ОТВАРАЊЕ ЈАНУАРСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА
Уторак 14. јануар 2020. у 13.00
Галерија Артгет, Трг републике 5/I
МАРИЈАНА ЈАНКОВИЋ
ВРЕМЕ ЈЕ ПРОСТОР
14. 1 – 13. 2. 2020.
Изложба младе фотографкиње Маријане Јанковић припада уметничким пројектима који се баве феноменологијом меморије, у оквиру којe уметници трагају за сећањима, властитим идентитетом, смислом постојања и његовим уметничким изразом. У савременом контексту који „убрзавањем времена и сужавањем простора изазива пукотине у сећању” (Катрога, 2011:36), ауторка прибегава уметничком стваралаштву које успоставља континуитет и умирујуће осећање припадности.
…
Фото-досије о ауторки очитава њен унутрашњи свет. Превођење породичне архиве и историјата у доживљај свог идентитета, путем уметничких техника колажирања, развијања сећања у наратив уметничке књиге, асоцијативних повезивања прошлости и садашњости, времена и простора, себе и других, у оквиру портрета и аутопортрета у садашњем контексту (као екстензијама претходних искустава, где је физички простор тачка сусрета проживљеног искуства и сећања), послужило је као материјални и симболички оквир за ре-колекцију и изградњу присуства и значења. Уметничко и имагинарно попуњавање стварности важан је моменат у изградњи сопства (Бергин, 2016:150). Стварање ове приче тако није само процес присећања, већ и конструкције, као и анализе и вредновања себе кроз претходна и садашња искуства.
Из текста Милице Перић
Маријана Јанковић (Ивањица, 1994) је завршила је основне и мастер студије на
Факултету примењених уметности у Београду, одсек Примењена графика, модул
Фотографија.
Ауторка је једне самосталне изложбе (Ауто)портрет (Галерија Дома културе у Ивањици, 2019) и учесница на 35 колективних изложби у земљи и иностранству, у пољу фотографије, графике и уметничке књиге. Тренутно се претежно бави концептуалном фотографијом и проширеним медијем фотографије.
Добитница је награде из Фонда „Бета и Риста Вукановић” 2017. године за најбоље
остварење из области графике студената основних академских студија, као и похвале на XVIII Бијеналу студентске графике, те откупне награде Министарства културе и информисања на изложби Мале графике 2016. године.
………….
Ликовна галерија, Кнез Михаилова 6
DESTRUCTION AND RECOVERY
14.1.2020 – 13.2.2020
Ауторка изложбе: др Сања Којић Младенов
Уметнице: Ана Вујовић, Сигалит Ландау, Весна Перуновић и Селма Селман
У циклусу Критичари су изабрали – традиционалној изложби која се као рецепција критичара савремене визуелне уметности у Ликовној галерији континуирано организује од 1967 – Сања Којић Младенов, добитница Награде Лазар Трифуновић за 2016, приредила је изложбу која се бави преиспитивањем родних улога и односа, стереотипа, позиција жене у друштвено-политичким и уметничким системима, као и питањем идентитета. Актуелни концепт под називом Destruction and Recovery повезује рад уметница међународне али и уметничке сцене Србије кроз интермедијску уметничку праксу ауторки Сигалит Ландау, Веснe Перуновић (Vessna Perunovich), Селмe Селман и Анe Вујовић.
Сигалит Ландау, интернационално реномирана уметница, бави се пропитивањима колективног идентитета, националне историје и митологије, чије наративе интердисциплинарним и мултимедијским уметничким пројектима повезује са истраживањима позиције сопственог тела и идентитета. Весна Перуновић усмерена је на пропитивање проблема које стварају геополитичке границе, затвореност и ксенофобичност друштва, позиције имиграната у новој средини, њихове свакодневне тешкоће у комуникацији и прилагођавању, прихватању и усвајању новог окружења. Селма Селман је уметница која користи уметност као средство за изазивање друштвених промена, поготово вековних предрасуда и изолације појединих заједница изван владајућег вредносног система. Усмерена је на пропитивање позиције идентитета, нарочито ромског и женског, наметнутих граница, сујеверја, стереотипа и друштвеног маргинализовања. Полази од проблема сопствене заједнице и личног, породичног живота обележеног стигмом због ромског порекла. У скулптуралним и амбијенталним формама Ана Вујовић полази од мотива националне орнаментике присутне на традиционалним ћилимима, у које уводи симболичне грешке, искораке из уобичајеног начина реализације, симулирајући у аналогном медију дисторзије, пропусте присутне у дигитално-технолошком, машинском ткању. Како се ткање може сматрати важним за успостављање процеса аутоматизације, појаву модерног компјутера и дигиталне технологије (Седи Плант, 1996), тако је оно и пример друштвеноисторијски ниско вреднованог, углавном женског, креативног рада, хипермедија…
………….
