17. међународни фестивал „Чембало, жива уметност“: ЈОВАНА TOПАЛОВ / БОЈАНА ДИМКОВИЋ

Прво вече Фестивала чине концерти две чембалисткиње које су на београдској сцени активне преко десет година. На 17. издању Фестивала, који се одвија у посебним условима, представиће своје програмске концепције засноване на посвећеном истраживачком раду. Јована Топалов је свој концерт посветила музичком пријатељству Јохана Јакоба Фробергера и Луја Купрена, а Бојана Димковић својим реситалом осветљава запостављен опус композиторки друге половине 18. века.

Понедељак, 16. новембар у 19.30
ПРВО ВЕЧЕ ФЕСТИВАЛА

Amis à Paris – музичко пријатељство Јохана Јакоба Фробергера и Луја Купрена
Концерт чембалисткиње ЈОВАНЕ TOПАЛОВ

Женско стваралаштво у другој половини осамнаестог века
Концерт чембалисткиње БОЈАНЕ ДИМКОВИЋ

Културни догађаји се и даље одржавају уз прописане епидемиолошке мере за сузбијање ширења вируса COVID-19, а уз извођача и организаторе, број места за публику у Свечаној сали Скупштине Града смањен је на 50.
Због ових ограничења, молимо Вас да своје место резервишете пријавом на е-mail адресу lidija.maric@kcb.rs или телефоном на 011 2622 058. Пријављивање је могуће до дана концерта (понедељка, 16. новембра) у 12 сати или док се места не попуне.
Већ наредног дана, снимак дела концерта ће бити објављен на YouТube каналу Културног центра Београда и доступан недељу дана свима који нису успели да присуствују догађају због ограничења. У случају погоршања епидемиолошке ситуације, концерти ће бити снимљени без публике и доступни само online.

Први део
Amis à Paris – музичко пријатељство Јохана Јакоба Фробергера и Луја Купрена
ЈОВАНА ТОПАЛОВ, чембало

Јохан Јакоб Фробергер (Jochan Jacob Froberger, 1616–1667), немачки композитор и виртуоз на клавијатурним инструментима, Фрескобалдијев ученик и камерни музичар бечког двора, након вишегодишњих путовања широм Европе, обрео се у Паризу у јесен 1650. године. Исте године, Луј Купрен (Louis Couperin, 1626–1661) напушта службенички посао у провинцији и према препоруци краљевског чембалисте Жака Шампиона де Шамбонијера који је препознао његов несвакидашњи таленат, долази у Париз. Боравак двојице композитора у истим музичким круговима повезао је њихове уметничке сензибилитете, из чега је настала специфична експресија руковођена хуманистичким идејама и музичком реториком. Фробергер у текстури слободних алеманди и ламентација, као и Луј Купрен у својим неметричким прелудијумима, извођачу дарују музички израз који мора живети и трансформисати се у тренутку, налик приповедању којим вешт наратор дочарава неки други, замишљени свет. Слободан ток руковођен музичко-реторичким гестовима инспирише апстрактну комуникацију емотивног садржаја и атмосфере чији је крајњи циљ да слушаоца отргне од реалног окружења и поведе га у стање креативне контемплације.

Програм:
Јохан Јакоб Фробергер (1616–1667)
Партита у е–молу, FbWV 627
Алеманда настала након опасне пловидбе Рајном, свира се полако и уз дискрецију
Куранта
Сарабанда
Жига

Луј Купрен (1626–1661)
Свита у де–молу
Неметрички прелудијум
Алеманда
Куранта
Сарабанда
Канари
Пасторала
Чакона

Јохан Јакоб Фробергер
Партита у а–молу, FbWV 630
Тужбалица настала у Лондону да одагна меланхолију, свира се полако и уз дискрецију
Куранта
Сарабанда
Жига

Луј Купрен
Томбо за господина Бланшрошеа, од господина Купрена

Јохан Јакоб Фробергер
Потресна ламентација поводом смрти господина Бланшрошеа, настала у Паризу, свира се веома полако и уз дискрецију, FbWV 632

