КРИТИЧАРИ СУ ИЗАБРАЛИ 2021: УЛИЦА! ГРАФИТИ СЦЕНА ИЗ БЛОКОВА

КРИТИЧАРИ СУ ИЗАБРАЛИ 2021:  УЛИЦА! ГРАФИТИ СЦЕНА ИЗ БЛОКОВА
Кустоскиња: Драгана Ковачић

Ликовна галерија, Кнез Михаилова 6
Отварање: четвртак, 28. јануар

Заједнички рад под називом УЛИЦА! осмишљен је као jam акција графити цртача Hope-a, Cash-a и Junk-a и њихових гостију, Yens-a, Sub Zero-а и Abs-а који долазе из поткулутурног миљеа новобеоградских блокова. Они су представници две генерације цртача који на овом простору непрекидно делују од средине осамдесетих година двадесетог века.

Графити цртачи из блокова нису етаблирани на таласу комерцијализације и конзумеризма који је присутан последњих година у тзв. уличној уметности у централном делу Београда где се кроз преузимање слика, стилова и поступака из других извора и медија, изводе примамљиви и често самодопадни радови који стварају привид градског уметничког покрета.

Пракса Hope-a, Cash-a и Junk-a очувана је у аутентичном облику коју су започели цртачи прве генерације, Yens, Sub Zero и Abs. Њихови радови настају на ивици и у латентној тензији између легалног и нелегалног, са упориштем у изворној култури хип хопа. Они користе кодове у вербалној и графичкој комуникацији као и особене цртачке рукописе којима стварају сопствену или варирају одабрану иконографију. Кључну улогу у стилском развоју блоковске сцене одиграо је Yens почетком деведесетих.  Делују појединачно, но исто тако су умрежени са другим графити ауторима са наших простора.

Идентитет Hope-a, Cash-a, Junk-a, Yens-a, Sub Zero-а и Abs-а одређен је блоковима који су суштински предуслов и неодвојиви супстрат њиховог деловања. Новобеоградски блокови су од настанка били обележени као  „алтернативна картографија града“. Подигнути на самом његовом крају, песком и празнином су били физички одвојени од центра. Вакуум се у међувремену попуњавао серијски умноженим бетонским архитектонским модулом, који је постао кључан за успостављање разлике између града и блокова. Искуство живљења у блоковима створило је осећај међусобне припадности и одређене издвојености. Овај простор присвојили су и обележили графити цртачи. Fantastic boys су били прва блоковска поткултурна група која је деловала са сопственом стратегијом. Кохезија између графити цртача као и међу младим људима из блокова уопште, била је одређена економском кризом и ограниченим кретањем током деведестих година прошлог века. Места одакле полазе и која дефинишу припадност групи су идиоми блокова – клупица  и пасарела. Графити цртачи су обележили простор не само у своје, него у име свих станара, који су њихов друштвени капитал. Станари блокова су их de facto прихватили јер сви заједно поштују сагласност о припадности овом простору.

Рад графити цртача у престижном београдском изложбеном простору изведен је у реалном времену, као непредвидљиви перформанс у коме сама акција представља поруку. Намера кустоса била је да аутори раде у потпуној изведбеној слободи како би очували своју изворну „субверзивну снагу“. Увођењем праксе графити цртача у галеријски простор избегава се представљање њихових радова преко посредоване слике. Значење Галерије КЦБ-а редефинисано је од ексклузивног према инклузивном, тако да  галеријски простор постаје интегрални део улице. Циљ је да се укине граница или конвенционално схватање институционалног и ванинституционалног простора као пресудног за поимање ликовног рада, те да се укаже на позицију посматрача као активног учесника у формирању значења визуелних садржаја.

Акција графити цртача из блокова у Галерији КЦБ-а повезује два супротна дела града, предграђе и центар, поткултуру са званичном културом.

Критичари су изабрали је изложба која се организује у Ликовној галерији Културног центра Београда од 1967. године. Од 2001. године модификована је у ауторску изложбу добитника награде за ликовну критику Лазар Трифуновић.

Драгана Ковачић је добитница награде Лазар Трифуновић за 2017. годину.

Драгана Ковачић је дипломирала на Филозофском факултету у Београду, одсек историје уметности са темом „Футуристички манифести и италијанско сликарство од 1909. до 1916. године“. Магистрирала на Одеску за филмологију Факултета драмских уместности у Београду са темом „Европска филмска авангарда треће деценије.  Докторирала на Филозофском факултету Универзитета у Београду  са темом „Цртеж као средство визуелног истраживања у западноевропској уметности од 1870. до 1900.“
Од 1986. као ликовни критичар почела да сарађује у „Књижевној речи“, „3 + 4“, „Синеасту“, „Беорами“ као и програму „Ритам срца“ Студија Б. Последњих деценија редовно објављује стручне и научне текстове у издањима Народног музеја, предговоре каталога самосталних и групних изложби, као и огледе о савременој српској графици у Европској  ревији за модерну графику, књигу и уметност на папиру, „Grapheion“ (Праг). Од  1991. је кустос целокупног фонда Кабинета графике Народног музеја у Београду и то до 1997. када постаје кустос Збирке цртежа и графике страних аутора Кабинeта графике. Звање вишег кустоса стиче 1999, а звање музејског саветника 2007.
У периоду од 1987. до данас као сарадник, коаутор и аутор учествовала у реализацији више од педест изложби, a oд 1989. сарађује у организацији и концепцији годишњих и бијеналних изложби  као селектор и члан жирија.
Стални је члан међународних професионалних удружења, и то: Међународног комитета музеја (ICOM) од 2000, као и Међународне мреже кустоса холандске и фламанске уметности (CODART ) од 2005. године.
Добитница је Награде Лазар Трифуновић за 2018. годину.
Живи у новобеоградским блоковима.