ЈЕЛЕНА МАТИЋ представља ПРЕЛАЗ | ПРОЛАЗ: СОЊА ЖУГИЋ ● ЛУКА КЛИКОВАЦ

Лука Кликовац

ЈЕЛЕНА МАТИЋ представља ПРЕЛАЗ | ПРОЛАЗ:
СОЊА ЖУГИЋ ● ЛУКА КЛИКОВАЦ
Галерија Артгет | 20. година, Трг републике 5/I
22. април – 3. јун 2021.

У 20. јубиларној сезони фотографске Галерије Артгет, у којој уметнички директори и директорке Галерије у претходној деценији по једном селектованом изложбом ре-мапирају домаћу сцену, Јелена Матић представља двоје уметника – Соњу Жугић и Луку Кликовца – са веома особеним приступима фотографији и свету који нас окружује.

ПРЕЛАЗ | ПРОЛАЗ
Соња Жугић и Лука Кликовац

Убрзани развој технологије је довео до тога да се већ дуже време крећемо између стварног и виртуелног. Свет који знамо све више нестаје, а томе подједнако доприносе и климатске и еколошке промене, мењање природе, пејзажа и градова. Само је питање времена када ћемо се у потпуности предати вештачки створеној реалности јер су наша подсвест и перцепција већ одавно кренуле са прихватањем овог стања које је присутно у свим сегментима цивилизације.

Осим што припадају различитим генерацијама, Соња Жугић и Лука Кликовац имају веома особене приступе фотографији и свету који нас окружује. Соња Жугић фотографише пејзаже у различитим крајевима света, углавном без човековог присуства  или је оно приказано у траговима. На њима су небо, земља, камен, вода и понеки остатак цивилизације готово све. Главне карактеристике њених фотографија су симболизам и бескомпромисни минимализам. То се посебно види у овом циклусу пејзажа морске обале Вијетнама, у коме Соња Жугић приказује воду и обалу која са сваким новим ударцем таласа све више нестаје. Истовремено, фотографишући и необичне објекте, уметница указује на човекову потребу да то нестајање заустави или макар успори. Начином снимања као и презентације, фотографије Соње Жугић се могу посматрати као визуелни хаику. На први поглед оне имају неку готово духовну смиреност, хармонију, и пре свега естетику лепе слике. Па ипак оне су много више од тога. Лепо овде функционише на принципу мамца и клопке који нас увлаче у причу о обали која нестаје, животињском свету који одлази, климатским променама за које је највише заслужно човечанство, сада у великој борби да заштити природу.

С друге стране, Лука Кликовац путем дигиталне технологије на својим фотографијама брише углавном урбане пејзаже и човеково окружење. Модификовање индустријске лајнскен камере и њено хардверско и софтверско прилагођавање за класично снимање резултирало је фотографијама са приказима неког другог света. За разлику од појединих уметника који се баве овом тематиком креирајући непостојеће градове, на фотографијама Луке Кликовца зграде, улице и све оно што чини град нестаје, постаје нејасан простор, док су људи, углавном снимљени у покрету, постали разложени и развучени, готово карикатурални прикази који се крећу у једном смеру као на фабричкој траци и у неком монотоном простору без идентитета. Само на неким фотографијама тај простор може да нас подсећа на позадине које је фотограф Едвард Мајбриџ користио док је снимао људе и животиње у покрету. Код Мајбриџа су све те позадине са правилнно исцртаним мрежама служиле како би се боље приказале етапе покрета. На појединим фотографијама Луке Кликовца таква структура као да најављује прелазак у сајбер простор у којем нема ничега осим трагова људи. Простор у којем су проласци кроз празнину и у недоглед (и) једино што остаје.

Са свим својим техничко-технолошким чудима данашње време нам не даје скоро ништа осим можда фантастичне илузије. Навикли смо на идиличне и истовремено лажне слике или симулакруме готово свега, а највише природних и урбаних пејзажа који нам се пласирају путем хиљада различитих фотографских и других платформи на интернету. Истовремено, постали смо прилично лертагични пред изумирањем природе и нестанцима градова. Знамо да је то нешто страшно, а прелазимо преко тога као да је реч о нечему до чега мора доћи. Вероватно да та друга, хибридна стварност у коју смо добрано закорачили и није тако сјајна као што нам се чини.

Јелена Матић

Соња Жугић (Београд, 1977) дипломирала је на Oдсеку филмска и ТВ камера Академије уметности у Београду. Докторирала је на Одсеку за сценски дизајн Интердисциплинарних постдипломских студија Универзитета уметности у Београду. Специјализовала се из области дизајн светла на Станфорд универзитету. Радила је као гостујући предавач у области пејзажне и позоришне фотографије на Факултету за медије и комуникације. Као позоришни фотограф сарађује са Битеф фестивалом и многим београдским позориштима. Излагала је на великом броју самосталних и групних изложби у земљи и иностранству, на некима је и награђивана, а радови су јој део приватних колекција и музеја. Чланица је УЛУПУДС-а.
https://www.lensculture.com/sonja-zugic
https://www.saatchiart.com/izis

Лука Кликовац (Београд, 1988) дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду, одсек Примењена графика, модул Фотографија 2012. године, у класи професора Бранимира Карановића. На истом факултету је и докторирао 2017 године. Од 2014. до 2016. године је радио као доцент на Факултету уметности Универзитета у Косовској Митровици. Од 2016. године ради као уметнички сарадник на Факултету примењених уметности у Београду. Излагао на великом броју самосталних и групних изложби у земљи и иностранству, а многи радови су му били објављивани у месечним и дневним новинама као и иностраним часописима о фотографији. Члан је УЛУПУДС-а и Организације фотографских аутора (ОФА).
https://www.behance.net/lukaklikovac
https://www.saatchiart.com/lukaklikovac

Јелена Матић (Београд, 1977), уметничка директорка Галерије Артгет у 2015. години, дипломирала историју уметности на Филозофском факултету, а магистрирала на групи за Теорију уметности и медија Универзитета уметности у Београду. Сарадница часописа Рефото (2003–2015), ауторка је великог броја текстова о историји и теорији фотографије међу којима су текстови за каталоге изложби домаћих и страних уметника, као и за књиге: Европски контексти уметности XX века у Војводини (Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад, 2008), Историја уметности XX век, II том (2012) и III том (2014) у издању Орион Арт-а из Београда. У издању Културног центра Београда 2017. године објавила је књигу Кратка историја фотографије. Од 2018. ради као стручна сарадница за предмет Развој фотографског медија на одсеку Примењена графика (Модул фотографија) на Факултету примењених уметности у Београду. Крајем 2019. је покренула блог Image&Box: On Photography.
https://imageboxonphotography.photo.blog/