Кратка историја фотографије у онлајн наставцима – Прва половина XX века

Настављамо читање неких од специјализованих издања о фотографији Културног центра Београда на нашем сајту.

Прва у низу књига коју вам представљамо и поклањамо у 9 делова сваког петка, а по завршетку пандемије и одштампани примерак, јесте Кратка историја фотографије ауторке Јелене Матић, коју је Културни центар Београда објавио 2017. године.

Кратка историја фотографије – у 9 делова

Четврти део
ПРВА ПОЛОВИНА XX ВЕКА– преузмите овде

Први светски рат је за једне био коначна битка добра против зла, најава за ново боље доба које долази. За друге, свет створен ратом донео је разочарање, омаловажавање и презир према друштву, култури, традицији у уметности, а и фотографији.

Ласло Мохољ-Нађ, Фотограм, 1926, Дигитална колекција Музеја Метрополитен, Њујорк

Футуризам, дадаизам, надреализам, Баухаус и конструктивизам видели су у фотографији одлично средство за исказивање и пропагирање својих ставова и идеја. У трагању за новим језиком визуелног изражавања уметници нису желели више да подражавају него да експериментишу, руше и деформишу, истражују фантазије и снове, дизајн, нове облике и форме. Из деструкције фотографије настали су фотограм, фото-монтажа, фото-колаж, соларизација и многе друге до тада атипичне фотографске технике.

Александар Родченко, фото-монтажа, 1923.

Модернизам у фотографији изван авангарде развијао се пре свега у Сједињеним Државама и изнедрио је плејаду данас класика фотографске уметности који су се окупљали око бројних новооснованих удружења („Фото-сецесија“, „f/64“.), галерија („Мала галерија Фото-сецесије“, „291“), и посебно утицајног часописа Camera Work. Нови индустријски изуми (међу њима и култног апарата „лајка“), развој журнализма и проширење и продубљивање тематских оквира на разноврсне аспекте живота, пре свега у велеградима, утицали су и на промену естетике у уметничкој фотографији.

Пол Странд, Слепа жена, 1916, платинотипија, Дигитална колекција Музеја Џ. Пол Гети.

„Пикторијализам је уступио место новој, модерној фотографији коју је одликовала геометријска композиција, дизајн оштрих ивица и јасан опис детаља“, каже британски теоретичар Питер Волен, а ту је и наговештај „стрејт“ или „чисте“ фотографије и новог реализма који доноси један од тада најзначајнијих немачких и европских покрета – нова објективност.

Карл Блосфелт, Impatiens glandulifera, 1928, Дигитална колекција Музеја Џ. Пол Гети

Прве декаде XX века, када је фотографија већ попримила масмедијски карактер, биле су и „златно доба журнализма и фото-журнализма“. У Европи и Америци изузетан значај добијају часописи и магазини у којима доминантно место заузима фотографија, пре свих Berliner Illustrierte Zeitung – BIZ, Vu, Life, али и Look, Illustrated Daily News, New York Daily News (САД), Illustrated и Picture Post (Велика Британија), затим Match i Paris-Soir (Француска) и Munchner Illustrierte Presse (Немачка). У то време се отварају и прве фотографске агенције, међу којима су: Rol, Mondial, Dephot, World Wide, Associated Press.

Први број часописа Лајф с фотографијом Маргарет Бурк-Вајт, Брана Форт Пек, 1936.

Велика економска криза (1929–1933/4) изнедрила је значајне фотографе и опусе попут Доротеје Ланг, Вокера Еванса, Артура Ротштајна, Расела Лија, Мерион Пост Волкот, Гордона Паркса  и других. Преобимна документација „Управе за заштиту фарми“, за чију је фотографску секцију на челу с Ројем Страјкером највећи број њих бар у једном париоду радио, свакако не потврђује остварење циља Рузвелтовог плана да се забележе оптимизам и опоравак привреде и становништва, него је, напротив, сачувала слике немаштине, несреће, али и снаге обичних људи.

Доротеја Ланг, Мајка, сезонска радница, 1936, црно-бела фотографија, Дигитална колекција Националне библиотеке, Њујорк

Тридесетих година документарну фотографију обележавају изразити аутоски приступи и особени уметнички поступци који с много аспеката третирају свакодневни живот, промене урбаног и оштру стратификацију социјалног миљеа у различитим земљама и друштвима. То је време у коме значајне опусе остварују, па и књиге објављују, Беренис Абот, Бил Брант, Доротеја Ланг, Маргарет Берк-Вајт, Лизет Модел, Едвард Вестон, Арон Сискинд, Виџи (Арнолд Фелиг), Хемфри Спендер, Андре Кертес, Брасаи (Ђула Халаз), а своје прве, али значајне кораке оставарују и Робер Дуано и Анри Картје-Бресон.

Беренис Абот, Станица Пен, ентеријер, Менхетн, из серије Мењање Њујорка, 1935, Дигитална колекција Националне библиотеке, Њујорк

За разлику од првих ратних фотографи који су баратали гломазним тешким фото-апаратима и били ограничени на снимање портрета војника,официра и сцена након битака,  нова генерација ратних фотографа живела је у времену механичке репродукције када су фото-апарати малог формата освојили тржиште, а часописи од Life-a до Picture Post-a се трудили и утркивали да читаоцима пруже упечатљиву и драматичну слику онога што се дешавало како на бојиштима тако и изван њих, па је фотографе тако током Шпанског грађанског рата, а посебно Другог светског рата занимало све и били су свуда, чак у немогућим и оасним ситуацијама. Један од најзначајнијих је био Роберт Капа.

Страница часописа Life са фотографијом Роберта Капе Смрт војника лојалистичких снага, 12. јул 1937.

Јелена Матић (Београд, 1977) је дипломирала на Катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду, а магистрирала је на групи за Теорију уметности и медија Универзитета уметности у Београду. Бави се историјом и теоријом фотографије, медија и савремене уметности.