СТЕФАН ЂОРЂЕВИЋ и БОШКО ЂОРЂЕВИЋ – ДНЕВНИК О МАМИ

20.02.2020-04.06.2020, 12:00-20:00

Галерија АРТГЕТ

СТЕФАН ЂОРЂЕВИЋ l БОШКО ЂОРЂЕВИЋ
ДНЕВНИК О МАМИ
20. 2 – 4. 6. 2020.
Галерија АРТГЕТ, Трг републике 5/I

Дневник о мами је прича о Негрици Неци Ђорђевић, испричана фотографијама њених синова, Стефана и Бошка.
Године 2017. Неци је по други пут установљен канцер, од којег се самостално излечила петанест година раније, користећи алтернативне методе лечења. Остаје при одлуци да се лечи сама, и сели се у мали дом на језеру у потрази за исцељењем.
Ово је прича о свакодневној борби и последњим тренуцима. О љубави и жељи за животом.
Бити присутан, бити ту.

ЖИВЕТИ ЗАУВЕК

На једној фотографији жена лежи на кревету, виде се ћебад и згужвани чаршави и јастуци, објектив онога који је фотографише је изнад ње. Та жена не гледа у објектив, нити у онога који је фотографише, већ мирно гледа у нешто иза тог објектива, са стране, у зид, у плафон, или још даље. Не знам где та жена гледа, не могу то ни да знам, нити могу да кажем да познајем ту жену. Знам њено име, зове се Негрица Ђорђевић, знам још нешто о њој, али не много, испричао ми је, а нешто мало о њој и написао, њен син Стефан, он је то тада и фотографисао. Не знам много о Стефану, не знам много ни о Бошку, не познајем их добро, могу и то да кажем. Боље сад познајем ту жену коју су фотографисали, њихову мајку, него њих двојицу, тако сад мислим. И то сада могу да кажем. Упознао сам је гледајући њихове фотографије. Пратили су је из дана у дан, фотографисали су је, заједно су проживели тај један део њеног живота, и један део њиховог живота. Они су радили своје, она је живела своје. Све су поделили и све је то на њиховим фотографијама. Негрица је заједно са Стефаном и Бошком радила и учествовала у фотографисању. Познајем је сада онолико колико то могу да кажем и колико мислим да је познајем, захваљујући њима двојици. На једној фотографији која се понавља, то је Бошков рад, лице те жене се разлива у води, и истовремено, вода се разлива по њеном лицу. И њено мирно лице поприма водени израз, то је лице које се разводњава. А онда та вода поприма израз тог женског лица, и ту жену као да можеш видети у води. Ако је можеш видети у води, онда је можеш видети било где, помислио сам. Тај њен миран израз лица сам добро упамтио, урезао ми се. Гледао сам данима све ове фотографије и сетио сам се Лудвига Витгенштајна у једном моменту, у својим дневницима је забележио: „Истина је: Човек је микрокосмос: Ја сам мој свет.“ Те реченице сам се сетио, то сам видео гледајући данима све ове фотографије, гледајући ову дивну жену Негрицу, и помислио: ова жена је дала овој двојици да је фотографишу и све време на фотографијама миран израз ове дивне жене то говори: „Ево ме: То сам.“

Срђан Ваљаревић

Негрица Неца Ђорђевић рођена је 28.12.1962. у Шљивовику, малом селу у јужној Србији. Детињство проводи у старој породичној кући, заједно са деветоро чланова домаћинства. Након основне школе, сели се за Бор где завршава средњу школу, и где, након напуштања студија у Крагујевцу, проводи остатак свог радног и животног века. Ванредно уписује вишу школу, ради као кафе-куварица, књиговођа, радница у ћевабџиници, а потом као наставник информатике. У Бору се заљубљује у Јовицу, љубав свог живота. Добијају два сина.
Године 2002. је први пут оболела од карцинома грлића материце. Одлучује да се лечи самостално, алтернативним методама. Успева да се излечи. Петнаест година касније, канцер се враћа. Остаје при одлуци да се лечи сама.

Стефан Ђорђевић је рођен 1987. године у Бору. Након што се због студија сели у Београд, његово дотадашње главно интересовање, скејтбординг, бива замењено филмом и фотографијом. Завршио је основне и мастер студије Камере на Факултету драмских уметности у Београду, и тренутно ради као независни редитељ и сниматељ на филму и осталим медијима. Режирао је кратки играни филм Последња слика о оцу, који је награђиван на многим филмским фестивалима: Локарно, Сарајево, Загреб, Београд… Члан је интернационалне асоцијације документарних фотографа, Zero Photos. www.stefandjordjevic.com

Бошко Ђорђевић је рођен 1988. године у Бору, где је завршио основно и средње образовање. Дипломирао је на Катедри за енглески језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу, и на Катедри камере Факултета драмских уметности у Београду. Бави се фотографијом и филмом.
www.boskodjordjevic.com