ДРАМА У ФОТОГРАФИЈИ? Фотографска слика на Факултету драмских уметности и 50 година Катедре камере
ДРАМА У ФОТОГРАФИЈИ?
Фотографска слика на Факултету драмских уметности
и 50 година Катедре камере
Галерија Артгет | 19. година
Трг републике 5/I
Уметнички директор Галерије Артгет у 2020: Александар Костић
10.12.2020 – 21.1.2021.
* Услед тренутних епидемиолошких околности неће бити приређено званично отварање, већ ће изложбe бити отворенe за публику од четвртка, 10. децембра у 12:00.
Радно време галерија је сваког дана, осим недељом и током новогодишњих и божићних празника, од 12:00 до 17:00.
Излагачи, студенти ФДУ
Владислав Андрејевић │Алекса Бартол │
Милица Дракулић │Бошко Ђорђевић │
Коста Ђураковић │Ана Мелентијевић │
Мирослав Мишић │Милан Радојчић │
Ђорђе Стојиљковић │Младен Теофиловић│
Ђурђина Томић │Лука Трајковић
Гостујући излагачи, студенти ФПУ
Уна Лауренчић │Јелена Жигић
Изложбу приредили
Александар Костић │ Владислав Андрејевић│
Алекса Бартол │ Бошко Ђорђевић │ Младен Теофиловић
ИМА ЛИ ДРАМЕ У ФОТОГРАФИЈИ?
Фотографска слика на Факултету драмских уметности
и 50 година Катедре камере
Има ли драме у фотографији? То занимљиво питање увек се отварало кад сам се представљао као предавач фотографије на Факултету драмских уметности (ФДУ), на Катедри камере. Док су на братском Факултету примењених уметности до фотографије долазили преко сликарства и ликовних техника, на ФДУ као да су из тада актуелне филмске траке исекли један фрејм, забележен у једној педесетинки секунде, једну фазу покретне филмске слике и вратили је њеном прапочетку, јер је фотографија шестдесетак година старији медиј од филма. По свом устројству, када је престала бити техничко чудо, када је превазиђена почетна фасцинација објективног бележења стварности и када је утихнула расправа о томе да ли је фотографија једина аутентична репродукција реалности или пак, баш супротно – да ли је њена представа лажна и изманипулисана, она је закорачила у поље уметности, у њој су се почели појављивати елементи и вредности који су красили друге медије етаблиране као уметност, пре свега сликарства.
Фотографија по својој механичкој и миметичкој природи садржи поступак директне интеракције са светом око нас, превазилазећи питање да ли је тај свет креиран и сценографски или је реалан и аутохтон, недодирнут у забележеном погледу, јер додирнут и ограничен је управо погледом или уоквиравањем форматом слике (што важи и за покретну слику). Ако реч драма подразумева акцију, она је садржана и у бележењу фотографије и у погледу који усмерава и исеца део реалности, као и у препознатом визуелном садржају, све до успостављања драмских елемената у односу протагонисте са простором или односа између самих ликова, где најближе долазимо до конвенција драмског наратива унутар литерарне фикције. И све то кроз визуре, поруке и емоције оператора (фотографа), спектрума (фотографисаног) и спектатора (посматрача) (Р. Барт).
Фотографија или Фотографска слика је као главни предмет на Катедри камере на ФДУ уведена касније у односу на предмет Камере или Филмске слике и управо је начин враћања фотографском медију са позиције филмског, који се по многим аспектима може сматрати напреднијим или бар више миметичким, ослободио саму фотографију на исти начин на који је она својом појавом ослободила сликарство. У процесу сагледавања фотографске слике и педагошком приступу њој на ФДУ садржани су многи елементи филмске слике и филмског наратива, од техничких и продукционих, до садржинских, дискурзивних и теоријских. Тај приступ се ускладио са сличним тенденцијама у савременој ауторској или уметничкој фотографији. Технолошко повезивање ова два медија унутар исте камере и данашња демократизација поступака бележења статичне и покретне слике мобилним телефоном, као и популаризација, умножавање слика и комуникација сликовним садржајем путем интернета и друштвених мрежа, потврдили су актуелност едукативног проседеа на ФДУ, који наставља да истражује, усваја и развија нове, изведене визуелне медије.
