Узрок смрти затвара online издање пројекта Artists’Film International
Artists’ Film International [Међународни филмови уметника], међународни пројекат који промовише филмске, видео и анимацијске радове уметника из целога света, у договору са партнерима и уметницима, омогућио је да се од априла до јула преко You Tube канала галерије Вајтчапел (Whitechapel gallery) али и других институција које су део пројекта, погледају филмови из селекције за 2020. годину.
Последња недеља online издања завршава се приказивањем филма Бојана Фајфрића Узрок смрти, на предлог Културног центра Београда, који је партнер у пројекту од 2012. године. Филм ће бити могуће погледати до 7. јула, када je у Великој Британији најављено поновно отварање институција културе након пандемије.
Филм Узрок смрти био је приказан на 56. Октобарском салону. Добио је том приликом награду Културног центра Београда а након откупа постао део Колекције Октобарски салон. Филм и разговор са уметником се може погледати на you tube каналу галерије Вајтчпел до 7. јула.
У наставку следи интервју на српском са неколико додатних питања:
Када си почео да се интересујеш за покретне слике?
Б.Ф. Док сам одрастао у Београду, у биоскопима и на телевизији приказивани су изврсни програми, кроз које сам се упознао са филмовима црног таласа, које сам први пут гледао на телевизији. Када сам отишао у Холандију на студије ликовних уметности, врло брзо сам се оријентисао ка тим филмовима јер сам схватио да су на мене оставили неизбрисив траг.
Шта те је инспирисало/утицало на тебе да реализујеш Узрок смрти?
Како се овај рад уклапа у твоју уметничку праксу и интересовање?
Б.Ф. Узрок смрти представља омаж генерацији филмских стваралаца који припадају црном таласу југословенског филма. Они су деловали у оквирима социјалистичког система и преиспитивали су оно што је остало од Револуције. Увели су неуспех главног јунака као средство критике. Главни ликови су поражени и убијени у борби за еманципацију.
Међутим, у овим филмовима је створена специфична ситуација у којој су чак и након смрти, главни јунаци успевали да истакну важност борбе и значај еманципације. Из угла филмских стваралаца, смрт главних протагониста је представљала наставак револуције.
Пола века касније овај еманципаторски и уједињујући марксистички пројекат се и даље ућуткује.
Гледајући на ове филмове из позиције данашњег времена, видим их као преседан у историји кинематографије и уметности, када је појединац могао да дела „изнутра“ и заувек промени ток ствари. Такође видим отвореност према будућности, у коју би се вредне ствари из прошлости могле преносити на друге људе, на колектив, и тако учинити бољим.
Како је изгледала твоја уметничка пракса током пандемије? Шта истражујеш и чиме експериментишеш у овом периоду?
Б.Ф. Већину времена током пандемије усмерио сам на сакупљање потребних финансијских средстава помоћу којих ћу моћи да опремим свој нови студио и продуцирам нов пројекат. Међутим, у већини случајева ништа није било обично. Уместо да будем код куће, био сам заузет радећи ствари на другим местима. Време се драстично успорило и неизмерно сам га ценио када није било стреса због свакодневних обавеза.
Шта мислиш о дигиталним / онлајн уметничким садржајима који су се појавили у великом броју током периода пандемије? и да ли би могао издвојити посебно неке ?
Б.Ф. Велики број уметника и уметничких институција учествовали су у бесплатном online приказивању и дељењу радова и програма, а неки од мојих колега су бесплатно учествовали у online раду са студентима уметничких школа широм света. Мени се то чинило као одличан пример несебичне помоћи током периода изолације, који овде још траје, а неопходна је будућим уметницима. И сам сам учествовао у томе гостујући као online тутор на једној Холандској академији. Издвојио бих радове два савремена уметника. Један је пореклом из Бејрута, Лоренц Абу Хамдан (Lawrence Abu Hamdan) чији се радови баве политиком звука, а сарађује као истраживач са Forensic Architecture. Други уметник долази из Америке, а пореклом је из Ирака, па себе често назива Арапским Јеверејином, Мајкл Раковиц (Michael Rakowitz). Његови радови истражују теме које се односе на концепте историје, културну баштину, присвајања и постколонијална расељавања, а колико ми је познато, и даље је могуће видети већину његових радова online. За крај бих поменуо и познатог британског филмског режисера Кен Лоуча који је омогућио бесплатно гледање већине својих филмова на свом you tube каналу.
Пар речи о државном програму подршке уметничкој/културној сцени Холандије?
Б.Ф. Криза створена за време короне има невероватан утицај на животе свих, па и на сектор визуелне уметности. Уметници, кустоси и остали радници у култури у читавом свету преживљавају велике губитке када је реч о приходу. Нажалост, помоћ државе се драстично разликује од земље до земље. Пакети помоћи низоземске владе су добродошли али нажалост ни они нису довољни за све и очекује се ненадокнадива штета. Оно што је свима очигледно је да се економска политика неолибералних влада пресликава и на помоћ у култури и тиме распоред финансија бива у дисбалансу као што је случај са огромном државном помоћи компанији КЛМ, или музеју Стеделејк у Амстердаму.
Помоћ је у почетку била селективна у случајевима индивидуалних апликација. Самостални уметници који нису из ЕУ, а живе и раде у Холандији и активно доприносе холандском културном и јавном животу, нису имали права на помоћ. Тек после петиције и притисака са различитих страна, помоћ је била одобрена.
С друге стране, похвалио бих иницијативе локалних фондова али и главног уметничког фонда Низоземске – Мондријан фонда, који су све време покушавали да помогну различитим уметницима и уметничким пројектима задржавајући старе шеме за аплицирање али и отварајући апликације повезане са корона кризом.
Интервју водиле Кенди Стобс, кустоскиња галерије Вајтчапел и Зорана Ђаковић Миннити, помоћник директора за програме КЦБ-а
Artists’ Film International (AFI) је међународни пројекат који окупља 20 институција из целога света.
Партнери у пројекту су: Ballroom Marfa, Marfa, Тексас, САД; Културни центар Београда, Србија; Bonniers Konsthall, Стокхолм, Шведска; CAC, Виљнус, Литванија; Центар за савремену уметност Афганистан (CCAA), Кабул, Афганистан; Crawford Art Gallery, Корк, Ирска; Fundación PROA, Буенос Аирес, Аргентина; Galleria D’Arte Moderna e Contemporanea, Бергамо, Италоја; Hammer Museum, Лос Анђелес, САД; Istanbul Modern, Истанбул, Турска; Friends of Iziko South African National Gallery, Кејптаун, Јужноафричка Република; KWM artcentre, Пекинг, Кина; Mohammad and Mahera Abu Ghazaleh Foundation, Аман, Јордан; Moscow Museum of Modern Art, Москва, Русија; Museum of Modern Art, Варшава, Пољска; Video-Forum of Neuer Berliner Kunstverein (n.b.k.), Берлин, Немачка; Para Site, Хонг Конг; Project 88, Мумбај, Индија; Tromsø Kunstforening, Tromsø, Норвешка; Whitechapel Gallery, Лондон, Велика Британија.
Захваљујемо се свим уметницима и уметницама који су учинили своје радове доступним у овом периоду.
Уколико буде могуће, филмови ће до краја године бити приказани у Дворани Културног центра Београда, о чему ће публика бити благовремено обавештена.
