DRAMA U FOTOGRAFIJI? Fotografska slika na Fakultetu dramskih umetnosti i 50 godina Katedre kamere

DRAMA U FOTOGRAFIJI?
Fotografska slika na Fakultetu dramskih umetnosti
i 50 godina Katedre kamere

Galerija Artget | 19. godina
Trg republike 5/I
Umetnički direktor Galerije Artget u 2020: Aleksandar Kostić
10.12.2020 – 21.1.2021.

* Usled trenutnih epidemioloških okolnosti neće biti priređeno zvanično otvaranje, već će izložbe biti otvorene za publiku od četvrtka, 10. decembra u 12:00.
Radno vreme galerija je svakog dana, osim nedeljom i tokom novogodišnjih i božićnih praznika, od 12:00 do 17:00.

Izlagači, studenti FDU
Vladislav Andrejević │Aleksa Bartol │
Milica Drakulić │Boško Đorđević │
Kosta Đuraković │Ana Melentijević │
Miroslav Mišić │Milan Radojčić │
Đorđe Stojiljković │Mladen Teofilović│
Đurđina Tomić │Luka Trajković

Gostujući izlagači, studenti FPU
Una Laurenčić │Jelena Žigić

Izložbu priredili
Aleksandar Kostić │ Vladislav Andrejević│
Aleksa Bartol │ Boško Đorđević │ Mladen Teofilović

IMA LI DRAME U FOTOGRAFIJI?
Fotografska slika na Fakultetu dramskih umetnosti
i 50 godina Katedre kamere

Ima li drame u fotografiji? To zanimljivo pitanje uvek se otvaralo kad sam se predstavljao kao predavač fotografije na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU), na Katedri kamere. Dok su na bratskom Fakultetu primenjenih umetnosti do fotografije dolazili preko slikarstva i likovnih tehnika, na FDU kao da su iz tada aktuelne filmske trake isekli jedan frejm, zabeležen u jednoj pedesetinki sekunde, jednu fazu pokretne filmske slike i vratili je njenom prapočetku, jer je fotografija šestdesetak godina stariji medij od filma. Po svom ustrojstvu, kada je prestala biti tehničko čudo, kada je prevaziđena početna fascinacija objektivnog beleženja stvarnosti i kada je utihnula rasprava o tome da li je fotografija jedina autentična reprodukcija realnosti ili pak, baš suprotno – da li je njena predstava lažna i izmanipulisana, ona je zakoračila u polje umetnosti, u njoj su se počeli pojavljivati elementi i vrednosti koji su krasili druge medije etablirane kao umetnost, pre svega slikarstva.

Fotografija po svojoj mehaničkoj i mimetičkoj prirodi sadrži postupak direktne interakcije sa svetom oko nas, prevazilazeći pitanje da li je taj svet kreiran i scenografski ili je realan i autohton, nedodirnut u zabeleženom pogledu, jer dodirnut i ograničen je upravo pogledom ili uokviravanjem formatom slike (što važi i za pokretnu sliku). Ako reč drama podrazumeva akciju, ona je sadržana i u beleženju fotografije i u pogledu koji usmerava i iseca deo realnosti, kao i u prepoznatom vizuelnom sadržaju, sve do uspostavljanja dramskih elemenata u odnosu protagoniste sa prostorom ili odnosa između samih likova, gde najbliže dolazimo do konvencija dramskog narativa unutar literarne fikcije. I sve to kroz vizure, poruke i emocije operatora (fotografa), spektruma (fotografisanog) i spektatora (posmatrača) (R. Bart).

Fotografija ili Fotografska slika je kao glavni predmet na Katedri kamere na FDU uvedena kasnije u odnosu na predmet Kamere ili Filmske slike i upravo je način vraćanja fotografskom mediju sa pozicije filmskog, koji se po mnogim aspektima može smatrati naprednijim ili bar više mimetičkim, oslobodio samu fotografiju na isti način na koji je ona svojom pojavom oslobodila slikarstvo. U procesu sagledavanja fotografske slike i pedagoškom pristupu njoj na FDU sadržani su mnogi elementi filmske slike i filmskog narativa, od tehničkih i produkcionih, do sadržinskih, diskurzivnih i teorijskih. Taj pristup se uskladio sa sličnim tendencijama u savremenoj autorskoj ili umetničkoj fotografiji. Tehnološko povezivanje ova dva medija unutar iste kamere i današnja demokratizacija postupaka beleženja statične i pokretne slike mobilnim telefonom, kao i popularizacija, umnožavanje slika i komunikacija slikovnim sadržajem putem interneta i društvenih mreža, potvrdili su aktuelnost edukativnog prosedea na FDU, koji nastavlja da istražuje, usvaja i razvija nove, izvedene vizuelne medije.

