Кратка историја фотографије у онлајн наставцима – XIX век, наставак
Настављамо читање неких од специјализованих издања о фотографији Културног центра Београда на нашем сајту.
Прва у низу књига коју вам представљамо и поклањамо у 9 делова сваког петка, а по завршетку пандемије и одштампани примерак, јесте Кратка историја фотографије ауторке Јелене Матић, коју је Културни центар Београда објавио 2017. године.
Кратка историја фотографије – у 9 делова
Фотографија је у другој половини XIX века омогућила бележење, а и доказивање до тада недовољно сагледивих и доказивих појава, борећи се истовремено и за признавање свог уметничког статуса уз развој иманентног документаристичког својства.
После првих фотографских бележења ратних дешавања, а пре свега њихових последица и окружења, у Мексичко-америчком и Кримском рату, најтемељније фотографисани велики ратни сукоб је Амерички грађански рат (1861–1865), који је снимало преко 300 професионалних и аматерских фотографа. Али, сведочанстава о самим ратним операцијама заправо нема. У књизи ћете сазнати зашто.
Тимоти О’Саливен, Поље где је пао генерал Рејнолдс, Жетва смрти, битка код Гетисбурга, 1863, отисак са стакленог негатива на албуминском папиру, Дигитална колекција Музеја Џ. Пол Гети.
Седамдесетих година XIX века енглески фотограф Едвард Мајбриџ успео је да ухвати и прикаже покрет. Он и његови следбеници у Европи и Америци фотографисали су животиње, птице и људе у покрету, а због тога је све више унапређивана и техника за снимање и приказивање, што је утицало на многа научна открића, уметничке праксе и покрете, и најавило настанак филма.
Едвард Мајбриџ, Жена отвара сунцобран, 1883–1886, Дигитална колекција Музеја Метрополитен, Њујорк
Док су наука, уметност и друге сфере друштва и културе интензивно користили њене техничке могућности, фотографија је већ средином XIX века почела борбу за ослобођање од наметнуте улоге хроничара и за статус потпуно аутономне уметничке дисциплине. Фотографи су се у свом раду ослањали на теме и поступке из историје уметности и књижевности (пикторијалисти), али су налазили, истраживали и приказивали и истинске лепоте природе и окружења (натуралисти).
Пред крај XIX века (1888) појављује се и први тада савремени фото-апарат фирме „Кодак“, праћен озбиљном рекламном кампањом, чиме се значајно повећава број фото-аматера, а организују се и прве међународне изложбе уметничке фотографије.
Питер Хенри Емерсон, Локвањи, 1886, платинотипија, Дигитална колекција Музеја Метрополитен, Њујорк
Фотографије обичних људи присутне су још од педесетих и шездесетих година XIX века, а са усавршавањем фотографске опреме и материјала ове слике постале су учесталије. У потрази за мотивима фотографи су излазили на улице, залазили у предграђа, снимали мењање града, боравили међу продавцима, радницима, сиромашнима, бескућницима, богаташима. Тадашњи аутори поставили су темеље модерне документарне фотографије и значајно утицали на своје следбенике.
Арнолд Генте, Празнична посета, 1895–1908, црно-бела фотографија, Дигитална колекција Музеја Метрополитен, Њујорк
Јелена Матић (Београд, 1977) је дипломирала на Катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду, а магистрирала је на групи за Теорију уметности и медија Универзитета уметности у Београду. Бави се историјом и теоријом фотографије, медија и савремене уметности.