ОТВАРАЊЕ АВГУСТОВСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА

У складу са тренутном епидемиолошком ситуацијом и њеним развојем августовске изложбе у Културном центру Београда биће отворене уз мере опреза у четвртак, 6. августа 2020, од 20.00 до 22.00.
Како бисмо избегли уобичајену гужву званичног отварања неће бити, а број посетилаца је ограничен на највише десет особа у галерији.
Апелујемо на све посетиоце да буду одговорни према себи и другима и поштују све мере заштите, као што су ношење заштитних маски, одржавање безбедне раздаљине и што чешће коришћење дезинфекционих средстава.
Културни центар Београда наставља да прати ситуацију и благовремено обавештава публику о евентуалним изменама у програму.

ОТВАРАЊЕ АВГУСТОВСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА
Четвртак 6. август 2020. од 20.00 до 22.00

Галерија Артгет, Трг републике 5/I
САНДРА ВИТАЉИЋ, НЕПЛОДНА ТЛА
6 – 27. 8. 2020.
Уметнички директор Галерије Атгтет у 2020: Александар Костић

Неплодна тла Сандре Витаљић су пејзажи, реистички приказ природе и терена, који су представљени у својој конкретној лепоти или ружноћи. Као код холандских старих мајстора сликарства, пејзаж проговара кроз светлост која је одлика поднебља. То је представа природе као хармоније света где, када укључимо контекст, она исказује индиферентност спрам недела људи. Ова места су локације злочина, у дискурсу супротном од оног којим Бенјамин Атжеове урбане пејсаже смешта у исту категорију. Атжеове фотографије су потенцијалне позадине злочиначких саспенса, док су Неплодна тла дословно и топографски егзактно буквална попришта убистава и смакнућа. Места посрнућа и људског пада џелата и сурових трагедија жртава.
Из уводног текста Александра Костића

Сандра Витаљић је магистрирала фотографију на Академији за филм и ТВ (ФАМУ) у Прагу, а на истом факултету докторирала је из подручја историје и теорије фотографије. У свом уметничком раду усмерена је на друштвена питања и бави се темама породичног насиља, колективног сећања и конструкције националног идентитета. У теоријском и кустоском раду бави се ратном фотографијом и етиком фотографске репрезентације.

Изложени радови су власништво Музеја модерне и сувремене умјетности у Ријеци.

……………………………
Ликовна галерија Културног центра Београда, Кнез Михаилова 6
6 -27.8.2020.
Симонида Рајчевић, ЛАЖНИ БОЛ
слике и објекти
Асистент на пројекту: Милан Стошић
Аудио рад: Мања Ристић

Да ли уопште бол може да нам пружи задовољство ослобађања кроз трагедију како то Аристотел тврди као највиши облик уметности који доноси катарзу? Или је можда та катарза временом постала афективна лаж која не говори о доживљају друштвене и политичке стварности, већ о властитој, ескапистичкој нелагоди унутар ње?
Пред нама су слике кроз које се свети призори мучеништва из прошлости наслућују и преклапају са јарким бојама и доминантно присутним људским обрисима тела садашњег времена. Кроз универзално тело белог савременог мушкараца пресликавају се обриси до смрти измучених тела Ел Грековог Исуса (на платну Светог тројства) и Светог Себастијана, Каравађова одсечена глава Голијата (Давид са Голијатовом главом) и прикована рука Светог Петра (Распеће Светог Петра). Зурбаранов призор Исуса као Божјег јагњета (Агнус Деи) које на себе преузима све људске грехе појављује се на платну на коме се универзално мушко тело – наспрам Исусовог зооморфичног, положеног и пасивног тела – другачије кодира. На овој слици, последњој у циклусу, видимо руке спремне за борбу, за одбрану жртве, руке које нас, на самом крају, воде до Брус Лија, непобедиве иконе поп-културе 20-ог века. Слојевита значења ових слика живе своју хисторизацију кроз бол који увек и изнова израња као палимпсест, претварајући архетипско насиље у механизме владања светом… ( из текста Јелене Петровић у каталогу изложбе)

Симонида Рајчевић  (Београда, 1974) дипломирала 1997, 1999. године магистрирала, а 2015. докторирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Добила је DAAD стипендију за прву годину постдипломских студија у Берлину. Чланица је УЛУС-а од 1998. године. Од 2000. године ради на Факултету ликовних уметности у Београду, тренутно у звању ванредног професора. Од 2008. до 2010. године ради као доцент на Архитектонском факултету у Београду. Излагала је на више самосталних и групних изложби у земљи и иностранству.

…….

Галерија Podroom, Трг републике 5/-1
Улаз у галерију из Београдског излога, Кнез Михаилова 6/-1
ВИТГЕНШТАЈН
6 -27.8.2020.

Уметници: Жарко Алексић, Петер Форгач, Агнес Хамваш и Хуберт Хаслер, Михаел Кох, Јукика Кудо, Оскар Куето, Хорија Маринсеку, Кристијан Кукла, Светлана Мирчева, Владо Мартек, НОИМА (Ћиприан Бодеа, Космин Фрунт, Герман Дан, Сорин Скуртулеску), Аделина Попнеделева, Лаура Рамбели, Роберт Резнер, Ева-Мариа Шартмулер, Борјана Венциславова, Катарина Здјелар

Кустоскиња: Дениз Парицек у сарадњи са Јаном Глигоријевић и Зораном Ђаковић Миннити

Дела Лудвига Витгенштајна (1889-1951) у којима је аутор покушавао да пронађе одговор на темељно питање о границама човековог мишљења, незаобилазна су када је реч о структури и карактеристикама филозофије нашег времена. Једно од кључних питања којим се бавио тиче се односа језика и стварности, односно кореспонденције између тога како о свету мислимо и говоримо и какав свет јесте. Језик као посредник између мисли и стварности требало би да буде у вези са стварношћу, док исправност говора зависи од тога да ли је и на који начин ова веза са стварношћу успостављена.
Гостујућа изложба је резултат дугогодишњег истраживачког пројекта Института за савремену уметност из Беча и окупља радове савремених уметника који се осврћу на различите аспекте Витгенштајнових идеја и визија, реферишући на стварност у којој живе и раде. Они својим радовима покушавају да визуализују Витгенштајнова филозофска размишљања и теме попут језика, стварности, смисла, слике, слободе. Изложба Витгенштајн у галерији Podroom базира се на дигиталним медијима, за које су границе још увек отворене, и штампаном материјалу, а њен интегрални део постао је и рад Катарине Здјелар Shoum који се налази у Колекцији Октобарски салон.
Читање Трактата сам аутор је упоредио са пењањем на мердевине. Када се попнемо до врха мердевина, поставља се питање имамо ли довољно храбрости да скочимо? Овако је 1918. године Витгенштајн дефинисао појам слободе.

Изложба се након Беча, Новог Трнова и Будимпеште реализује у Београду у сарадњи са Институтом за савремену уметност из Беча, а уз подршку Аустријског културног форума у Београду.

Молимо посетиоце да се придржавају свих актуелних мера заштите у складу са важећим прописима за окупљање у затвореним и отвореним просторима и да приликом посете носе заштитне маске.

Галерије Културног центра Београда су отворене сваког дана од 12:00 до 20:00, сем недељом, државним и верским празницима.
Програм галерија подржавају Град Београд — Секретаријат за културу и Министарство културе и информисања Републике Србије.