Катедра камере на ФДУ ове године обележава педесет година од оснивања и тим поводом помињем предаваче који су предавали предмет Фотографија или Фотографска слика, од Бранимира Дебељковића, Милана Милетина и Миладина Чолаковића, до данашњих предавача, Бранка Сујића и Александра Костића.
Александар Костић
Колективна изложба садашњих и дипломираних студената Катедре камере Факултета драмских уметности (ФДУ) представља изабране радове настале у последњих пет година на предмету Фотографска слика, на трећој и четвртој години студија, код редовног професора Александра Костића.
Разноврсност идеја и аутентични савремени уметнички израз у проширеном фотографском медију изнедрио је завидан опус радова који се највећим делом по први пут представљају јавности. Настали за потребе испита, рађени су по иницијалним задацима који су више отварали питања и упућивали на размишљање и истраживање различитих садржаја и форми фотографске слике него што су били искључиви и обавезујући. Такав приступ омогућио је да се сачува слобода израза и авантура уметничког преиспитивања и акције.
Посебна тематска целина Yugo представља радове студената инспирисаних учешћем на радионици Весне Павловић, фотографкиње и професорке на Вандербилт универзитету у САД, такође дипломираног студента Катедре камере на ФДУ. Тема радионице била је Уметница и архив: рефлексије о југословенском социјализму и студенти су представили своје ставове на ту тему.
Владислав Андрејевић – Трагови Великог рата
Мртва природа у контексту Првог светског рата, мобилијар природних, апстрактних предмета и артефаката, минуциозно компонован, статичан на фотографијама, оживљен је кроз анимацију у филму истог наслова, који је саставни део ове серије.
Алекса Бартол – Yugo
Алекса Бартол излаже своју серију фотографија у форми календара у YUGO сегменту, инспирисан еротским часописом Чик, једним од првих часописа те врсте у Југославији. Фотографску слику карактерише специфичан ретро стил у коме аутор реконструише есететику друге половине прошлог века, уз суптилну али ефектну дозу хумора.
Милица Дракулић – Акт
Милица је три диптиха реализовала аналогним поступком, истражујући и радећи на IR (инфрацрвеном) и UV (ултравиолетном) фото-материјалу, ради постизања два различита естетска утиска унутар сваког од њих, два погледа на наго људско тело. Кроз скопофилију и воајеризам, с једне стране, и егзибиционизам са друге, гестовима посматрања и показивања, настаје слика која као да нема за циљ трагање за истином већ је превазилази надреалним помаком и зачудношћу. Истовремено, њена представа је архетипска.
Бошко Ђорђевић – Петар
Серија фотографија Петар, носи у себи најдрагоценију фотографску причу, ону у којој се реалност и фикција спајају и постају једно. Петар је човек који је живео у напуштеном вагону у Савамалој, када га је Бошко открио и кренуо да бележи документарну серију о антијунаку на ветрометини судбине. Постали су тим у приповедању те приче и један на другог утицали у истрајности и посвећености. Финале чине портрети јунака приче, затеченог у процесу проналажења и афирмације себе самог, настали у студију ФДУ-а, километрима далеко од Петровог станишта у вагону. Има ли племенитије намере и достигнућа него учинити неког живим уз помоћ фотографије и фотографисања? Петар није још дуго поживео, али сам сигуран да је кроз рад на овом пројекту и кроз дружење са Бошком учинио свој живот смисленијим и бољим. Зато није било дилеме, поглед с Петровог портрета треба да се сусретне са погледом сваког гледаоца.
Коста Ђураковић – Глечер
Ана Мелентијевић и Лука Трајковић – Синемаграфи
Последњих година на предмету Фотографска слика, на четвртој години Камере, студенти практичним радом одговарају на питање односа фотографске и филмске слике, често бришући границу између два медија. Настали мултимедијални рад се сматра фотографским медијем у функцији времена и не обухвата стриктно само видео или филмски запис, већ и друге могуће форме покретања слике. Студенти најчешће користе форму синемаграфа, добијања покретне слике анимирањем целих или делова фотографија.
