Представљени кустоси 58. Октобарског салона и резултати конкурса за излагање

58. ОКТОБАРСКИ САЛОН: САЊАРИ
19.09 – 1.11.2020.

Отварање изложбе за медије
Петак, 18.09.2020.

Отварање изложбе за публику
Субота, 19.09.2020.

Кустоси 58. Октобарског салона

Иларија Марота (историчарка уметности, кустоскиња и издавачица, рођена у Риму, где живи и ради), и Андреа Баћин (италијански издавач, кустос и графички дизајнер, рођен у Милану, живи и ради у Риму), сарађују као уреднички и кустоски колектив од 2009. године. Оснивачи су и главни уредници међународног уметничког часописа и издавачке куће под називом CURA. Године 2012., основали су BASEMENT ROMA, непрофитни пројекат посвећен промоцији уметника најмлађе генерације, а 2018. основали су изложбени простор КУРА у Милану, где делују као уметнички директори програма Open Studio Residency. Појединачно и заједно, били су кустоси преко 40 изложби уметника из целог света, како у Италији тако и у иностранству, сарађивали су са музејима, академијама, уметничким галеријама, и фондацијама. Међу тим уметницима су и Дан Хусеин Кларк, Клаудија Комте, Патризио Ди Масимо, Ив Шерер, Дејвид Дуар, Аугустас Серапинас, Нико Васелари, Лили Рејно-Девар, Николас Деје, Еи Аракава, Ед Форнилс, Атена Пападопулос, и други. Сарађивали су на уметничким публикацијама и групним изложбама са многим уметницима из целог света, међу којима су Данијел Стигман Мангране, Маргарите Имо, Мајкл Е. Смит, Иан Ченг, Бани Роџерс, Маике Шорел, Јоринде Воит, Џорџ Хенри Лонгли, Франческо Арена, и многи други. Сарађивали су са приватним и јавним институцијама на међународној сцени и били кустоси изложби у Кунстхале Лисабон, на Америчкој академији у Риму, у музеју MAXXI у Риму, у Ђулијани фондацији у Риму, у Номас фондацији у Риму, на Метрополитен универзитету у Лондону. Иларија Марота дипломирала је Иконографију и Иконологију, на одсеку за Историју уметности универзитета Ла Сапијенца у Риму, док је мастер студије завршила из области Музејског менаџмента на Луис Менаџмент и Кустоским студијама на универзитету Ла Сапијенца у Риму. Похађала је програм за кустосе у ИСЦП у Њујорку, 2013. У њена досадашња професионална искуства спадају: рад у оквиру кустоског одсека МАЦРО музеја у Риму (2006 – 2008), и у оквиру кустоског одељења АРЦО музеја у Беневенту (2005 – 2007). Андреа Баћин дипломирао је на одсеку за Графички дизајн и нове медије на Европском институту за дизајн у Милану, а радио у својству уметничког директора за агенције попут Saatchi & Saatchi, и Ogilvy & Mather. Обоје су тренутно чланови селекторске комисије за доделу награде Булгари MAXXI коју додељује MAXXI музеј.

Концепт 58. Октобарског салона: Сањари

Филозофи се већ вековима баве питањем у којој се мери вањски свет може сматрати стварним, користећи ониричко као аргумент за критику свега што доживљавамо поузданим. Данас се чини да је убрзани развој нових технологија то питање учинио беспредметним. Могућност стварања и учествовања у све софистициранијим виртуелним просторима делује као бег од реалности, бег у димензију која није строго ониричка али се, сасвим извесно, тиче наших снова.

Основна намера Сањара лежи у преиспитивању не само варљиве и двосмислене природе реалног, већ и простора уметности, који је замишљен као простор слободе који може да доводи у питање извесност реалног света, стеченог знања и наших уверења. У свету у ком културне, религијске, па чак и експресивне баријере постају све веће, уметници реагују на парадоксалне случајности супротстављених ставова, какви су отвореност, пропустљивост, неповерење и одбијање, стварањем једног новог простора. Простора у коме је могуће експериментисати расним, сексуалним и друштвеним слободама, простором у ком уметност нема једну већ многе форме, захваљујући сталној размени између виртуелног и физичког.

