ОТВАРАЊЕ СЕПТЕМБАРСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА

У складу са тренутном епидемиолошком ситуацијом и њеним развојем августовске изложбе у Културном центру Београда биће отворене уз мере опреза у четвртак, 3. септембра 2020, од 20.00 до 21.00.
Како бисмо избегли уобичајену гужву званичног отварања неће бити, а број посетилаца је ограничен на највише десет особа у галерији.
Апелујемо на све посетиоце да буду одговорни према себи и другима и поштују све мере заштите, као што су ношење заштитних маски, одржавање безбедне раздаљине и што чешће коришћење дезинфекционих средстава.
Културни центар Београда наставља да прати ситуацију и благовремено обавештава публику о евентуалним изменама у програму.

ОТВАРАЊЕ СЕПТЕМБАРСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА
Четвртак 3. септембар 2020. од 20.00 до 21.00

Галерија Артгет | 19. година
ВАЊА БУЧАН
СЕКВЕНЦЕ ИСТИНЕ И ОБМАНЕ
3. СЕПТЕМБАР – 1. ОКТОБАР 2020.
Уметнички директор Галерије Артгет у 2020: Александар Костић

Вања Бучан је награђивана словеначка фотографкиња која je управо пре отварања ове изложбе проглашена једном од добитница престижне међународне награде 48 LensCulture Critics’ Choice Award 2020 за серију Бетонски цветови https://www.lensculture.com/2020-lensculture-critics-choice-award-winners.

Изложба пред нама обухвата фотографије из 4 серије: Секвенце истине и обмане, Тражећи Садика, Бетонски цветови и Бестиариј.

О њима уметнички директор Галерије Артгет у 2020. Александар Костић, поред осталог, каже: То су режиране сцене у којима су позадине и кулисе настале од фотографија које је ауторка забележила у природи и ботаничким баштама, а потом намерно непрецизним и уочљивим колажирањем рекреирала у студију, додајући друге елементе или актере. Вања Бучан кроз саму природу фотографског медија као априори
истинитог, поступком мимикрије клишеима остварује и показује ревалоризацију и могућу обнову света. У наслову једне од серија, Вања Бучан укључује реч секвенца која, ако би говорили у релацијама филма, представља разумљиви континуум који сазнајемо из низа одвојених слика, простора и тренутака, неминован да би од тих различитих догађаја и доживљаја формирали јединствену причу. Овде не постоји уобичајени ток приповедања, већ успостављена алегоријска представа, где места и моменти граде колажирану парадигму односа човека и природе.

Вања Бучан, која сада живи и ради у Берлину дипломирала је на Краљевској академији ликовних уметности у Хагу, на одсеку документарне фотографије. После студија се удаљила од документарног жанра
у ужем смислу и усредсредила на инсценирану фотографију. Пре него што је постала професионална фотографкиња студирала је социологију на Факултету друштвених наука у Љубљани и активно учествовала у еколошком активизму, што се јасно види у њеном уметничком делу. Она схвата фотографију као отворени медиј, терен на ком може слободно да изражава своја гледишта и критику друштва.

…………………………..

Александар Глигоријевић, СИГНАЛ
скулптура
Ликовна галерија Културног центра Београда, Кнез Михаилова 6
3.9 – 1.10. 2020.

Пред нама је један нови уметнички објект: наметљиво сведен, логичка апорија, визуелни проналазак. Александар Глигоријевић је вишедеценијским опусом поставио заједнички именитељ своје јединствене уметничке методе. Уметникова пракса у виду чисте скулптуре спаја композицију елемената, научно-технолошко примењено знање и индустријски дизајн. Ова наизглед једноставна дефиниција нешто је с чиме се Глигоријевић суочава изнова. Тако се и нови рад овог уметника може сагледати у контексту његовог ширег визуелног истраживања. Суштински, Александрова посвећена потрага за пластичким изразом може се формулисати питањем: Како ово подручје „чисте скулптуре“ постоји у нашем, постиндустријском свету?
…Александар говори о скулптури као нечему апсурдном, ономе што јесте иако није – коцки од кругова – немогућој геометрији. Али, чини се да он не жели да ова скулптура обмањује посматрача, напротив, он је види као агента отварања простора за личан визуелни и мисаони однос према апсурду.  Апорија није крај пута, слепа улица, напротив – она призива на мишљење и имагинацију која води даље, увек даље.
Уметничка је визија сигнал који позива на важност логике, али и могућност доживљаја лепоте парадокса. Рад пред нама има племениту улогу да нас подсећа да су логичко мишљење и лепо повезани етиком која штити од хаоса и безумља.  (из текста др Јоване Стокић, Квадратура круга)

Александар Глигоријевић,(Beograd, 1962)  oд 1991. до 2007. године живи и ради на релацији Лос Анђелeс- Београд.  Дипломирао је на одсеку за скулптуру и дизајн на Санта Моника колеџу у Калифорнији, у класи професора Џорџа Хермса 1996. године. Члан је УЛУПДУС-а од 1998. године. Излагао је на бројним самосталним и групним изложбама у САД, Холандији, Швајцарској и Србији.

……………………………….

Галерија Podroom, Трг републике 5/-1
InFLUenca: Предлози и изјаве у расправи – Нови медији ФЛУ
3.9 –1.10.2020.

Уметници: Тијана Петровић, Милица Билановић, Ивана Косановић, Милена Пешут, Лазар Заграђанин, Александрина Бошњак, Анастасија Павић, Исидора Пејовић, Јелена Јовчић, Ива Палуровић, Софија Милошевић, Тамара Марковић, Милица Еркић, Тадија Спасојевић
 
Кустоси: Зоран Тодоровић и Владимир Николић

Први тематски оквир из пројектованог низа изложби “ИнФЛУ-енца” под називом
“Предлози и изјаве у расправи” се представља као преглед уметничких и педагошких пракси на одсеку за Нове медије на Факултету ликовних уметности у Београду по избору наставника Зорана Тодоровића и Владимира Николића и покрива рад студената од прве године основних до завршне године мастер студија.  Ради се о уверењу да уметност постоји као расправа о сопственим условима и могућностима која има извесне консеквенце у ширем друштвеном регистру. То је у основи расправа у зони очекивања, на празном месту уметности, на месту које емитује многобројне рефлексије о њој али где она супстанцијално не постоји.  Потрага за релевантним, разумевање тренутка, оног сада и овде које је увек испуњено многим временима, оно је што дефинише кретање неке уметничке праксе коју видимо као савремену.  Истовремено дискурзивни режим савремености је режим који се не узима као датост него се такодје дискутује.  Ситуирање унутар дискурзивних мрежа и чини естетски оквир у који се смешта ова изложба.
У том смислу се на изложби могу уочити  различити приступи који питају о месту уметника и његовој улози, о учењу о уметности, о раду са људима и друштвеној одговорности и активизму уметника, о језику, о телу,  геополитици и микрополитици уметности, о информатичкој култури итд.

Реч је такође о успостављању дугорочније сарадње између професора и студената са Одсека за нове медије Факултета ликовних уметности и галерије Podroom, у оквиру које би требало сличне изложбе да се реализују сваке друге године.

Молимо посетиоце да се придржавају свих актуелних мера заштите у складу са важећим прописима за окупљање у затвореним и отвореним просторима и да приликом посете носе заштитне маске.

Галерије Културног центра Београда су отворене сваког дана од 12:00 до 20:00, сем недељом, државним и верским празницима.
Програм галерија подржавају Град Београд — Секретаријат за културу и Министарство културе и информисања Републике Србије.