Концерт виолинисткиње Софије Крстеске Клебел и пијанисте и чембалисте Милана Поповића

Концерт који су осмислили Софија Крстеска-Клебел и Милан Поповић носи назив „Из земље Хабзбурга – музика аустријских композитора за виолину, чембало и клавир 17-20. века.“
Oвај програм промовише музичко стваралаштво настајало у оквиру и за потребе династије Хабзбурга и музичка дела која су била посвећена њиховим члановима. Идејни концепт настао је из жеље за популарисањем музике аустријских композитора која на музичким подијумима Београда и Србије до сада није била извођена. Концерт је подржао Аустријски културни форум у Београду.

Културни догађаји се одржавају уз прописане епидемиолошке мере за сузбијање ширења вируса COVID-19, те је број места за публику у Галерији Артгет ограничен. Молимо Вас да своје место резервишете пријавом на damjana.njegic@kcb.org.rs или телефоном на 011 2622 058. Пријављивање је могуће до 12 сати на дан концерта или док се места не попуне. За оне који не буду у могућности да присуствују концерту због ограничења, снимак дела концерта биће објављен на Youtube каналу Културног центра Београда.

Програм:
Антонио Калдара
Соната за виолину и континуо А-дуру, оп. 2 бр.3
Andante
Allegro
Allegro

Георг Кристоф Вагензајл
Соната за чембало и виолину у Де-дуру, оп. 1 бр. 2
Allegro assai
Andantino
Tempo di Menuetto
Menuetto 2do

Јохан Јакоб Фробергер
Свита за чембало XI у Де-дуру
Алеманда у част избора и крунисања Његовог Величанства Фердинанда IV, Романског краља
Куранта у част дана рођења Младе Принцезе Империје
Сарабанда у част крунисања Њеног Империјалног Величанства Императорке Елеоноре
Жига

Фриц Крајслер
Recitativo und Scherzo, за виолину

Ханс Гал
Преамбула и арија, за виолину и клавир

Волфганг Амадеус Моцарт
Соната за виолину и клавир у A-дуру, KV 305
Allegro di molto
Thema con variazioni

Концерт „Из земље Хабзбурга“ промовише музичко стваралаштво које је настајало у оквиру и за потребе династије Хабзбурга и музичка дела која су била посвећена њиховим члановима. Идејни концепт реситала настао је из жеље за популарисањем музике аустријских композитора која на музичким подијумима Београда и Србије до сада није била извођена. Кроз презентовање музике која је настајала на Двору Хабзбурга, учесници реситала – Софија Крстеска Клебел и Милан Поповић – имају за циљ спровођење идеје о уметничкој музици као важном културно-политичком средству у процесу формирања националног идентитета и културе. Део реситала, конципиран је кроз повезивање историјског и савременог музичког стваралаштва Аустрије, које се презентује извођењем савремених дела писаних под утицајем историјске извођачке праксе. На тај начин, потенцира се и указује на континуитет и стилско-уметничке везе у музици Аустрије у периоду од скоро четири стотине година.

Биографије:
Виолинисткиња и виолисткиња Софија Крстеска-Клебел је концертно активна широм Европе, Азије и Јужне Америке као члан реномираних камерних састава. Посебно је посвећена историјски информисаном извођаштву. Софија је дипломирала виолину на Факултету музичке уметности у Београду у класи ред. проф. Маје Јокановић и на Универзитету уметности у Грацу у класи проф. Весне Станковић. Мастер студије барокне виолине завршила је са највишом оценом на Универзитету уметности у Грацу у класи унив. проф. Сузан Шолц. Редован је члан ансамбала Bach Consort Wien, Wiener Akademie Orchestra, Neue Hofkapelle Graz и сарађује с диригентима међу којима су Мартин Хазелбек, Рубен Дубровски, Стефан Готфрид и други. Као члан Wiener Akademie Orchester учествовала је у интегралном снимању девет Бетовенових симфонија на историјским инструментима. Пројекат под називом Resound Beethoven је представљен публици широм света турнејама у Јужној Америци, Азији и Европи. Заједно са Сузан Шолц једнa је од оснивача консорта виолина gamma.ut и са осталим члановима квинтета бави се научно-истраживачким радом на тему ренесансних гудачких инструмената у оквиру докторске школе (Doktoratsschule) на Универзитета уметности у Грацу. Захваљујући свом опсежном професионалном и академском искуству, Софија са подједнаком лакоћом и стилском прецизношћу влада делима од ренесансе до савремене музике 21. века наступајући како на историјским тако и на модерним инструментима из породице виолине. Живи и ради у Грацу.

Чембалиста и пијаниста Милан Поповић је активан као солиста и камерни музичар, клавирски и континуо сарадник. На Факултету музичке уметности у Београду је завршио основне студије клавира и чембала, у класама ред. проф. Нинослава Живковића и ред. проф. Зорице Ћетковић. На истом факултету је са успехом одбранио докторски уметнички пројекат под називом Интерпретативне везе између француске музике за клавијатурне инструменте 18. и 20. века. Током школовања се константно усавршавао на курсевима клавира и чембала у земљи и иностранству. Похађао је курсеве на Међународном фестивалу чембала Ars vivedni clavicembalum – Чембало, жива уметност у Београду и био је двогодишњи стипендиста Аустријске барокне академије (Austria Barock Akademie – АБА) из Гмундена. Међу професорима код којих се усавршавао су Марија Луиза Балдасари, Ерик Тракслер, Егон Михајловић, Бландин Рану и други. Добитник је награда на бројним пијанистичким такмичењима домаћег и међународног карактера. Гостовао је на музичким фестивалима у земљи и иностранству (Ars vivedni clavicembalum, Тригонале, Аestas, Фестивал ране музике). Поред редовних наступа у земљи, остварио је реситале и гостовања као солиста и камерни музичар у Аустрији, Хрватској, Бугарској и Шпанији. Као солиста је наступао са Уметничким ансамблом Војске Србије Станислав Бинички, као и са Оркестром Факултета музичке уметности. Био је сарадник Симфонијског оркестра РТС-а, сарадник УА Станислав Бинички, Јеврејског камерног оркестра, официјелни континуо сарадник барокног оркестра Аestas и барокног оркестра Нове београдске опере. Члан је ансамбла за стару музику Теменос. Концертни наступи Милана Поповића, забележени су у форми трајних аудио снимака и емитовани на програмима Радио Београда и аустријског ОРФ. Иницијатор је и уметнички координатор обележавања Европског дана старе музике, који се од 2013. године одржава на Факултету музичке уметности, уз подршку Европске мреже за стару музику. Доцент је за уметничку област чембала Факултета музичке уметности у Београду.