Питање које се поставља је следеће: Како се може посматрати свет данашњице? На који начин уметници могу да појасне комплексну природу савременог човека? У вишезначном свету у ком живимо, снови су израз човекове основне потребе. Сањари тако постају житељи једног метафоричког света у ком никакве баријере, ограничења, или границе не могу да спрече приступ земљи у којој је могуће редефинисати време, правила, ставове, или развити нове сценарије, нове путеве и нове крајолике. То је место на ком категорије прошлости, садашњости и будућности више не постоје, већ у ком један напуштени свет дефинише структуру неког новог доба.

Изабрани уметници на конкурсу 58. издања Октобарског салона:

Након пажљиве евалуације скоро 300 пристиглих пријава и портфолија, кустоси 58. Октобарског салона Иларија Марота и Андреа Баћин изабрали су следеће предлоге уметника и уметница. Кроз пажљиву процену пројеката и портфолија, кустоси су користили двоструки критеријум у одлучивању. Прво – генерацијски критеријум који има за циљ идентификовање нових талената којима би се по први пут могла пружити прилика за излагање у контексту Октобарског салона. Потом, посебан значај у процесу били су уметници са Балкана и из Србије, те у самом духу Октобарског салона, чији је циљ да подстакне и подржава нове генерације уметника који живе и раде у Србији. Овај фокус на младим уметницима је такође део концепта изложбе.

На основу ових премиса, уметници су бирани по квалитету својих предлога у односу на кустоски пројекат, због евокативне моћи њиховог дела и оригиналности њихове уметничке праксе, као и иновативних напора у њиховим индивидуалним уметничким истраижвањима.

Изабрани уметници су:
Марија Аврамовић и Сем Твидејл (1989, Београд / 1988, Херефорд, УК)
Сања Ћопић (1992, Београд)
Ненад Гајић (1982, Панчево)
Надежда Кирћански (1992, Зрењанин)
Хана Милетић (1982, Загреб)
Соња Радаковић (1989, Београд)

О Октобарском салону:

Октобарски салон је међународна изложба савремене уметности, која се од 2014. године реализује сваке друге године у периоду између септембра и децембра, траје шест недеља, нема стални изложбени простор, већ се сваке године бира нови у зависности од расположивости и концепта уметничког директора/кустоса. Октобарски салон је основао Град Београд 1960. године као изложбу најбољих остварења из области ликовних уметности (од 1967. и примењених уметности), а тада по угледу на изложбе Париских салона.
Током своје историје, Салон је мењао концепцију и облике организовања, а 2004. добио је међународни карактер и постао једна од значајних референтних тачака за српску али и регионалну уметничку сцену. Одбор Октобарског салона, кога именије Град Београд, одлучује о концепцији манифестације, уметничкој(ом) директорки(у)/кустоскињи(су) као и о члановима међународног жирија, који додељује награду Октобарског салона.

Досадашњи кустоси међународних издања Салона били су: Анда Ротенберг, Дарка Радосављевић и Небојша Вилић, Рене Блок, Лоран Хеђи, Бојана Пејић, Бранислава Анђелковић, Јохан Поусете и Селиа Прадо, Аленка Грегорич и Галит Еилат, Бранислав Димитријевић и Мика Ханула, кустоска група Ред Мин(е)д, Николаус Шафхаузен, Дејвид Елиот, Гунар и Данијел Кваран.

Чланови Одбора Октобарског салона од фебруара 2019:
Гордана Гонцић, председница, Светлана Јовановић, Маја Коларић, Ђорђе Озболт и Владислав Шћепановић
Оснивач и покровитељ: Град Београд
Подршка: Министарство културе и информисања Републике Србије
Организатор: Културни центар Београда
Партнери: Музеј града Београда, УЛУС, Италијански културни институт у Београду, Аустријски културни форум
Кнез Михаилова 6/И, 11000 Београд, Србија