Prekarnost u kulturnom i umetničkom polju: Značaj samoorganizovanja u unapređenju položaja radnica i radnika

Prekarnost u kulturnom i umetničkom polju: Značaj samoorganizovanja u unapređenju položaja radnica i radnika

drugi u seriji javnih razgovora koji organizuju u saradnji Zajedničko.org i Kulturni Centar Beograda, koji je tokom 2021. pokrenuo programsku celinu prostori zajedništva

Utorak, 29. septembar u 18:00 – javni razgovor + live stream
Galerija ARTGET, Trg republike 5/I

Učesnici/e razgovora:
Mirjana Dragosavljević, istoričarka umetnosti, kustoskinja, koordinatorka Asocijacije Nezavisna kulturna scena
Vladimir Bjeličić, istoričar umetnosti, kustos, član dua Vokalno Kustoski Sindrom i dreg kolektiva Efemerne Konfesije
Milan Đorđević, koordinator debatnog programa Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS)
Moderatorka: Aleksandra Lakić, Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara – Zajedničko

Beskonačna tranzicija ka tržišnoj ekonomiji koja se u zemljama regiona prihvata kao jedina ispravna i moguća perspektiva, dovela je do sveobuhvatnih transformacija u oblasti rada. Hegemonija neoliberalne paradigme ubrzala je deregulaciju i fleksibilizaciju rada i urušila institucije i mehanizme koji su predstavljali temelje radne i životne sigurnosti. Umesto sigurnih i dostojanstvenih uslova rada, sve je više radnica i radnika koji ne mogu da računaju na sigurnost i izvesnost zaposlenja, adekvatne radne uslove i institucionalnu zaštitu u slučaju nepredviđenih životnih okolnosti.

Imajući u vidu da se radi o strukturnim promenama, ovi procesi nisu zaobišli ni polje kulturne i umetničke delatnosti. Promene se odražavaju kako na institucionalnom nivou (sužavanje obima prava, mere štednje, netransparentnost prilikom dodele javnih sredstava, orjentacija kao projektnom finansiranju) tako i u umetničkoj produkciji (vrednuje se umetnost koja reprodukuje dominantne društvene i političke narative), i na subjektivnom nivou (kreativnost se sve više percipira kao roba i sredstvo za bolje pozicioniranje na tržištu).

U razgovoru će biti reči o efektima promene ekonomsko-političke paradigme u odnosu na dominantne obrasce kulturne i umetničke proizvodnje i uslovima rada u kulturnom i umetničkom sektoru. Na koji način je moguće suprotstaviti se galopirajućoj prekarizaciji i koji su značaj i dometi inicijativa zasnovanih na samoorganizovanju kada je reč o unapređenju položaja umetnik/ca i kulturnih radnika/ca? Da li je autonomija umetničkih i kulturnih praksi uopšte moguća u uslovima stalnih pritisaka na egzistenciju, i koje su mogućnosti i prepreke za povezivanje različitih aktera koji bi udruženo delovali u cilju promene aktuelnog stanja?

Razgovor će moći da se prati na Facebook i YouTube kanalima Kulturnog centra Beograda i Platforme Zajedničko.

O učesnicima:

Mirjana Dragosavljević je istoričarka umetnosti i kustoskinja; diplomirala na Odeljenju za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radila je kao stručna saradnica u Galeriji Grafički kolektiv (Beograd), bivša članica kustoskog kolektiva Kontekst kolektiv i Radne grupe Četiri lica Omarske. Članica je kolektiva Stanica za Savremeni ples gde zajedno sa ostalim članovima/cama kustosira Kondenz festival savremenog plesa. Bila je deo autorskog tima nacionalne postavke Srbije pod nazivom Radovi na sceni izložene na Praškom kvadrijenalu 2019. godine. Bila je članica redakcije portala Mašina, a trenutno radi kao koordinatorka Asocijacije Nezavisna kulturna scena.

Vladimir Bjeličić aktivan je u polju nezavisne kustoske i umetničke prakse. Zajedno sa Senkom Latinović čini post-kustosku formaciju Vokalno Kustoski Sindrom, jedan je od osnivača dreg kolektiva Efermne Konfesije i stalni saradnik na projektu u nastajanju #SERGINA, britanske umetnice Elly Clarke. Njegov rad u osnovi je baziran na istraživanju reprezentacije telesnosti u digitalnom dobu, prevođenju kustoske prakse kroz performans, kao i na artikulaciji ideja kolektivizma i ravnopravnosti, te jednake raspodele javnih dobara u odnosu na komunikaciju različitih vrsta (čovek i mašina/čovek i biljka).

Milan Đorđević je vizuelni umetnik, doktorand u oblasti kulturne politike, istraživač-saradnik Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i stipendista Ministarstva prosvete i nauke. Najpre kao spoljni saradnik, a od 2021. godine i kao član udruženja, učestvuje u debatno-istraživačkom programu ULUS-a.

U saradnji sa Kulturnim centrom Beograda, Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko pripremila je program javnih razgovora koji će biti realizovan tokom 2021. godine. U specifičnom okviru javne institucije kulture biće reči o prekarnosti rada u kulturi i umetnosti, odgovornosti i zadacima umetničkog rada i ulozi javnih institucija kulture u proizvodnji zajedničkog znanja i njegovoj distribuciji kroz kulturne politike, te odnosu umetničkog rada, ekologije i ugrožavanja planetranih granica prirode kao zajedničkog dobra. U vremenu globalne krize koja nas iznova bolno podseća na međuzavisnost čoveka i prirode, ideja je da se fokus vrati na pitanja odnosa čoveka prema čoveku, naš kolektivni odnos prema prirodnim i urbanim resursima kao zajedničkim dobrima, i naš odnos prema prirodi i klimatskim promenama kao ključnom problemu savremenog doba.