Katedra kamere na FDU ove godine obeležava pedeset godina od osnivanja i tim povodom pominjem predavače koji su predavali predmet Fotografija ili Fotografska slika, od Branimira Debeljkovića, Milana Miletina i Miladina Čolakovića, do današnjih predavača, Branka Sujića i Aleksandra Kostića.

Aleksandar Kostić

 

Kolektivna izložba sadašnjih i diplomiranih studenata Katedre kamere Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) predstavlja izabrane radove nastale u poslednjih pet godina na predmetu Fotografska slika, na trećoj i četvrtoj godini studija, kod redovnog profesora Aleksandra Kostića.
Raznovrsnost ideja i autentični savremeni umetnički izraz u proširenom fotografskom mediju iznedrio je zavidan opus radova koji se najvećim delom po prvi put predstavljaju javnosti. Nastali za potrebe ispita, rađeni su po inicijalnim zadacima koji su više otvarali pitanja i upućivali na razmišljanje i istraživanje različitih sadržaja i formi fotografske slike nego što su bili isključivi i obavezujući. Takav pristup omogućio je da se sačuva sloboda izraza i avantura umetničkog preispitivanja i akcije.

Posebna tematska celina Yugo predstavlja radove studenata inspirisanih učešćem na radionici Vesne Pavlović, fotografkinje i profesorke na Vanderbilt univerzitetu u SAD, takođe diplomiranog studenta Katedre kamere na FDU. Tema radionice bila je Umetnica i arhiv: refleksije o jugoslovenskom socijalizmu i studenti su predstavili svoje stavove na tu temu.

Vladislav Andrejević – Tragovi Velikog rata
Mrtva priroda u kontekstu Prvog svetskog rata, mobilijar prirodnih, apstraktnih predmeta i artefakata, minuciozno komponovan, statičan na fotografijama, oživljen je kroz animaciju u filmu istog naslova, koji je sastavni deo ove serije.

Aleksa Bartol – Yugo
Aleksa Bartol izlaže svoju seriju fotografija u formi kalendara u YUGO segmentu, inspirisan erotskim časopisom Čik, jednim od prvih časopisa te vrste u Jugoslaviji. Fotografsku sliku karakteriše specifičan retro stil u kome autor rekonstruiše esetetiku druge polovine prošlog veka, uz suptilnu ali efektnu dozu humora.

Milica Drakulić – Akt
Milica je tri diptiha realizovala analognim postupkom, istražujući i radeći na IR (infracrvenom) i UV (ultravioletnom) foto-materijalu, radi postizanja dva različita estetska utiska unutar svakog od njih, dva pogleda na nago ljudsko telo. Kroz skopofiliju i voajerizam, s jedne strane, i egzibicionizam sa druge, gestovima posmatranja i pokazivanja, nastaje slika koja kao da nema za cilj traganje za istinom već je prevazilazi nadrealnim pomakom i začudnošću. Istovremeno, njena predstava je arhetipska.

Boško Đorđević – Petar
Serija fotografija Petar, nosi u sebi najdragoceniju fotografsku priču, onu u kojoj se realnost i fikcija spajaju i postaju jedno. Petar je čovek koji je živeo u napuštenom vagonu u Savamaloj, kada ga je Boško otkrio i krenuo da beleži dokumentarnu seriju o antijunaku na vetrometini sudbine. Postali su tim u pripovedanju te priče i jedan na drugog uticali u istrajnosti i posvećenosti. Finale čine portreti junaka priče, zatečenog u procesu pronalaženja i afirmacije sebe samog, nastali u studiju FDU-a, kilometrima daleko od Petrovog staništa u vagonu. Ima li plemenitije namere i dostignuća nego učiniti nekog živim uz pomoć fotografije i fotografisanja? Petar nije još dugo poživeo, ali sam siguran da je kroz rad na ovom projektu i kroz druženje sa Boškom učinio svoj život smislenijim i boljim. Zato nije bilo dileme, pogled s Petrovog portreta treba da se susretne sa pogledom svakog gledaoca.

Kosta Đuraković – Glečer
Ana Melentijević i Luka Trajković – Sinemagrafi
Poslednjih godina na predmetu Fotografska slika, na četvrtoj godini Kamere, studenti praktičnim radom odgovaraju na pitanje odnosa fotografske i filmske slike, često brišući granicu između dva medija. Nastali multimedijalni rad se smatra fotografskim medijem u funkciji vremena i ne obuhvata striktno samo video ili filmski zapis, već i druge moguće forme pokretanja slike. Studenti najčešće koriste formu sinemagrafa, dobijanja pokretne slike animiranjem celih ili delova fotografija.
Kosta je snimajući predele alpskog glečera uradio obrnut postupak, njegov rad svojim tempom i vizuelnim sadržajem vara našu percepciju, gde od filma pomišljamo da je fotografija sve dok u detaljima snimljenog pejzaža ne otkrijemo pticu u letu ili vodopad. Metod suprotan sinemagrafu, ali podjednako efektan.
Preostali sinemagrafi pokazuju dva pristupa unutar ove forme, Anin epski i kontinuiran, u kome gledalac gotovo da ne primećuje da slika nije filmska već fotografska i Lukin, blizak nadrealnom pristupu baziranom na dosetki i faktoru iznenađenja.

