КОЛЕКЦИЈА ДЕЦЕНИЈА Кустоско-уметничко истраживање
КОЛЕКЦИЈА ДЕЦЕНИЈА
Кустоско-уметничко истраживање
Галерија Рефлектор, Крчагово касарна, Ужице
5-11.11.2019.
Отварање изложбе у уторак, 5. 11. у 18 сати
Уметници: Синиша Илић, Анси Каситони, Марта Попивода, Синиша Радуловић, Бранимир Стојановић, Ана Хушман
Народно позориште Ужице, Мала сцена, Трг партизана 12, Ужице
Недеља, 10.11.2019. у 18 сати
Пројекције филмова уметника из Колекције Октобарски салон и разговор са ауторима истраживања
Уметници: Милица Томић, Гордана Анђелић Галић, Бојан Фајфрић
Аутори кустоско-уметничког истраживања: Зорана Ђаковић Миннити и Синиша Илић
Програм се реализује у сарадњи са галеријом Рефлектор, Народним позориштем у Ужицу и Фестивалом Без превода.
Организатори: Културни центар Београда, галерија Рефлектор, Народно позориште Ужице, Фестивал Без превода
Подршка: Град Београд, Министарство културе и информисања Републике Србије, Град Ужице
Колекција деценија је дугорочни кустоско-уметнички истраживачки пројекат који као полазиште узима међународну колекцију уметничких дела савремене уметности Октобарски салон, основану 2011. године. Кроз серију изложби и програма радови из ове колекције приказују се у различитим излагачким контекстима, испитујући тако и могућности институционалних сарадњи. Тако конципиран пројекат, у свом облику и формату променљив, истражује услове у којима се приказује савремена уметничка продукција, преиспитујући истовремено позицију ове, али и генерално уметничке колекције као јавног добра.
Део Колекције Октобарски салон 2018. године добио је статус јавног културног добра.
Издање у Ужицу реализује се кроз два програма.
У галерији Рефлектор биће изложени радови у којима се аутори баве позицијом уметника и уметности, односом уметности и друштва и уметничким радом. Двема додатним интервенцијама, уметничком – цртежом на зиду и кустоском, писаћом машином на папиру откуцаним целокупним списком радова који су у колекцији, на симболички начин скрећемо пажњу на организацију знања око уметности и њеног односа са публиком као и на мануелни, материјални рад и време као кључне категорије у критичком и аналитичком бављењу и сагледавању уметности и културе.
Други сегмент програма реализује се у сарадњи са позоришним фестивалом Без превода. На Малој сцени Народног позоришта Ужице биће приказани филмови уметника који у фокусу имају изведбу, уметнички гест као форму критичког мишљења, јавног говора, реферишући на југословенско културно наслеђе.
О радовима изложеним у галерији Рефлектор
Седмочасовни филм под називом Сви говоре аутора Банимира Стојановића приказује 62 десетоминутне презентације чланова Удружења ликовних уметника Србије, отварајући питања улоге Удружења али и уметничког рада и улоге у друштву у односу на аутономију уметности.
Синиша Радуловић кроз 77 питања покушава доћи до одговора који се односе на уметничку позицију и етику, нотирајући проблеме лицемерја, нарцисоидности и недостатка емоције.
Ана Хушман у филму под називом Ручак на примерима познатих обичаја и правила лепог понашања промишља о смислу и ефектима приручника који тврде да могу помоћи у бољем међусобном разумевању.
Филм Летеће веверице финског уметника Ансија Каситонија, који је скоро постао лајтмотив овог пројекта и био приказан у свим досадашњим издањима, је анимирана прича о младој веверици која воли рокенрол, америчка кола и скејтборд и не жели да настави дуготрајну породичну традицију облачења у летећу веверицу, у циљу заштите своје шуме. Рад би се могао интерпретирати и као аутобиогрфска прича коју је написао потомак предузетничке породице који је постао уметник.
У филму Причај са њим Марта Попивода се бави вишеслојношћу уметничке изведбе. У потрази за непостојећим оком гледалаца, видео запис губи суверенитет над својим објектом и претвара се у крхко искуство, преносећи сензуалност перформанса посматрачу. Филм настаје у сарадњи са кореографкињом Дженифер Лејси у оквиру пројекта Ја <3 Лижију Кларк.
Синиша Илић у филму Прелазак у збиљу позиционира слику Љубице Сокић као кулису радњама анализирања, истраживања, процењивања и интерпретирања уметности, друштва, историје, смештајући их у отуђене радне просторе места гледања уметности. Илић се осврће на друштвено-политички контекст кроз архивске фотографије приказујући их као макете друштва и његових различитих облика институција. Ограниченост институционалних оквира провлачи кроз филтер изведбених радњи, доводећи их постепено у контакт са ширим контекстом, такозваним спољним светом и његовим сложеним и на први поглед не сасвим разумљивим односима.
О ауторима
Анси Каситони је скејтер и вишеструко награђиван уметник из Финске. Црта, прави скулптуре, компонује и наступа на концертима. У филмовима углавном обрађује епске теме попут морала, љубави, смрти, генерацијских разлика, секса и подморница. Добитник је наградe ArsFennica 2011. Аутор је након учешћа на 53. Октобарском салону, Колекцији Октобарски салон поклонио два видео рада – Летеће Веверице и Планета полова, а оба су била излагана на поменутом Салону.
