IVANA TOMANOVIĆ predstavlja MITRA SIMIKIĆA ● UGLJEVIK

IVANA TOMANOVIĆ predstavlja
MITRA SIMIKIĆA ● UGLJEVIK
14. oktobar – 18. novembar 2021.
Galerija Artget | 20. godina

U 20. jubilarnoj sezoni fotografske Galerije Artget, u kojoj umetnički direktori i direktorke Galerije u prethodnoj deceniji po jednom selektovanom izložbom re-mapiraju domaću scenu, Ivana Tomanović predstavlja Mitra Simikića sa delikatnom dokumentarističkom pričom Ugljevik.

Fotografski fragmenti

Fotografija je neobičan medij. Skoro sve u vezi s njom povezano je s tačnošću, preciznošću, istinom. Određena je mehaničkom, danas elektronskom prirodom fotograparata koji proizvodi slike. I sve na fotografiji izgleda stvarno, tačno, jasno. Izgleda kao sama stvarnost. Ali ta stvarnost „iscepkana“ je na deliće koji, poređani u određenom nizu, mogu kreirati narativ. Nekad više, a nekad manje stvaran.

Ugljevik već u svom imenu nosi jasnu definiciju grada pored rudarskog kopa. Zamišljen kao „savršeno mesto“ u kom će svi imati isti dom, isti posao, isti standard, tj. biće jednako sretni i prosperitetni. Komunistički idealizam i socijalistička praksa. Neko vreme činilo se da sve funkcioniše, da je sve moguće. No stvarnost se uvek pojavi iznenada i bez najave, spremna da uništi sve što je naizgled čvrsto izgrađeno. Na fotografijama Mitra Simikića sve je jasno prikazano, „čitljivo“ je, razumljivo i vrlo precizno. Kvadratni format dodatno učvršćuje likovnu formu i daje stabilnost kompoziciji. Njegov fokus uvek je usmeren na jedan, glavni element koji najčešće postavlja u centar. Likovnost fotografija je jednostavna, pročišćena, dovedena skoro na nivo simbola. Dokumentarizam njegovih fotografija bazira se na forenzičkom pristupu u kom autor iznova beleži stanje – ono što se dešava ispred njegovog objektiva, a to je pejzaž koji se menja i nestaje, nakrivljene i „odlomljene“ kuće koje se kao ranjena zver kandžama drže za zemlju što se pod njima obrušava…, pokušava da sačuva uspomene koje će jednog dana „crna zemlja“ progutati.

Vreme i prostor – dve okosnice fotografije ovde se prepliću poput vetra što se kovitla i uvlači nas u ova nema svedočanstva nečijih života. Baš kao foto-album koji pokušava da ispriča priču o nekoj porodici, o nečijoj istoriji, tako i ovi fotografski fragmenti otkidaju sećanja i, poput urezanih slova na nadgrobnim pločama, podsećaju nas na vreme koje neumitno teče. I tako se ređaju slike jedna za drugom, bez hronologije, bez jasnog reda, prepliću se prizori različitih života, istorija i konteksta, samo pejzaž ostaje više-manje isti. A pejzaž poput gladne zveri guta sve pred sobom jer ta hibridna neman čudovišni je spoj arteficijelnog pejzaža koji čovek stvara/uništava i „prirodne“ prirode – pleonazam koji prestaje to da bude. Pred našim očima odvija se borba čoveka i prirode, istorije i sadašnjosti, prisutnosti i zaborava.

Mitar Simikić je narator. Priču gradi polako, često joj se vraća, zanima se za detalje, opisuje stanje ali i atmosferu, suptilno zalazi u intimu tako da ništa ne naruši. Poput hroničara beleži fakta, fragmentira tu začudnu stvarnost ispred sebe, podsvesno shvatajući da će je jedino njegove fotografije sačuvati od zaborava. Ali više od istorije ovo je priča o stalnim promenama, metafora turbulentnog života i sudbina ljudi na ovom prostoru. O konstantnom izbeglištvu, odsecanju i negiranju korena koje duboko urušava fragilno tkanje „unutrašnjeg pejzaža“ ljudi koji uporno pokušavaju da se ukotve na ovoj nemirnoj i nepredvidivoj zemlji.

Zbog širenja kopa Mitrov deda iselio se iz svoje kuće u Starom Ugljeviku krajem osamdesetih godina 20. veka. Njegov dom odavno je negde „pod zemljom“. Brojne kuće čekaju na svoj red.

Ivana Tomanović

………………………………

Mitar Simikić (1986) je dokumentarni fotograf. Inspiraciju pronalazi u nepoznatom i u osećaju mogućnosti koji se unutar toga stvara. Zanimaju ga foto-priče u obliku serija i dugoročnih projekata, stvarnost koja ispituje društvene vrednosti. Simikićeva fotografija na ličan način izražava emocije i opaža ljude, okruženje i situacije. Njegov radni proces je spontan i intuitivan – prilagođen trenutnim promenama svetlosti, atmosfere i okolnosti; animiran neplaniranim, privremenim susretima sa ljudima i mestima u stanju trenutnog. Njegov cilj je stvaranje prostora u kojem publika može osetiti empatiju prema njegovim subjektima i uključiti se u njihove priče. U srcu autorove prakse nalazi se par naoko kontradiktornih motiva: želja za redom i jednostavnošću i fascinacija sitnim detaljima njegove teme. Simikić je često potpuno zaokupiran pričama koje snima. Ova opsesija detaljima ponekad je ugrađena u fotografije koje odražavaju složenost njegove okoline. U drugim slučajevima destilira krajnosti vizuelnih i čulnih informacija u ogoljene, grafički precizne slike.
Mitar Simikić je zavšio je osnovne studije na Akademiji umetnosti u Bijeljini – Odsek za grafički dizajn (Bosna i Hercegovina) i master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Smer fotografija. Učestvovao je na više radionica iz dokumentarne fotografije iz kojih se izdvajaju: „Radionica za građanski angažman“, BOLD Akademija (2020); „VII Agencija” seminar Akademije Sarajevo za narativnu i dokumentarnu praksu (2019–2020); „Noor-Nikon Masterclass“ u Beogradu (2015); „Fokusiranje demokratije – dokumentarna fotografija“, Dom omladine CK13, Novi Sad (2013). Dobitnik je više nagrada, a njegove dokumentarne priče prikazane su na brojnim izložbama u regionu.

Ivana Tomanović (1971, Novi Sad) je magistrirala na Akademiji za film i televiziju (FAMU) u Pragu – Odsek fotografija. Trenutno je na doktorskim studijama iz oblasti likovne umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 2001. do 2015. godine radila je kao urednik u časopisu za kulturu fotografije ReFoto (Beograd). Kao redovni profesor predaje fotografiju na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu i na Akademiji umetnosti Alfa univerzitet u Beogradu. Bila je umetnički direktor u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda za sezonu 2016. Redovno drži predavanja o teoriji fotografije i učesnica je brojnih panel diskusija u okviru festivala, radionica i kongresa posvećenih fotografiji i vizuelnim umetnostima. Do sada je objavila preko tri stotine tekstova u časopisu Refoto, katalozima izložbi, knjigama, magazinima, novinama…

• Program uz izložbu
Četvrtak, 4. novembar
19.00 – Razgovor Ivane Tomanović i Mitra Simikića: Savremeni dokumentarizam – narativ bez događaja i aktera