Boško Đorđević, Miroslav Mišić, Milan Radojičić, Luka Trajković – Stereo
Stereo-fotografija se na praktičnim vežbama pojavila kao pandan tendencijama u profesionalnoj kinematografiji, jer ovde upotrebljeni anaglifni postupak jeste jednostavnija i manje savršena (ali podjednako magična) metoda postizanja 3D efekta u dvodimenzionalnoj slici (korišćenjem adekvatnih naočara). Kod sva tri autora sproveden je analogni fotografski proces i u sve tri serije korišćen je jedan od tri pronađena stereo fotoaparata Sputnjik, srednjeg formata. Zanimljiva je upotreba 3D slike kroz različite fotografske žanrove: Miroslav u stilizovanoj dokumentarnosti, Boško kroz vizuelnu poeziju i nadrealnost, u intimističkom ključu lične mitologije (autor stihova na fotografijama je njegov otac, a lokacija je Bor, mesto njegovog porekla) i Luka sa lucidnim poigravanjem prostornim planovima, gde se osim mizanscenskog prostora i aktera-figure unutar njega, bojenjem i iscrtavanjem po telu modela, otvara i prostorna ravan puti.

Đorđe Stojiljković, Mladen Teofilović, Đurđina Tomić – Kolaž; Yugo
Kolaž je česta forma u studentskim radovima, od porodične priče Đorđa, gde su kolažirani i preklopljeni arhivski i novi porodični portreti, preko Đurđine, koja kolaž koristi, uključujući tekst ili intervju, da bi sastavila sve fragmente ličnih priča svojih aktera o vremenu socijalizma i Jugoslavije, do najzad Mladena, čije slike kao reklamni oglasi, dizajnirane i sa domišljatim sloganom, više i ne sadrže snimljenu fotografiju.

Mladen Teofilović – Tri priče
Iako je ovde predstavljen izbor iz samo dve priče, Tri priče su vežba kroz koju studenti treba da spoznaju sredstva manipulacije medijem i kreiranim porukama. Dve su predstave jednog lika, jedna je stilizovano dokumentarna, druga potpuno izmeštena iz uobičajenog načina predstavljanja fotografija, i one kreiraju simboličnu figuru aktera u gotovo prirodnoj veličini.

Luka Trajković – Nadrealni portret
Luka sa serijom koja je omaž delu Rene Magrita zaokružuje narativ ove izložbe, potvrđujući još jednom diskretni uticaj nadrealizma na sve autore i njihove radove.

Una Laurenčić i Jelena Žigić – Yugo
Učesnice radionice Umetnica i arhiv: refleksije o jugoslovenskom socijalizmu sa FPU, koje gostuju na izložbi svojih kolega sa FDU, predstavljaju se radovima inspirisanim radionicom. Una ikoničku predstavu epohe materijalizovanu bistom Josipa Broza postavlja u kontekst prostora „Avale filma“, najstarije i najveće jugoslovenske filmske kompanije i filmskog studija, danas bankrotiranog. Jelena kroz tri fotografije i manji multimedijalni ambijent predstavlja svoju intervenciju i autorski komentar na pronađeni privatni arhivski materijal.

 

Smisao pedagoškog rada na umetničkom fakultetu nije samo da studenti koji su se opredelili za sticanje znanja i veština u nekoj umetničkoj oblasti to znanje i steknu, već da se s tim znanjem vrate početnom motivu koji ih je uputio da se posvete kreativnoj delatnosti, da se želje, potrebe i mogućnosti poklope i da stasaju u autore spremene da svetu predstave svoje priče, umetnost i ličnosti, da progovore svojim jezikom i iskažu ono što imaju da kažu. Poslušajmo ih.

Aleksandar Kostić, redovni profesor na predmetu Fotografska slika

 

COVID-19:
* Galerije će biti otvorene od 12 do 17 sati, osim nedeljom. Posetioci moraju da nose maske sve vreme boravka u galerijskim prostorima, a dezificensi će biti u njima obezbeđeni. Broj posetilaca u prostoru će biti ograničen i biće potrebno poštovati fizičko rastojanje od dva metra.