Биографија:
Јована Топалов је чембалисткиња из Београда. Звање дипломираног музичког извођача стекла је на одсецима за чембало и клавир на Факултету музичке уметности у Београду, након чега је завршила мастер студије у области ране музике и чембала на UIUC, School of Music (САД). Докторске академске студије на Факултету музичке уметности у Београду успешно је заокружила 2018. године, одбраном докторског уметничког пројекта под називом Наративни потенцијал чембала: Елементи импровизације и музичка реторика у интерпретацији алеманди са програмским називима и ламентација Јохана Јакоба Фробергера.
Значајну улогу у њеном професионалном развоју имало је учешће на барокним мајсторским курсевима, радионицама и фестивалима, што јој је омогућило сарадњу са проминентним уметницима попут Жорија Виникура, Сигберта Рампеа, Давита Моронија, Блондин Рану, Фредерика Хасa, Рубена Дубровског и Алине Зилберајх. Више година је била стипендиста Аустријске барокне академије, у оквиру које јој је 2011. године додељена награда Special Award for Excellence.
Од 2012. године је стални члан ансамбла Београдски барок који своје интерпретације музике 17. и 18. века заснива на историјски информисаној пракси, свирајући на копијама инструмената из тог периода. Ансамбл је одржао успешне концерте у земљи и иностранству и иницијатор је више пројеката у области музичке културе.
Солистичким наступима настоји публици да приближи звук чембала и представи ширину и лепоту репертоара за овај инструмент, док као члан ансамбла Београдски барок посвећено ради на промовисању камерне музике 17. и 18. века, као и упознавању ширег аудиторијума са специфичним квалитетом звука историјских инструмената.

Други део
Женско стваралаштво у другој половини осамнаестог века
БОЈАНА ДИМКОВИЋ, чембало

Из перспективе извођача, друга половина 18. века је врло интересантан период који намеће доста питања о музичким стиловима и извођачкој пракси. Овим реситалом, Бојана Димковић је покушала да се осврне на богатство идеја и праваца који су коегзистирали у овом моменту у историји а све кроз представљање одабраног али запостављеног опуса композиторки. Публика ће имати прилику да чује дела која представљају новину на нашим просторима и која би требало да преиспитају идеју о женском стваралаштву као пуком хобију.

Програм:
Елизабета де Гамбарини (1731–1765)
Менует и варијације, оп. 2

Маријана Мартинез (1744–1812)
Соната у А–дуру
Аllegro: Rondo
Аdagio
Tempo di Menuetto

Маријана Фон Ауенбругер (1759–1782)
Соната у Ес–дуру
Moderato
Adagio
Rondo Allegro

Цецилија Марија Бертелемон (1767–1859)
Соната у Ге–дуру, оп. 3 (посвећена Ј. Хајдну)
Allegro vivace
Adagio
Rondo alla hornpipe

Биографија:
Бојана Димковић (Београд) води разноврсну каријеру као пијанисткиња, чембалисткиња и предавач. Запослена је на клавирском одсеку Факултета уметности Универзитета у Нишу и као тражени партнер често сарађује са истакнутим појединцима и ансамблима. Наступала је у Србији, Словенији, Црној Гори, Италији, Ирској, Великој Британији, Норвешкој и на Исланду. Издвајају се њени наступи у салама Wigmore Hall, Royal Festival Hall, St John’s Smith’s Square, St Martin-in-the-Fields, као и у Бакингемској палати. Појављује се на Челтенамском, Лондон Сити, Оксфорд лидер, Стив Рајш, Хендловом и бројним другим фестивалима и редовно наступа на значајним фестивалима у земљи.
Као солиста је наступала са ансамблом Die Kölner Akademie, оркестром Радиja телевизије Србије, Гудачима Светог Ђорђа, ансамблима Метаморфозис, The Early Music Experiment и New Trinity Baroque. Као камерни музичар и континуо извођач редовно сарађује са Сашом Мирковићем и ансамблом Метаморфозис, Макрис оркестром, Новом београдском опером и Камератом Сербиком. Као корепетитор је ангажована на мајсторским курсевима Београдске барокне академије и Аустријске барокне академије. Члан је и оснивач дуа Шумањски/Димковић са баритоном Кшиштофом Шумањским. Њихов компакт диск Циклуси песама Сергеја Борткевича који је објављен под окриљем дискографске куће Orphee Classics представља први снимак ових дела. Такође, Бојана је учестовала у више од тридесет светских премијера од којих су многе биле посвећене дуу Милошевић/Димковић за виолончело и клавир.
Бојана Димковић је претходни носилац награде Henry Richardson, стипендиста фондације Wall Trust, победник такмичења Петар Коњовић и финалиста такмичења Kathleen Ferrier Awards и Royal Overseas League у категорији колаборативног пијанисте. Докторирала је на Факултету музичке уметности у Београду на одсеку за камерну музику. Постдипломске студије је завршила на Одсеку за историјско извођење на лондонској академији Guildhall School of Music and Drama, где је дипломирала и на одсеку за клавир, а потом добила титулe мастера музике и Guildhall Artist (мастера извођачких уметности).
Члан је уредничког тима часописа Facta Universitatis: Visual Arts and Music и Удружења музичких уметника Србије.
Више информација о Бојани Димковић можете пронаћи овде