Галерија Podroom – Кнез Михаилова 6/-1
ОЛИВЕР РЕСЛЕР, Окупљање око олупине
14. 1 – 13.02.2020.
кустос: Дејан Васић
програм уз изложбу
уторак, 14. јануар у 18 сати
Разговор са уметником – Оливер Реслер говори о глобалном загревању, облицима грађанске непослушности и улози уметника (разговор ће бити на енглеском језику)
Током трајања изложбе биће организована јавна вођења Дејана Васића, кустоса изложбе.
Данас је опште признато да постоји феномен глобалног загревања. Просечна глобална температура порасла је за 1,1 ° C изнад нивоа прединдустријске ере. Због вишедеценијске неактивности влада, покушај да се раст температуре одржи испод 1,5 ° C или чак 2 ° C више се не чини реалним. По најгорем сценарију, до краја 21. века глобална температура могла би да порасте и за 5-6 ° C , што значи да би велики делови планете постали ненасељиви. Стотине милиона људи изгубило би основне услове за живот, што би резултирало таласима присилних миграција и вероватно ратовима око преосталих ресурса. Раст емисије CO2 у последњих 30 година подудара се с глобалном доминацијом неолибералног капитализма. Катастрофално глобално загревање је и један од ефеката крчења шума, јер су стабла главни усисивачи угљеника. Губитак станишта заједно са загађењем и пестицидима доводи до масовног изумирања врста.
На самосталној изложби Оливера Реслера „Окупљање око олупине“ биће заједно приказани неки његови радови који се баве глобалним загревањем. Централни експонат, петоканална видео инсталација „Све се слаже док се све распада“ (у току од 2016)*, излаже се заједно са великим зидним текстуалним и фотографским радом „Какав је ваздух тамо горе?“ (2018). „Све се слаже док се све распада“ фокусира се на успешне облике масовне грађанске непослушности. Сваки од пет филмова приказује по једну директну акцију покрета за климатску правду, спајајући различите контексте, ситуације и људе. Овај циклус филмова обједињује гласове активиста са политичким, али истовремено и поетским, текстом нарације који је уметник написао у сарадњи с писцем Метјуом Хиландом. Филмови показују како се протестом и алтернативним начином живота и организовања супротставља активностима корпорација и влада које су погубне по климу. Серија фотографија „Какав је ваздух тамо горе?“ Снимљена је у шуми Хамбахер поред Келна у Немачкој, где су активисти годинама окупирали вековну шуму како би спречили компанију РВЕ да уништи шуму због ископавања лигнита.
Изложба „Окупљање око олупине“ одржава се у Београду, једном од најзагађенијих главних градова Европе. Производња електричне енергије у електранама на угаљ не само што је главни разлог загревања планете до невиђених нивоа, већ отровни загађивачи ваздуха у Србији узрокују смрт 6.000 људи годишње. [1] Док масовност климатских демонстрација широм света указује на подизање нивоа свести људи о климатској кризи, Реслер иде корак даље и фокусира се на акције које се обично сматрају илегалнима, а које спроводе посвећени људи у покушају да онемогуће криминалне активности које доводе до климатских промена.
Више о изложби прочитајте овде.
Галерије Културног центра Београда су отворене сваког дана од 12:00 до 20:00, сем недељом, државним и верским празницима.
Програм галерија подржавају Град Београд — Секретаријат за културу и Министарство културе и информисања Републике Србије.