Galerija ARTGET, Trg republike 5/I
Umetnički direktor Galerije Artget u 2019. – Milena Marjanović
FREDERIK BRENER, DIJASPORA
7 – 28. novembar 2019.
Otvaranje: četvrtak, 7. novembar u 19.00
Program uz izložbu
Petak, 8. 11. 2019
18:00 – Frederik Brener govori o svom radu
Učestvuju: Frederik Brener i Vojin Mitrović, foto-laborant
Moderira: Vesna Danilović
Prevod obezbeđen
Frederik Brener (Frédérick Brenner, 1959, Pariz), francuski fotograf svetskog renomea, laureat Prix Nièpce 1981, veliki deo svog opusa je posvetio dokumentovanju jevrejske dijaspore na kraju dvadesetog veka.
Prvobitno nameravajući da zabeleži jevrejske zajednice pre nego što su nestale, projekat je postao istraživanje u potrazi za mnoštvom disonantnih identiteta pojedinih Jevreja i jevrejskog naroda među većinskim narodima u više od 40 zemalja, o čemu je objavio sedam foto-monografija. Na osnovu pretposlednje objavljene knjige Diaspora – Homelands in Exile | 1978–2003 (Dijaspora: Domovine u egzilu | 1978– 2003), načinjen je izbor od 33 fotografije koje će biti premijerno predstavljene domaćoj publici u prisustvu autora, antropologa po obrazovanju, i čuvenog foto-laboranta Vojina Mitrovića.
Brener se seća: „Godine 1978. snimio sam prvu fotografiju, u srcu Jerusalima, u Mea Šerimu, u danu kada Jevreji proslavljaju Purim.Godine 2002. snimio sam poslednju fotografiju u jednom poljskom mestu u kome od nedavno živi samo jedan Jevrejin – svi ostali su bili katolici prerušeni u Jevreje. Purim odavno nije festival; on postaje stvarnost.“ Jer, Praznik se, između ostalog, proslavlja i malim karnevalom, pošto pada u deo godine kada se i u drugim etničkim i verskim zajednicama priređuju karnevali. Šta nam ovo kazuje? Pre svega da izložbi Frederika Brenera priđemo kao narativnom svitku koji treba odmotavati da bismojevrejske zajednice sebi dovoljno približili. Da bismo shvatili kontradiktornu situaciju u kojoj se nalaze: jevrejska dijaspora živi permanentni egzil – izgnanstvo koje ipak podrazumeva nekakav vlastiti dom. Kao što piše Džon Paul Riko: „Domovina može biti i samo progonstvo“(„Nadrealnost zajednice: Dijaspora: Domovine u egzilu Frederika Brenera“, Culture machine, 2008), ma koliko to paradoksalno zvučalo. Ovo bi bio još jedan ugao čitanja Brenerovih fotografija, pogotovo onih koje su izmeštene iz zatečene realnosti i ukomponovane u nadrealnu instalaciju, poput Ostrvo Elis, Njujork, SAD, 1999.
Iz teksta Narativni svitak permanentnog izgnanstva Milene Marjanović
Frederik Brener (Pariz, 1959) je svetski priznat francuski fotograf jevrejskog porekla, laureat Prix Niepce 1981, nagrade Francuske akademije „Villa Medici“, Rim 1992, Nacionalne jevrejske književne nagrade 2003. i Nagrade Instituta za napredne studije, Berlin 2016–2017, i mnogih drugih. Studirao je francusku književnost i socijalnu antropologiju na Sorboni, i na Visokoj školi za društvene nauke stekao zvanje magistra socijalne antropologije. Njegov celokupan opus posvećen je dokumentovanju života Jevreja u njihovim brojnim dijasporama na svih pet kontinenata. Objavio je sedam foto-monografija: Jerusalem, Instants d’Eternite (Jerusalim, Trenuci večnosti), 1984, Israel (Izrael), 1988, Marranes (Svadbe), 1992, Jews/America/ARepresentation (Jevreji/Amerika/Prikazivanje), 1996, Exile at Home (Izgon kod kuće), 1998, Diaspora: Homelands in Exile (Dijaspora: Domovine u egzilu), 2003. i An Archeology of Fear and Desire (Arheologija straha i želje), 2014.
Brener je, između ostalog, izlagao u Muzeju Nisefor-Nijeps, Šalon na Soni, u Jevrejskom muzej u Amsterdamu, na Susretima u Arlu, u Jelisejskom muzeju u Lozani, kao i u Njujorku – u Internacionalnom centru za fotografiju, Bruklinskom muzeju, Galeriji „Howard Greenberg“…
