ОТВАРАЊЕ ЈУЛСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА
Четвртак 9. јул 2020. од 20.00 до 22.00
Ликовна галерија, Кнез Михаилова 6
Јованка Младеновић, СТАНИШТЕ
слике и зидна инсталација
9 – 30.7.2020.
Београдска уметница Јованка Младеновић своје вишегодишње искуство систематског изучавања тековина биополитике и еколошке контроле на интернационалним семинарима и еко радионицама имплицирала је у своје уметничке пројекте LandEscape/ Последњи дах (2019) и Станиште (2020) у којима се бави проблемима ерозије природе као станишта, утицају климатских промена на крајолик, еколошким катаклизмама и рушилачким акцијама у природи.
На актуелној поставци слика, зидних цртежа и слика-инсталација, сви радови интегрисани су у амбијент који асоцира на метафорично стање реалног пејзажа у посткапиталистичком друштву. Сви радови су рађени у техници уља и акрилика на платну иако је за њену уметничку праксу карактеристично вишемедијско изражавање и поигравање са дигитално-аналогном формом. Процесуалност рада започиње на екрану истраживањем и ликовно-наративном артикулацијом дистопијских места у визури компјутерске слике која се, потом, у 3Д пројекцији транспонује у традиционални медиј и различите форме излагања.
У визуелним приказима „света у проблему“ уметница је фокусирана на евоцирање варијанти еколошких катастрофа после којих остају уништена и пуста места не тако пријатна за живот…
Јованка Младеновић (Београд, 1979) дипломирала је на Факултету ликовних уметности, Универзитета у Београду 2003, магистрирала 2010. и докторирала 2016. Као стипендиста Француске владе била је на специјалистичком студијском боравку на Ecole Nationale des Beaux-Arts у Паризу. Радила је као предавач и координатор еко-уметничких радионица на више интернационалних семинара и уметничких пројеката, Oрилак/Берлин/ Београд од 2004. до 2010. године као чланица организације ЕКО план..
…….
Галерија Podroom, Трг републике 5/-1
Неда Ковинић, ШТА БИСТЕ ДАЛИ ЗА ПОСЛЕДЊЕГ СВИЦА?
видео-инсталација и перформанс
9 – 30.7.2020.
Плесни перформанс почиње у 20 сати испред КЦБ-а у Кнез Михаиловој улици
Видео-инсталација обухвата филмове настале на основу плесних извођења ауторке у Београду, Берлину, Малмеу, Копенхагену и Авињону који тематизују сопствени производни оквир – ентузијазам и партиципацију – као превртљиве предзнаке нашег доба. Реч је о интерпретацији реално изведених перформанса у којима плесна кореографија кореспондира са структуралистичком филмском монтажом и језицима експерименталног филма.
Назив изложбе произилази из Пазолинијевог чланка Нестанак свитаца (1975) у којем аутор скреће пажњу на природне и друштвене промене у Италији средином шездесетих година које обележава потпуни нестанак свитаца услед светлосног и еколошког загађења. Као што Пазолини говорио о свету после свитаца, тако данас говоримо о свету после човека. Антропо(с)цена се клима и урушава, светла се гасе и заоштрава се питање које лебди у ваздуху – да ли ће људски живот у суштини преживети?
Плесни перформанс, посебно припреман као део изложбе, суочиће како учеснике тако и публику са (не)могућношћу извођења и комуникације у времену пандемијске културе социјалног дистанцирања и изолације. Како плесати, како практиковати заједничко кроз игру, када је телесно дистанцирање ултимативни перформанс?
Неда Ковинић је визуелна уметница која се бави амбијенталним инсталацијама, видеом, цртежом и плесним перформансом. Кроз новије пројекте истражује експериментални плес и могућност умрежавања уметника различитих националности, плесног порекла и старосне доби, ради преиспитивања друштвених, политичких и уметничко-политичких питања.
………
Изложба Миломира Ковачевића Добро дошли на Голи оток у Галерији Артгет из јунског издања продужена је до 30 јула.
Галерија Артгет, Трг републике 5/I
Уметнички диркетор Галерије Артгет у 2020: Александар Костић
МИЛОМИР КОВАЧЕВИЋ
ДОБРО ДОШЛИ НА ГОЛИ ОТОК
11. 6 – 30. 7. 2020.
Фотографије Миломира Ковачевића Добро дошли на Голи оток, имају нешто што није ни мало иронично као назив ове изложбе: позив да коначно физички, помоћу светлости и сенки откријемо нешто што је у нашим главама само појам о паклу. Јер, Голи оток је то – синоним за хадске муке којима су били изложене хиљаде страдалника од 1948. па до касних педесетих и увек остао само као магловита претња, а мање као конкретан географски појам са својим топонимима.
И сам сам боравио на том уклетом месту, као Миломир, другим послом од овог уметника, али сада, док посматрам његове визуелне импресије, помишљам како то место можда нисам видео добро. Оно је на мене деловало као целина, као ударац у главу, а фотографије Миломира Ковачевића разлажу тај скуп у низ визуелних сензација и изабраних призора које ствари осветљавају сасвим другачије од онога како сам их ја доживео.
Те фотографије говоре заправо о нама сада. И постављају питање: да ли смо на том уклетом острву оставили саосећање. Јер, ништа није тако присутно у тренутку који управо живимо као то – недостатак емпатије, одсуство разумевања за друге, незаинтересованост за патњу. Ове фотографије на мене делују као немо упозорење да смо заборавили да смо људи.
Из текста Горана Марковића
Молимо посетиоце да се придржавају свих актуелних мера заштите у складу са важећим прописима за окупљање у затвореним и отвореним просторима и да приликом посете носе заштитне маске.
Галерије Културног центра Београда су отворене сваког дана од 12:00 до 20:00, сем недељом, државним и верским празницима.
Програм галерија подржавају Град Београд — Секретаријат за културу и Министарство културе и информисања Републике Србије.