Марко Црнобрња, СВЕ СМО ПОГРЕШНО РАЗУМЕЛИ…

Марко Црнобрња
СВЕ СМО ПОГРЕШНО РАЗУМЕЛИ… 
Ликовна галерија Културног центра Београда
Кнез Михаилова 6

12.11 – 3.12.2020.

* Услед тренутних епидемиолошких околности неће бити приређено званично отварање, већ ће изложбe бити отворенe за публику од четвртка, 12. новембра у 12:00.

Све смо погрешно разумели…

Што више симболичких референци уочавамо у једном уметничком делу, то је компликованије одгонетнути његов контекст, те је простор за различите интерпретације подједнако широк као нпр. у пољу апстрактне уметности. Ако нисмо сигурни да је Каин убио Авеља, или да је Ева била та која је узела јабуку, а не Адам, да ли можемо у потпуности да разумемо смисао и контекст дела које се налази пред нама?

Разумети уметност или уметничко дело, као и сплет иконолошких симбола који се прожимају, углавном захтева скуп одређених предзнања која би омогућила њихово адекватно препознавање и тумачење. Уметност историје уметности лежи у томе што она открива слојеве значења и сложене односе који се налазе иза онога што сви на први поглед видимо. Препознајемо форме и боје, али је наша перцепција, условно речено ограничена, уколико не знамо контекст датих односа, што оставља довољно простора за неограничен низ (погрешних) интерпретација. Из перцепције дечијег ума, уметност је много једноставнија. Деца тумаче уметничка дела кроз низ асоцијација и корелација које могу да успоставе са њима познатим ситуацијама из свакодневнице, њихови критеријуми су недоследни и не заснивају се на културно историјским оквирима или стилским обележјима аутора. Тек са сазревањем детета и развојем мишљења током година адолесценције, долази до тога да симболички садржај постаје релевантан као критеријум, док истовремено значење конкретно приказаног садржаја нагло опада. Што имплицира да, иако у том моменту постоји капацитет за разумевање сложених односа и наратива које дело носи у себи, оно се не перципира као важно, због чега долази до слободнијих и погрешних тумачења појединих представа.

Кроз свој досадашњи опус, Марко Црнобрња се профилисао као уметник-педагог, аутор који у средиште свог скулпторског промишљања смешта фигуру детета и кроз сведене поставке ствара изузетно наративне композиције дидактичког карактера. Интензивно прожимање улоге родитеља и уметника, еволуирало је и достигло кулминацију најновијом серијом скулптуралних сцена у којој се главни лик може посматрати и као уметников алтер его који поново проживљава свој први сусрет са одређеним уметничким делима. Дванаест сцена образују констелацију у простору која се може окарактерисати и као кратак увод у историју уметности, преглед најпознатијих, или најпрепознатљивијих, примера приказаних у три целине сакралне, светске и националне уметности, у које је инкорпорирана затечена фигура дечака, тинејџера у недоумици, који се по први пут сусреће са њима. Сведеним средствима, кроз гестикулацију и мимику, уметник ствара међусобне односе унутар сваке од сцена и приказује тренутак заустављен у времену, помало равнодушан, али испуњен антиципацијом, неизвесношћу наредног тренутка. Оно што је карактеристично за ову серију, а другачије у односу на раније радове Марка Црнобрње у којима је носећа порука врло јасна и недвосмислена, јесте да свака сцена садржи својеврстан обрт, духовито извртање ситуације и удаљавање од опште прихваћеног наратива до којег долази услед погрешне перцепције, неупућености у основе не само историје уметности, него и библијских, историјских тема и опште културе генерално. Истовремено, овакав приступ захтева и одређено познавање прилика од стране публике како би се препознале интенције аутора и детектовали “спорни” моменти, чиме је поучан карактер скулптура Марка Црнобрње добио једну нову димензију.

Прешавши пут од универзалних проблема и брига везаних за одрастање и родитељство, аутор се сада фокусира на тему ликовног (и општег) образовања. “Дрвена педагогија” Марка Црнобрње постала је ликовна педагогија и изнела у први план важност ликовног образовања, често занемарене и потцењене теме, док се главни лик који све погрешно тумачи може се схватити као симптом времена у коме се музејској едукацији младих не посвећује довољно пажње. Са друге стране, генерације младих који одрастају у ери када је све инстант, па и култура и уметност, често немају времена да се посвете нечему што захтева подробнију анализу и не пружа све одговоре сад и одмах, због чега долази до замене теза. Сам наслов изложбе Све смо погрешно разумели… представља својеврсно упозорење Марка Црнобрње упућено публици, кратак коментар који треба наведе публику да се запита пред оним што види, да критички преиспита, јер ствари најчешће не стоје онако како то изгледа на први поглед.

Маријана Вашчић

Марко Црнобрња је рођен у Обреновцу 1978. године, дипломирао је 2005. године на Одсеку вајарства на Факултету ликовних уметности у Београду. Од 2017. године ангажован је као Уметнички сарадник на Факултету примењених уметности у Београду.
Током претходних петнаест година својим делима је првенствено означио битне догађаје и периоде у свом животу, а као последица његовог ликовног и наративног израза је присутност на савременој уметничкој сцени. Трагајући за правим одговором на одрастање и његовим феноменом, настала су многа дела која својим континуитетом и ликовношћу заузимају један другачији поглед на савремену скулптуру.
Живи и ради у Београду.

COVID-19:

* Гaлeриje ћe бити oтвoрeнe oд 12 дo 20 сaти, oсим нeдeљoм. Пoсeтиoци мoрajу дa нoсe мaскe свe врeмe бoрaвкa у гaлeриjским прoстoримa, a дeзифицeнси ћe бити у њимa oбeзбeђeни. Брoj пoсeтилaцa у прoстoру ћe бити oгрaничeн и бићe пoтрeбнo пoштoвaти физичкo рaстojaњe oд двa мeтрa.