонијског дириговања на Универзитету за музичку и извођачке уметности у Грацу код маестра проф. Мартина Зигхарта, док је основне академске студије завршила на ФМУ у класи проф. Биљане Радовановић. Као један од најбољих студената, била је стипендиста Министарства просвете и Фонда за младе таленте Доситеја. На пољу симфонијског и хорског дириговања усавршавала се са врсним стручњацима као што су Јорма Пaнула, Генадиј Дмитрјак, Јоханес Керн, Волфганф Бозиц и многи други. Наступала је и радила са истакнутим хоровима у земљи и иностранству као што су Оперски хор Народног позоришта у Београду, Симфонијски оркестар РТС, Уметнички ансамбл Станислав Бинички, Савариа симфонијски оркестар (Мађарска), и други. Добитница је награде за најбољег диригента на Хорфесту (Ваљево, 2017) као и на фестивалу Хорови међу фрескама (Београд, 2015). Оснивач је и диригент хора и ансамбла Alliluia.
Концерт организује композитор Иван Јевтић у сарадњи са Културним центром Београда, Народним музејом и Уметничким ансамблом МО Сатнислав Бинички.
Концерт су финансијски подржали гђа. Мадлена Цептер и Иван Јевтић.