Марта Попивода је редитељка и видео уметница. Кроз радове пропитује тензије између сећања и историје, колективног и индивидуалног тела, идеологија и свакодневног живота, фокусирајући се на антифашистичке и феминистичке потенцијале Југословенског социјалистичког пројекта. Добитница је Берлинске Уметничке награде за визуелну уметност коју додељује Уметничка академија у Берлину. У оквиру 49. Октобарског салона под називом Уметник грађанин, уметница грађанка излагала је рад косов@одакле нам ставови, а у оквиру 51. Октобарског салона под називом Ноћ нам прија представила је филм Рашколована видео учионица. Филм Причај са њим откупљен је 2016. године.
Синиша Радуловић (1983., Подгорица, Црна Гора). Дипломирао је на Факултету ликовних умјетности на Цетињу, где је и магистрирао 2008. године. Добитник је Награде Милчик Young Visual Artist Award (2017). Рад 77 питања излаган је у оквиру 56. Октобарског салона под називом Љубавни занос, а откупљен је 2018. године.
Бранимир Стојановић (1958) је психоаналитичар, филозоф и уметник. Члан је Београдског Психоаналитичког друштва, оснивач и предавач у Школи за историју и теорију слике, оснивач и уредник издања The Gay Science и часописа Прелом. Уредник је Архива психоанализе, оснивач је и члан Групе Споменик као и библиотеке и самообразовне платформе Учитељ незнализа и његови комитети. Рад Сви говоре је продуциран за потребе 50. Октобарског салона под називом Околности, а аутор га је поклонио Колекцији Октобарски салон.
Ана Хушман експериментише с могућностима анимације, документарним и играним елементима у филму, гласом и артикулацијом. Унутар радних процеса, занима је пропитивање и обртање позиције аматерског и професионалног субјекта перформативности, самог медија те структура које диктирају и производе обрасце понашања. Доцент је на Одсеку за анимирани филм и нове медије Академије ликовних умјетности у Загребу и суоснивач удружења РЕСТАРТ. Видео рад Ручак излаган је на 53. Октобарском салону под називом Good Life, а ауторка га је поклонила Колекцији Октобарски салон.
О филмовима уметника који ће бити приказани на Малој сцени у Народном позоришту
Милица Томић, Једнога дана уместо ноћи, бљеснуће рафал из митраљеза кад дручке светлост не може доћи, (из поеме Оскара Давича), акција/интервенција у јавном прстору изведена у Београду, 2009. године, посвећено Анархо-синдикалистима Београда, 03.09.2009.
10 минута
Током два месеца у јесен 2009. године уметница Милица Томић посећивала је места успешних антифашистичких акција које су за време немачке окупације током Другог светског рата спроводили грађани и чланови Народно-ослободилачког покрета у Београду. Рад говори и о антифашизму данас и његовом брисању из јавне историје и јавног сећања, о његовој актуелности, у односу на нове околности и нове облике фашизма.
Гордана Анђелић Галић, Мантра, 2006.
5 минута
Негде на периферији Сарајева, уметница Гордана Анђелић Галић прихвата 24 заставе које су обележиле историју Босне и Херцеговине. У тренутку преузимања последње, тренутне заставе БиХ, формиране након распада бивше Југославије, све остале почињу да испадају из руку уметнице. Рад заправо говори о терету прошлости који нам оставља свака политичка опција која дође на власт и зато ова прича нема почетак и крај.
Бојан Фајфрић, Узрок смрти, 2015.
13 минута
Нови југословенски филм, тзв.црни талас увео је неуспех протагонисте као средство критичког преиспитивања друштва. Његови аутори су одбацили правила и резултате званичне оптимистичке културе и отворено приказали мрачну страну југословенског социјалистичког друштва изазвану увођењем тржишне економије и друштвеним последицама које су из тога произашле. У раду Узрок смрти уметник на себе преузма личности пет иконичких ликова из црног таласа и поново глуми њихове завршне сцене: Милена, W.Р.: Мистерије организма (1971) Душан Макавејев, Југослава, Рани радови (1969), Желимир Жилник, Иво, Заседе (1969) Живојин Павловић, Том, Пластични Исус (1971) Лазар Стојановић и Џими Барка, Кад будем мртав и бео (1967) Живојин Павловић.
О истраживању
Истраживање Колекција деценија је имало прво издање 2018. године у Простору за сувремену умјетност Апотека у Водњану у оквиру програма This is (not) a Museum на позив кустоскиње Бранке Бенчић када су изложени радови Ансија Каситонија, Анике Стрем и Дубравке Секулић из Колекције Октобарски салон, Љубице Цуце Сокић из Колекције Културног центра Београда и рад Синише Илића, Прелазак у збиљу продуциран за потребе и у оквиру поменутог истраживања. У Галерији Милорада Бате Михаиловића у Панчеву, осим поменутих аутора, укључени су радови Оливере Парлић и Карстена Конрада из Колекције Октобарски салон и таписерије Надежде Новичић, која је у периоду између 1968. и 1987. излагала на изложбама Октобарских салона, а део су Колекције Културног центра Панчево.
Зорана Ђаковић Миннити запослена је у Културном центру Београда где се бави међународном сарадњом и уређивањем програма галерије Подроом. Сарађује на реализацији Октобарских салона и чланица је међународних кустоских мрежа Curators’ Networks и IKT.
Синиша Илић је ликовни уметник активан и у пољу извођачких уметности. Кроз различите медије се бави друштвеним механизмима истражујући форме рада, тензија у друштву, насиља и нестабилних ситуација. Међу оснивачима је ТкХ (Теорија која Хода – уметничко теоријске платформе из Београда (2000-2017) О раду на:
Више о колекцији и пројекту на: www.oktobarskisalon.org