Коста је снимајући пределе алпског глечера урадио обрнут поступак, његов рад својим темпом и визуелним садржајем вара нашу перцепцију, где од филма помишљамо да је фотографија све док у детаљима снимљеног пејзажа не откријемо птицу у лету или водопад. Метод супротан синемаграфу, али подједнако ефектан.
Преостали синемаграфи показују два приступа унутар ове форме, Анин епски и континуиран, у коме гледалац готово да не примећује да слика није филмска већ фотографска и Лукин, близак надреалном приступу базираном на досетки и фактору изненађења.
Бошко Ђорђевић, Мирослав Мишић, Милан Радојичић, Лука Трајковић – Стерео
Стерео-фотографија се на практичним вежбама појавила као пандан тенденцијама у професионалној кинематографији, јер овде употребљени анаглифни поступак јесте једноставнија и мање савршена (али подједнако магична) метода постизања 3D ефекта у дводимензионалној слици (коришћењем адекватних наочара). Код сва три аутора спроведен је аналогни фотографски процес и у све три серије коришћен је један од три пронађена стерео фотоапарата Спутњик, средњег формата. Занимљива је употреба 3D слике кроз различите фотографске жанрове: Mирослав у стилизованој документарности, Бошко кроз визуелну поезију и надреалност, у интимистичком кључу личне митологије (аутор стихова на фотографијама је његов отац, а локација је Бор, место његовог порекла) и Лука са луцидним поигравањем просторним плановима, где се осим мизансценског простора и актера-фигуре унутар њега, бојењем и исцртавањем по телу модела, отвара и просторна раван пути.
Ђорђе Стојиљковић, Младен Теофиловић, Ђурђина Томић – Колаж; Yugo
Колаж је честа форма у студентским радовима, од породичне приче Ђорђа, где су колажирани и преклопљени архивски и нови породични портрети, преко Ђурђине, која колаж користи, укључујући текст или интервју, да би саставила све фрагменте личних прича својих актера о времену социјализма и Југославије, до најзад Младена, чије слике као рекламни огласи, дизајниране и са домишљатим слоганом, више и не садрже снимљену фотографију.
Младен Теофиловић – Три приче
Иако је овде представљен избор из само две приче, Три приче су вежба кроз коју студенти треба да спознају средства манипулације медијем и креираним порукама. Две су представе једног лика, једна је стилизовано документарна, друга потпуно измештена из уобичајеног начина представљања фотографија, и оне креирају симболичну фигуру актера у готово природној величини.
Лука Трајковић – Надреални портрет
Лука са серијом која је омаж делу Рене Магрита заокружује наратив ове изложбе, потврђујући још једном дискретни утицај надреализма на све ауторе и њихове радове.
Уна Лауренчић и Јелена Жигић – Yugo
Учеснице радионице Уметница и архив: рефлексије о југословенском социјализму са ФПУ, које гостују на изложби својих колега са ФДУ, представљају се радовима инспирисаним радионицом. Уна иконичку представу епохе материјализовану бистом Јосипа Броза поставља у контекст простора „Авале филма“, најстарије и највеће југословенске филмске компаније и филмског студија, данас банкротираног. Јелена кроз три фотографије и мањи мултимедијални амбијент представља своју интервенцију и ауторски коментар на пронађени приватни архивски материјал.
Смисао педагошког рада на уметничком факултету није само да студенти који су се определили за стицање знања и вештина у некој уметничкој области то знање и стекну, већ да се с тим знањем врате почетном мотиву који их је упутио да се посвете креативној делатности, да се жеље, потребе и могућности поклопе и да стасају у ауторе спремене да свету представе своје приче, уметност и личности, да проговоре својим језиком и искажу оно што имају да кажу. Послушајмо их.
Александар Костић, редовни професор на предмету Фотографска слика
COVID-19:
* Гaлeриje ћe бити oтвoрeнe oд 12 дo 17 сaти, oсим нeдeљoм. Пoсeтиoци мoрajу дa нoсe мaскe свe врeмe бoрaвкa у гaлeриjским прoстoримa, a дeзифицeнси ћe бити у њимa oбeзбeђeни. Брoj пoсeтилaцa у прoстoру ћe бити oгрaничeн и бићe пoтрeбнo пoштoвaти физичкo рaстojaњe oд двa мeтрa.
