ОТВАРАЊЕ ФЕБРУАРСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА

ОТВАРАЊЕ ФЕБРУАРСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА
ЧЕТВРТАК 20. фебруар 2020. у 19.00

СТЕФАН ЂОРЂЕВИЋ l БОШКО ЂОРЂЕВИЋ
ДНЕВНИК О МАМИ
20. 2 – 26. 3. 2020.
Галерија АРТГЕТ, Трг републике 5/I
Уметнички диркетор Галерије Артгет у 2020: Александар Костић

Дневник о мами је прича о Негрици Неци Ђорђевић, испричана фотографијама њених синова, Стефана и Бошка.
Године 2017. Неци је по други пут установљен канцер, од којег се самостално излечила петанест година раније, користећи алтернативне методе лечења. Остаје при одлуци да се лечи сама, и сели се у  мали дом на језеру у потрази за исцељењем.
Ово је прича о свакодневној борби и последњим тренуцима. О љубави и жељи за животом.
Бити присутан, бити ту.

Стефан Ђорђевић је рођен 1987. године, у Бору. Након што се због студија сели у Београд, његово дотадашње главно интересовање, скејтбординг, бива замењено филмом и фотографијом. Завршио је основне и мастер студије Камере на Факултету драмских уметности у Београду, и тренутно ради као независни редитељ и сниматељ на филму и осталим медијима.
Режирао је кратки играни филм Последња слика о оцу, који је награђиван на фестивалима у Локарну, Сарајеву, Загребу, Београду…
Члан је интернационалне асоцијације документарних фотографа, Zero Photos.
www.stefandjordjevic.com

Бошко Ђорђевић је рођен 1988. године у Бору, где је завршио основно и средње образовање. Дипломирао је на Катедри за енглески језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу, и на Катедри камере Факултета драмских уметности у Београду. Бави се фотографијом и филмом.
www.boskodjordjevic.com

Подршка

EPSON, TAFF LINE

………….
ВЕСНА ГОЛУБОВИЋ
Одакле и Куда
20. 2 – 26. 3. 2020.
ЛИКОВНА ГАЛЕРИЈА – Кнез Михаиалова 6
ГАЛЕРИЈА Б2 – Балканска 2
Отварање, субота, 7. март, у 19 сати

Одакле и Куда  је назив најновије изложбе уметнице Весне Голубовић која ће бити представљена  у Ликовној галерији Културног центра Београда и Галерији Б2, а коју чини амбијентална инсталација и најновији сликарски радови.

…Krećući se između jednostavnosti i složenosti, ozbiljnosti i poetičnosti, od monumentalnih celina, poput projekta na Palati Albanija (2004), do intimnih dimenzija slika na platnu, Vesna Golubović je razvila vizuelnu gramatiku koja odbija autoritet singularnosti u odnosu prema nehijerarhijskom i serijalnom, gde jedna ideja odmah generiše sledeću u nizu. Ta logika se nalazi i u osnovi nove postavke, koja se iz prostora Likovne galerije Kulturnog centra Beograd, odnosno od jedinstvene zidne kompozicije realizovane u ovom prostoru (koja će nakon trajanja izložbe postati deo same osnove zidova, koji će biti prekrečeni, te rad u potpunosti spojiti sa osnovom), kreće prema iskazu na slikama u izložbenom prostoru Galerije B2.  (из текста А.Туцаков у каталогу изложбе)
Весна Голубовић (1955) дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду, а од 1981. године до 2004,  своју сликарску каријеру наставила у једном од најзанимљивијих и најважнијем уметничком центру– у Њујорку.
Учествовала је на двадесет самосталних и бројним групним изложбама у земљи и свету.
Реализовала је сценографије за модеран балет (Тел Авив, Хелсинки, Chester Springs, New York City, Јерусалем, Хаг, Сиднеј…) Године 2004. рад Фрагменти времена, монументалних димензија постављен је на  палати Албанија у оквиру прославе 600. година Београда.

………….

ЈАЕЛ СЕРЛИН, Без Једрена
Галерија Podroom, Кнез Михаилова 6/-1
20. 2 – 26. 3. 2020.
Кустоскиња: Габи Хамбург Фима
четвртак, 20. фебруар у 19.30 сати
Разговор са уметницом – Јаел Серлин (разговор ће бити на енглеском језику)

У срцу изложбе је путовање ка себи и ка спољном свету. Проток сећања и заборављених места. Јаел Серлин у својим радовима користи различита средства како би описала чежњу за сећањима обавијеним заборавом, на изгубљене корене јеврејске заједнице која је некада насељавала град Једрене на северозападу Турске. Изложба је покушај да се испита како се лично сећање и колективно памћење формирају чином стварања слика, у чијем корену лежи чин заборава. Оба ова механизма се обликују сликама које се састоје од аутентичних компоненти, догађаја који су се одиграли и од замишљених делова. Међутим, морамо правити разлику међу њима. Док се код колективног памћења чин заборављања примењује да би се прикрили, ућуткали и искључили наративи који би могли пореметити колективни етос и хегемонију, механизам заборављања у уму човека неће избрисати трауму, која ће заувек оставити траг на души и сећању.

Слике на изложби су и саме места заборава и крећу се између видљивости и ишчезнућа. Пројектоване слике избледе када светлост нестане. Гипсана рука ће се временом здробити и распасти се. Табла у центру изложбе постаје површина на којој Серлин црта и брише, открива и покрива, формирајући склоп веза и еродирајући их док их коначно не изравна, стварајући фотографску слику целе табле. Њени поступци на површини подражавају начин на који се упамћене слике ткањем умећу у душу, филтрирају кроз машту и стварност. Овај поступак се подудара са Фројдовим чланком из 1925. године о „Магичном блоку“ у којем је користио метафоре писања и брисања да би описао однос између свесног и подсвесног. Под прецизном руком Јаел Серлин елементи на Табли постају картографске локације на замишљеној мапи. У сусрету са новим територијама, оне описују остатке једне изгубљене земље.

Реализацију изложбе подржала Амбасада Израела у Београду