ЉИЉАНА ПЕТРОВИЋ ОКО КИНА – Филмски костим
ЉИЉАНА ПЕТРОВИЋ
ОКО КИНА – Филмски костим
28. ЈАНУАР – 28. МАРТ 2021.
Филмска галерија – фоаје ДКЦ-а
Коларчева 6
ОКО КИНА / Филмски костим
Омаж редитељима Горану Марковићу и Срдану Голубовићу
Изложба ОКО КИНА конципирана је као скуп костимографских радова, фрагмената, ликовних скица, фотографија и представља аутентично сведочанство и допуну рецепцији филмског костима, који као документарни наративи приповедају о градацији стваралачког процеса и различитим костимографским поступцима, што дају оригиналност и коначно обликовано дело – филм. Седме уметности нема без костима који одсликавају прохујала времена, креације надахнуте измишљеним световима, али и једноставне, упечатљиве одеће која представља непогрешиво огледало духа времена и живота којим се бави одређена филмска прича.
Филмска костимографија подразумева непрестано преиспитивање и креативну синтезу која показује да уметност може да пружи непредвидиву радост, узбуђење и поуку да је радозналост прави пут до спознаје истине. Сваки филм представља нову запитаност, откривање непознатог у познатом, недоумицу, различит поетски дискурс и сваки пролази испит трајања.
Костимограф је и истраживач, уметник и смели експериментатор који изнова успоставља креативну парадигму. Свака изабрана стратегија подразумева концепт, начело, али и тражење специфичности поступака, потребу да се прође кроз стваралачки процес, промишљено сакупљање архивске грађе, историјских предложака, коришћење различитих културолошких реминисценција, друштвених, уметничких цитата да би се естетским дигресијама дошло до суштине, померили асоцијативно усмерење, значењске границе и контекст.
Користећи спектар ликовних техника, костимограф ствара додатни слој комплексности својим субјектима и показује бескрајну могућност трансформације костима. Вредност и смисао комуникације уметности костима представља узбудљив израз о ономе што је изван самог филма. Костими као перцептивни регистратори призора, непобитне сликовне одлике у својој свеукупности, преображају и стилизацији представљају нужност и спољашњост филмског записа. Имају реторички потенцијал, атрибуте уметничког, осмишљен приказ нечег одабраног, посебног, чије функције симболичке надградње није могуће упити на прво гледање, него их непрестано откривамо јер увек постоје елементи који у неком тренутку проширују основну филмску слику и покушавају да усложе њено значење.
Лоцирањем у одређене епохе, костим постаје носилац као временски континуум – пре и после. Призива или потенцира оно што није ту, што се десило, што није или јесте део садашњости. Сугестиван по осмишљености, аутентичан и истинит, материјално преображава у духовно. Важно је указати на суштину: откривање скривеног, скривање превише видног, замишљање шта би могло бити и генерисање емоција, које су најбољи преносиоци порука.
Зависно од филмског контекста, мењају се и модификују изражајне могућности, својства и императиви костима. Могу добити и супротну и нову функцију од уобичајене. Као прилагођени објекат који остварује значење својим обликом и функцијом, костим је аргумент доминантне идеје у очуђавању нечег познатог и у зачуђавању гледаоца тим филмским преображајем.
Костим је метафора, меморија, одраз реалног и имагинарног, што изоштрава многоструку улогу глумца. Детаљи на костимима су као микрознак и макрознак, добијају експресивну снагу, на њима се боја и акценти интензивно и директно доживљавају. Детаљ често има и иронијске ефекте, симболичку вредност и појављује се као свесно отргнут исечак који често служи да омогући понирање у слој подсвести.
Концепцијска разлика између филмова и синергија различитих ауторских поетика у контексту ове изложбе потврђују да сам уз индикације уважених редитеља Горана Марковића „правила су ту да би се рушила“ и Срдана Голубовића „као у животу – истинит и аутентичан костим“ и уз алтернативни приступ приликом успостављања релација међу различитим уметностима, аналитичким и минуциоузним радом, откривањем и рефлектовањем ствари, разумевањем, преплитањем реалног и фиктивног, тактилним и структуралним квалитетима учитавања, настојала да концептуалним укрштањима визуелизујем костиме нуде јасну уметничку спознају: да костим може бити и еклектичан и самосталан, да се разликује по визуелном напону који настаје укрштањем камере са погледима ликова и гледалаца, да има своју синтаксу, естетски квалитет и истинску уверљивост у вредним филмским остварењима.
Љиљана Петровић
……..
ЉИЉАНА ПЕТРОВИЋ, костимограф, дипломирала је и магистрирала на Одсеку костим / сценски костим на Факултету примењених уметности у Београду, на коме сада ради као редовни професор сценског костима.
Аутор костимографије за бројне игране филмове: Отац, Кругови, Фалсификатор, My beautiful country, Клопка, Апсолутних сто, Мали свет, Муње, Кад порастем бићу Кенгур, Турнеја, Нож …; за серију Беса 2, бројне ТВ драме, краткометражне, анимиране и играно-анимиране филмове, као и за више од 350 реализованих пројеката у адвертајзингу (рекламе, музички спотови).
Аутор костимографије за више од 150 позоришних представа готово свих водећих позоришта у Београду и националних позоришних кућа Србије.
Активно излаже у земљи и иностранству, а њени радови се налазе у бројним колекцијама: New Drama Center, Блумингтон (САД), Музеј Лапидариум у Новиграду (Хрватска), Факултет драмских уметности у Београду итд.
По позиву је одржала бројне ликовне радионице, радионице експерименталног и сценског костима. Добитница је бројних значајних награда и признања за костимографију. Чланица је Међународне асоцијације костимографа и сценографа OISTAT, Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије УЛУПУДС и почасна чланица Хрватске удруге ликовних умјетника примијењених умјетности УЛУПУХ.
