Arhitektura brige ne podrazumeva samo izgradnju bolnica, prostora za negu dece i starih, lečilišta i banjskih kompleksa, ona podrazumeva i brigu i održavanje postojećih celina i objekata. Ovakav pristup arhitekturi karakteriše osetljivost prema povezanosti, međusobnoj zavisnosti, kulturnom i istorijskom značaju svih elemenata koji zajedno čine urbanu celinu. U kretivnom procesu stvaranja novog arhitekta ne zapostavlja nasleđeno, daje mu na značaju, pokušava da popravi ono što je oštećeno.
………………………………………………
KONTEKST JE SVE
Mihailo Timotijević
Razgovor vođen 20. marta 2018. u Kulturnom centru Beograda
Napori za urbanu harmoniju
….
U tom periodu, početkom 2000-ih, dobijam novu porudžbinu za urbanistički projekat kompleksa „Megdan”, u delu centra Užica, što je bila jedinstvena prilika da doprinesem sredini iz koje sam potekao, i to kroz urbanu obnovu. Radeći s arhitektom Miroslavom Petrović Balubdžić, nastojali smo da, suprotno procesima uklanjanja urbanog nasleđa, iskazanog kroz planove, obrnemo proces. Umesto dovršenja koncepta uspešnog socijalističkog grada, opredelili smo se za zadržavanje postojeće urbane matrice, kako bismo sačuvali objekte vrednog arhitektonskog nasleđa. Dakle, nastojali smo da se nove interpolacije uklope u postojeću urbanu matricu i doprinesu revitalizaciji urbanog središta grada. Nova arhitektura objekata uvažava duh Užica s kraja 19. veka, ali u savremenom izrazu. Već za prve realizacije, dobijamo Grand Pri Salona arhitekture u Beogradu 1992. godine, što nam otvara mogućnost da nastavimo s novim projektima, tako da se danas jasno može sagledati fizionomija obnovljenog dela centra Užica. Iskustvo stečeno kroz rekonstrukcije blokova na Vračaru u Beogradu, doprinelo je da u Užicu na vreme registrujemo i sačuvamo ono malo vrednih artefakata na objektima koji se uklanjaju i ugradimo ih u nove objekte. Ograde terase od kovanog gvožđa, kameni pragovi ili arheološki nalaz – kamena ploča s tekstom iz temelja objekta iz sredine 19. veka, danas upotpunjuju urbanu scenu centra Užica.
Autor intervjua: Rifat Kulenović, arheolog